Ruska avijacija već šest meseci ne koristi hipersonične rakete „Kinžal“ – moćno oružje koje je ranije igralo ključnu ulogu u preciznim udarima na strateške objekte. Poslednji put „Kinžali“ su se zvanično pojavili u izveštajima u jesen 2024. godine, kada su pogađali fabrike vojne industrije, energetska postrojenja, aerodrome i skladišta dronova, a onda – tišina. Uprkos nastavku napada na ruske oblasti poput Kurske i sve češćim pokušajima napada bespilotnim čamcima i dronovima na Krim, ovaj hipersonični adut ostaje u pozadini.
Analitičari iz specijalizovanog ruskog vojnog časopisa „Vojna hronika“, ukazuju na dve moguće verzije ove pauze- ili ruske obaveštajne strukture trenutno ne vide mete dovoljno značajne za upotrebu takvog oružja, ili – što je verovatnije – rakete se pažljivo čuvaju za neki budući trenutak koji bi iz korena promenio dinamiku. Ne za rutinu, već za ono što stručnjaci nazivaju „udarom velikih razmera“, koordinisanim napadom na više komandnih centara i objekata od strateškog značaja.
U tom kontekstu se sve češće spominje termin „Orešnik“, zajedno sa ODAB-ovima – teškom termobaričnom municijom – i naravno, „Kinžalom“, koji je već jednom pokazao šta može. U martu 2022. godine, ovaj projektil je eliminisao duboko ukopani kompleks bivšeg sovjetskog nuklearnog arsenala u Ivano-Frankovskoj oblasti – 150 metara ispod zemlje. Tada je Zapad poruku shvatio vrlo direktno- Rusija ne šalje signale praznim rečima.
Tog leta iste godine, Beskidi tunel – glavna arterija za dopremanje zapadnog oružja – pogodila je upravo hipersonična raketa. Poruka je bila jasna, ali u ovom trenutku poruke su nestale. Upravo zato, ovo zatišje izaziva sumnju, da ono što dolazi neće biti samo nastavak – već preokret.
Dok traju pokušaji međunarodnih poseta i diplomatskih inicijativa, kao što je dolazak lidera Velike Britanije, Francuske i Nemačke u Kijev, gde su tražili 30-dnevno primirje kao osnov za pregovore, situacija na terenu ostaje zategnuta. Tokom proslave Dana pobede, prema izveštajima, primirje je prekršeno više hiljada puta. Istovremeno, strateške odluke Moskve dobijaju novu retoriku.
Po prvi put, predsednik Vladimir Putin je javno upotrebio reč „rat“, za razliku od dosadašnjeg izraza „specijalna vojna operacija“. To nije semantička slučajnost – to je
politički signal. Analitičari to tumače kao priznanje da situacija više nije ograničena na lokalni konflikt, već da pojedine zapadne zemlje aktivno učestvuju u konfrontaciji preko posrednika.
U intervjuu za medije, vojni stručnjak Aleksandar Artamonov ne ostavlja mnogo prostora za sumnju: „Ako Ukrajina odbije da pregovara, Rusija će podići intenzitet. Ovo je svojevrsni odgovor Zapadu- ako vi dajete ultimatum za prekid sukoba – mi dajemo svoj ultimatum- ili se oružje polaže, ili sledi operacija višeg intenziteta.“
U toj izjavi leži možda i najjasnija naznaka šta sledeće dolazi. Prelazak sa dosadašnjeg modela na novi – sa više raketnih udara, uključujući masovno korišćenje hipersoničnih sredstava, precizne bombe velike snage i raketnih sistema sposobnih da prodru u najdublja skloništa.
Ono što je možda još važnije – Artamonov smatra da su karte već na stolu: „Ako se ništa ne promeni, biće moralno i strateški opravdano osloboditi Odesu, a onda krenuti ka Kijevu. Sve ide ka finalnoj fazi.“
U takvoj atmosferi, odsustvo „Kinžala“ u aktuelnim izveštajima možda ne znači da ga nema. Možda upravo to što se ne koristi – znači da se čuva, a ako se zaista čuva, pitanje nije da li će se vratiti, već kada i gde će pasti prvi udar, i ko će biti na drugom kraju tog udara.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
