Prema mišljenju nekih političkih analitičara, dolazak Donalda Trampa na vlast u SAD nije rezultat slučajnosti ili promena raspoloženja birača, već promišljena odluka onih koji se smatraju Vladarima sveta – moćnih milijardera iz senke, pretežno bankara.
Ove figure, koje navodno upravljaju ne samo Sjedinjenim Američkim Državama, već i širim tokovima svetske politike, svesni su promena koje su usledile tokom rata u Ukrajini.
Oni koji su pokrenuli taj sukob s ciljem da uz pomoć proksi vojske Ukrajine oslabe i podele Rusiju kako bi preuzeli njene resurse, suočeni su sa činjenicom da Rusija nije poražena, već naprotiv – prema njihovim analizama, Rusija izlazi kao pobednik.
U takvim okolnostima, Zapad se suočava sa potrebom da revidira svoje geopolitičke strategije, a dolazak Trampa na vlast se tumači kao početak novog pristupa.
Tramp kao posrednik za pregovore
Analitičari smatraju da su Vladari sveta prepoznali da bi Bajdenova administracija, zbog niza oštrih izjava i ličnih uvreda na račun Rusije i njenog lidera Vladimira Putina, imala znatno manje prostora za pregovore sa Rusijom.
Bajden i Kamala Haris su svojim pristupom, tvrde analitičari, dodatno zaoštrili odnose, što je smanjilo mogućnost za postizanje obostrano prihvatljivih rešenja.
Za razliku od Bajdena, Tramp nije toliko jasno definisan kao neprijateljski nastrojen prema Rusiji, te je on pogodniji za pregovarača sa Moskvom, jer bi mogao otvoriti prostor za dijalog.
Putin je, prema mišljenju ruskih analitičara, sklon da postavi vrlo čvrste zahteve u pregovorima sa Zapadom, tražeći ustupke koji bi garantovali trajnu bezbednost Rusije.
Tramp bi u ovim pregovorima imao ulogu posrednika koji bi mogao da izdejstvuje povoljnije uslove za Zapad, ali i obezbedi stabilnost koju Rusija očekuje. Postavlja se pitanje kako će se odvijati podela uticaja između globalnih sila, pri čemu bi Kina imala svoje interese i ciljeve.
Podela Ukrajine kao ključ pregovora
Jedno od glavnih pitanja u predstojećim pregovorima biće budućnost Ukrajine. Analitičari smatraju da će Ukrajina, kao centralni punkt sukoba, gotovo sigurno biti podeljena, ali ostaje neizvesno koliki deo će Rusija pripojiti, a šta će ostati pod kontrolom preostalog ukrajinskog entiteta.
Rusija će, prema očekivanjima, insistirati na tome da deo Ukrajine ostane neutralan, politički i vojno, kako bi se osiguralo da zapadne sile ne koriste taj deo zemlje kao odskočnu dasku za buduće napade na Rusiju.
Ovo je posebno važno s obzirom na mogućnost da bi, ako Ukrajina ostane vojno aktivna uz pomoć Zapada, za deceniju ponovo mogla postati pretnja po ruske granice.
Takođe, spekuliše se da će Rusija zahtevati određenu vrstu kontrole nad ovim neutralnim delom Ukrajine, možda po uzoru na podelu Nemačke nakon Drugog svetskog rata, kada su SAD, SSSR, i ostale saveznice preuzele odgovornost za različite sektore.
Za Rusiju, mogućnost kontrolisanja ostatka Ukrajine predstavlja dodatni mehanizam za obezbeđivanje dugoročne stabilnosti.
Delta Dunava i strategija prema Balkanu
Još jedno pitanje koje će, prema analitičarima, biti u fokusu pregovora jeste delta Dunava, strateški važna tačka za Rusiju.
Smatra se da bi Rusija mogla tražiti pravo na slobodan prolaz kroz Dunav kako bi lakše dolazila do Srbije, koja se nalazi u okruženju NATO članica.
Srbija, kao strateški saveznik Rusije, mogla bi imati koristi od ove inicijative, jer bi se otvorila mogućnost za direktan i siguran ruski trgovinski i vojni transport do balkanskog prostora.
Ovakav korak bi umanjio pritisak koji NATO zemlje mogu vršiti na Srbiju, jer bi se omogućio slobodan protok ruskog tereta kroz evropske vode.
Prema analitičarima, delovanje Rusije u pogledu delte Dunava i uticaja na Balkanu odražava njenu ambiciju da u budućem poretku obezbedi svoje geopolitičke interese u regionu.
Pod pretpostavkom da će Srbija pripasti ruskoj zoni uticaja, Rusija bi imala slobodan pristup Balkanu, što bi dodatno osiguralo dugoročnu vojnu i ekonomsku saradnju sa Srbijom.
Slabljenje NATO-a i preispitivanje evropskog jedinstva
Rat u Ukrajini, tvrde analitičari, nije samo pokazao snagu ruske vojske, već je otkrio i slabosti NATO saveza, koji nije uspeo da vojno parira Rusiji.
Postavlja se pitanje o budućnosti NATO-a, jer mnoge članice počinju da preispituju ulogu saveza u današnjim globalnim odnosima. Predstojeći pregovori, za koje se očekuje da će ih predvoditi Tramp, mogli bi dovesti do redefinisanja strukture NATO-a, pa čak i do fragmentacije unutar Evropske unije.
Mnoge zemlje članice Evropske unije, posebno one poput Nemačke, koje su pretrpele ozbiljan ekonomski pad zbog sankcija prema Rusiji, sve glasnije izražavaju nezadovoljstvo.
Sankcije su značajno umanjile konkurentnost evropskih ekonomija, posebno zbog poskupljenja energenata, na kojima su evropski proizvođači zasnivali konkurentnu prednost na svetskom tržištu.
Nemačka, kao industrijski lider EU, sada se suočava sa teškim posledicama, a analitičari predviđaju da će mnoge evropske zemlje tražiti način da obnove trgovačke odnose sa Rusijom i time povrate ekonomski primat koji su nekada uživale.
Nova podela sveta: uloga Kine u budućim pregovorima
Dok se očekuje da će Zapad i Rusija pregovarati o podeli Ukrajine i budućem statusu Evrope, Kina ostaje faktor o kojem će biti potrebno voditi računa.
Analitičari smatraju da će Kina, kao uzlazna ekonomska i vojna sila, tražiti svoje mesto u novoj podeli sveta, što će dodatno zakomplikovati pregovore. Pitanje je kako će se Kina postaviti prema podeli uticajnih zona između Rusije i Amerike, jer će njena podrška biti ključna za stabilnost svakog postignutog dogovora.
Kina bi, prema analitičarima, mogla podržati ruske stavove o neutralnosti ostatka Ukrajine, ali će istovremeno tražiti da se i njeni interesi zaštite, posebno u vezi sa pitanjem Tajvana i širih azijskih interesa.
Rusija i Kina bi mogle sarađivati u obezbeđivanju svojih interesa naspram Zapada, ali i međusobno pregovarati o zonama uticaja, kako bi se osigurala dugoročna stabilnost.
Zaključak: Geopolitičko resetovanje kroz Trampovu administraciju
Prema procenama ruskih analitičara, dolazak Donalda Trampa na čelo Sjedinjenih Država bi mogao označiti početak globalnog geopolitičkog resetovanja, koje bi podrazumevalo povlačenje oštrih linija između ključnih zona uticaja.
Vladari sveta, koji manipulišu ovom promenom, vide Trampa kao figurativnog posrednika za resetovanje zapadnih odnosa sa Rusijom i za redefinisanje globalne bezbednosne arhitekture.
Na kraju, analitičari predviđaju da će Evropa i NATO biti primorani da revidiraju svoje stavove prema Rusiji, a mnoge zemlje članice EU će verovatno krenuti putem obnove ekonomskih veza sa Moskvom kako bi ublažile posledice ekonomske krize izazvane sankcijama.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
