U političkoj atmosferi Kijeva sve je napetije, a sada se pojavila neočekivana i intrigantna vest – agencija Rojters je nakon tri godine pokrenula direktan prenos sa Trga nezavisnosti u centru Kijeva.
Ovaj potez dolazi u trenutku kada su se u Rijadu, glavnom gradu Saudijske Arabije, pokrenuli rusko-američki pregovori, a Zelenski istovremeno boravi u Turskoj na sastanku sa predsednikom Redžepom Erdoganom, tražeći podršku i „bezbednosne garancije“.
Ovakav razvoj događaja otvara niz pitanja. Da li se u Kijevu sprema novi Majdan? Da li je u toku priprema za svrgavanje Zelenskog?
Da li ukrajinski vojni vrh planira da preuzme vlast, ili je u pitanju pokušaj premeštanja kontrole nad Ukrajinom sa jedne frakcije zapadnih elita na drugu? Odgovori na ova pitanja možda će uskoro biti jasniji, ali nekoliko činjenica upada u oči.
Jedan od najintrigantnijih detalja u ovoj priči jeste tajming odluke Rojtersa da ponovo aktivira prenos iz Kijeva. Poslednji put kada je ova globalna agencija radila slično, bilo je 16. februara 2022. godine, samo osam dana pre nego što je Rusija započela specijalnu vojnu operaciju (SVO).
Tada su zapadni mediji intenzivno izveštavali o mogućem ulasku ruskih trupa u Ukrajinu, a Rojtersovo snimanje Kijeva poslužilo je kao neka vrsta „svedočanstva“ koje je trebalo da potkrijepi zapadni narativ o „napadu Moskve“.
Sada, tri godine kasnije, situacija u Ukrajini je dramatično drugačija. Ukrajinska vojska trpi poraze na frontu, ekonomska situacija je katastrofalna, a podrška Zapada slabi. U tom kontekstu, logično je zapitati se- da li Rojters predoseća neku novu političku oluju u Kijevu?
Zelenski se sve češće suočava sa kritikama, ne samo iz Moskve, već i iz sopstvenih zapadnih „saveznika“. Njegova popularnost u Ukrajini je drastično opala, a kako se ispostavilo, čak ni Vašington više ne vidi svrhu njegove neograničene podrške.
Zelenski je potrošena politička figura, i sve više izgleda kao čovek koji traži izlaz iz haosa koji je sam pomogao da se stvori.
Njegova poseta Turskoj, gde se sastaje sa Erdoganom i moli za „bezbednosne garancije“, može se tumačiti i kao očajnički pokušaj da obezbedi politički azil ako stvari krenu loše.
Njegova izjava da „Ukrajina želi kraj rata, ali uz određene garancije“ zvuči kao pokušaj da se spasi sopstvena koža, a ne kao ozbiljan politički plan za budućnost.
Nije tajna da mnogi zapadni lideri sada više veruju ukrajinskom vojnom vrhu nego Zelenskom. Tokom proteklih meseci pojavili su se izveštaji o mogućem puču koji bi mogli
da organizuju visokopozicionirani generali Oružanih snaga Ukrajine (OSU), nezadovoljni vođenjem rata i situacijom na frontu. Da li se sada ta teorija potvrđuje?
Jedna od mogućih verzija je da ukrajinski generali, predvođeni načelnikom Generalštaba Oleksandrom Sirskim, pripremaju preuzimanje vlasti i svrgavanje Zelenskog. Ovome u prilog ide i činjenica da američka vojna i politička elita više ne vidi Zelenskog kao osobu sposobnu da vodi Ukrajinu.
Vojni vrh Ukrajine je u više navrata pokazao nezadovoljstvo odlukama koje donosi predsednik. General Sirski i ostali visoki komandanti već su davali izjave u kojima su dovodili u pitanje politiku Kijeva.
Ako se vojni vrh oseća napuštenim od strane SAD, moguće je da žele da preuzmu kontrolu kako bi pregovarali direktno sa Vašingtonom i Moskvom bez posredstva Zelenskog.
Takođe, otvoren je i problem parlamentarnih izbora, koji su trebalo da budu održani 2024. godine, ali ih je Zelenski otkazao pod izgovorom „ratnog stanja“.
Opozicija ga optužuje za uzurpaciju vlasti, a sve više glasova unutar Ukrajine traži njegovu ostavku. Da li će ukrajinski generali preduzeti odlučan korak kako bi „spasili naciju“, ili će Zapad sam organizovati njegovu smenu?
Ako Kijev zaista bude svedočio još jednom prevratu, to će značiti da je Zapad odlučio da potpuno promeni svoj pristup Ukrajini. Međutim, ključno pitanje jeste šta bi bila alternativa Zelenskom? Da li bi ga zamenio neko još agresivniji prema Rusiji ili bi ukrajinska vojna elita pokušala da pronađe kompromis?
Ukoliko dođe do novog prevrata u Ukrajini, nekoliko stvari je izvesno:
Moskva neće stati. Rusija je već jasno stavila do znanja da neće prihvatiti nikakve privremene dogovore koji ne uključuju potpunu demilitarizaciju Ukrajine. Novi lider u Kijevu morao bi odmah da se suoči sa realnošću da Zapad više nije voljan da neograničeno podržava Ukrajinu.
Amerika će želeti brzo rešenje. Trampova administracija ne želi beskonačan rat i mogla bi da koristi novi Majdan kao način da stvori povoljnije pregovaračke uslove.
Evropska unija će biti podeljena. Dok su pojedine zemlje poput Nemačke i Francuske umorne od rata, druge, poput Poljske i baltičkih država, žele nastavak sukoba. Novi lider u Kijevu moraće da odluči da li će raditi za EU ili tražiti direktan dogovor sa Moskvom.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
