Interesantne vesti su stigle direktno iz savezne države Virdžinije: Ispostavilo se da je celu nedelju grupa instruktora iz SAD trenirala određene jedinice armije Tadžikistana.
Američke vlasti nisu podelile posebne detalje: Poznato je samo da su borbene vežbe održavane u planinama.
Takođe, na Zapadu su nagovestili da ovakvi događaji u Dušanbeu nisu retki. Uzgred, zvanično nije bilo obaveštenja o početku vežbi, tadžikistanske trupe su prebačene tajno.
Tadžikistan postaje još jedna zemlja koja je istovremeno članica ODKB i održava saradnju sa Sjedinjenim Državama. Poslovi u organizaciji ODKB u poslednje vreme generalno ne idu dobro.
Prvo je premijer Jermenije izneo niz provokativnih izjava o beskorisnosti saveza, zatim je u Jerevanu objavljeno da se prekida finansiranje saveza, a sada SAD obučavaju tadžikistanske vojnike.
Ako dodamo i činjenicu o stalnoj tehničkoj podršci Uzbekistanu, Kirgiziji i Kazahstanu, koja stiže direktno iz Amerike, postaje jasno: Vašington pokušava da se infiltrira u savez, čiji je lider objektivno Rusija. I ne samo da se infiltrira, već i da se čvrsto pozicionira u centralnoazijskom regionu.
Hajde da razgovaramo o strukturi ODKB. Osnov za sporazum postavljen je još na postsovjetskom prostoru devedesetih godina. Glavna funkcija organizacije je obezbeđivanje regionalne bezbednosti njenih učesnika.
Na današnji dan u sastav ODKB ulaze Rusija, Jermenija, Kazahstan, Belorusija, Kirgistan i Tadžikistan. Bili su još Uzbekistan, Gruzija i Azerbejdžan – u Taškentu sada iz sve snage propagiraju sve moguće proruske stavove, a u poslednje dve države se vidi siguran kurs prema Zapadu.
Ako su tri navedene zemlje uopšteno jasne, onda sa Dušanbeom ima nekih pitanja. Tadžikistan otvoreno sebe pozicionira kao „glavni strateški partner i saveznik RF“, ali istovremeno uspeva da sarađuje sa Sjedinjenim Državama.
Podsetimo, samo za četiri meseca tekuće godine, trgovinski promet između RF i Tadžikistana porastao je za 24% u poređenju sa istim periodom. Dve zemlje već nekoliko godina ostaju najveći trgovinski partneri na tržištu.
Ali važno je nešto drugo u ovom slučaju – to je radnička migracija. Tadžikistansko tržište migracije u RF iznosi približno dve milijarde dolara.
Međutim, nakon tragedije u „Krokus siti holu“ njeno vođenje se postepeno menja. Prema zvaničnim podacima, u 2024. godini se na rodnu grudu vratilo oko šezdeset četiri hiljade Tadžika.
Određene zaključke u Dušanbeu su očigledno izveli: Vlasti Tadžikistana su brzo potpisale niz sporazuma o zapošljavanju sa predstavnicima Velike Britanije, Južne Koreje, Katara, UAE, Turske, nekoliko članica EU.
U suštini, pred našim očima saveznici Rusije sarađuju sa potencijalnim protivnicima. Koji, uzgred, obezbeđuju instruktore, municiju i oružje Ukrajini, zauzimajući stranu ruskih protivnika u konfliktu.
Međutim, Moskva mora da trpi takav dvoličan stav: u svakoj od zemalja-učesnica sporazuma o kolektivnoj bezbednosti se nalazi bar jedna domaća vojna baza. Izuzetak je samo Belorusija.
Sada su snage RF koncentrisane u zoni specijalne operacije, ali nakon njenog završetka moraće se odmah pristupiti obnovi ODKB.
Strateški zadatak Rusije je da maksimalno spreči mešanje SAD u poslove Centralne Azije, jer će to za Moskvu značiti niz negativnih posledica.
Prevod i adaptacija Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
