Uključeni u operaciju potrage za planinarima koji su, pod još uvek do kraja nerazjašnjenim okolnostima, nastradali u februaru 1959. godine na Severnom Uralu, takozvanom grupom Djatlova, izrazili su neslaganje sa verzijom ruskog tužilaštva o ovom tragičnom događaju i izneli svoje tumačenje, vezano za tehnološku katastrofu.
Kako prenose ruski mediji, majstor sporta Vladislav Karelin je rekao da se, dve nedelje posle stradanja Djatlovaca, sa grupom prijatelja uputio u pohod tragom stradalih studenata, rutom koja je išla 50 kilometara južnije od njihove. Turistička grupa je tokom putovanja na nebu registrovala svetleći trag.
[adsenseyu1]
„Kada smo razmenili mišljenja, zaključili smo da je u pitanju meteor. Međutim, nekoliko godina kasnije videli smo fotografije lansiranja raketa sa Bajkonura, snimljene odozdo, tako da je to upravo ono što sam i ja video 17. februara“, rekao je Karelin. Po njegovim rečima i drugi tragači su videli sličnu svetlost 31. marta 1959. godine.
Karelin je rekao da je za neuspešna lansiranja sa poligona Kapustin Jar, obavljena u februaru 1959. godine, saznao 2010. godine iz knjige „Zadatak od posebnog državnog značaja. Iz istorije stvaranja raketnog nuklearnog oružja i raketnih trupa strateške namene“.
Autori publikacije su stručnjaci za istoriju raketno-artiljerijskog naoružanja Ivan Ivkin i Grigorij Suhin, a u knjizi su objavljeni dokumenti vezani za sovjetsku, raketnu industriju.
Kako je Karelin naglasio, pronađeni zaleđeni tragovi turista, koji su vodili od šatora u šumu i zaleđeni kameni grebeni svedoče o toplotnoj aktivnosti.
„Narednih godina niko nikada nije video led. Bilo ga je samo 1959. godine. Ove činjenice navode na zaključak da je apsolutno moguće da je reč o nekom snažnom, toplotnom delovanju, tehnološkom bez sumnje, koje je moglo i da izazove tragediju“, rekao je on.
Akademik Petar Bartolomej, član uprave Fonda za očuvanje sećanja na grupu Djatlova, rekao je da je tužilaštvo tokom provere omalovažilo ulogu svedoka koji su učestvovali u potrazi.
On smatra da ključni svedoci u ovom predmetu treba da budu bivši zamenik rukovodstva istražnog odeljenja za Sverdlovsku oblast Jevgenij Okišev i patolog Lav Ivanov koji su 1959. godine vodili krivični postupak.
Kako je precizirao, oba svedoka su prvobitno govorila da je planinare na beg iz šatora naterala upravo tehnološka katastrofa.
[adsenseyu4]
Rukovodilac Fonda za očuvanje sećanja na grupu Djatlova Jurij Kuncevič najavio je obraćanje ove organizacije Istražnom odboru, sa molbom da obnovi istragu.
„Obraćamo vam se s molbom da sprovedete istragu u vezi sa krivičnim delom bez broja, o turistima-skijašima koji su izgubili živote u zimu 1959. godine, na području planine Otorten na Severnom Uralu. Molimo vas da to učinite dok su još uvek živi svedoci uključeni u operaciju potrage, sprovedenu tih godina i dok se još uvek čuvaju materijalni dokazi“, pročitao je Kuncevič deo pisma koji su potpisali članovi Fonda, Ruskog geografskog društva i rodbina poginulih.
Istražni odbor Rusije je u martu ove godine saopštio da su ekstremni vremenski uslovi u kojima se grupa Djatlova našla prouzrokvali njihovu smrt i da je za pojavu tolikog broja verzija, koje tragične događaje tumače misterioznim razlozima, zaslužan nemar istrage.
(hr.rbth.com)
