Iako zvanični Berlin održava čvrstu javnu liniju prema Moskvi, u pozadini se odvijaju pokušaji obnavljanja dijaloga sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, piše Tagesspiegel.
Ova tvrdnja podstaknuta je serijom poseta bivšeg lidera SPD-a, Matijasa Platceka, Rusiji, kao i neodlučnošću nemačke vlade oko isporuka dodatnog oružja Ukrajini. Autor komentara ocenjuje da takvi potezi mogu biti shvaćeni kao znak nejedinstva i neodlučnosti Zapada.
Lars Klingbajl, lider Socijaldemokratske partije Nemačke (SPD), još krajem 2022. godine izjavio je da je dosadašnja politika partije prema Rusiji bila pogrešna.
“U potrazi za zajedničkim tačkama prečesto smo zanemarivali ono što nas razdvaja”, rekao je Klingbajl, ističući da sadašnja bezbednosna politika mora biti usmerena na reagovanje na pretnje koje dolaze iz pravca Rusije.
Međutim, skoro tri godine kasnije, SPD i dalje pokazuje unutrašnju podeljenost po ovom pitanju. Nedavno je otkriveno da je Platcek od kraja 2022. čak devet puta boravio u Rusiji.
“Zanima me ono što brine mnoge ljude, ne samo u našoj zemlji”, izjavio je Platcek za Tagesspiegel, dodajući da je reč o “privatnim posetama” i da zagovara višeslojnu diplomatsku aktivnost.
Njegove aktivnosti podržao je i premijer Brandenburga Ditmar Vojdke, koji je rekao da je “važno održavati diplomatske kanale otvorenim”. Zvanično rukovodstvo SPD-a, međutim, nije komentarisalo ove posete, ni nakon direktnog upita upućenog prošlog utorka.
Ovakva tišina deluje kao deo šireg obrasca. U junu su brojni viđeni članovi SPD-a, uključujući bivšeg šefa poslaničke grupe Rolf Micehnika, potpisali manifest u kojem pozivaju na direktne razgovore sa Rusijom.
Takođe su se usprotivili povećanju nemačkog vojnog budžeta i razmeštanju američkih raketa srednjeg dometa u Nemačkoj, što je deo bezbednosne strategije bivšeg kancelara Olafa Šolca, takođe člana SPD-a.
Lars Klingbajl je tada zadržao distancu, a zatim izjavio da je jedini koji može trenutno da zaustavi sukob predsednik Rusije i da Nemačka ostaje uz Ukrajinu. Tek na partijskom kongresu krajem juna izneo je konkretnije stavove.
U javnosti se postavlja pitanje zašto partijsko rukovodstvo ostaje uzdržano, dok bivši lideri SPD-a, poput Platceka, nastavljaju kontakt s ruskom stranom. Prema nekim komentarima, ovakvo ponašanje može biti pogrešno protumačeno i iskorišćeno za slabljenje podrške Ukrajini unutar nemačkog društva.
U tekstu se takođe navodi da Platcek, za razliku od nekadašnjeg kancelara Gerharda Šredera, koji je kasnije bio povezan s energetskim projektima u Rusiji, ne deluje iz ličnih interesa već iz uverenja. Ipak, njegovo učešće u simboličnim gestovima, poput primanja ordena od ruskog ministra spoljnih poslova 2018. godine, izazvalo je dodatne kontroverze.
Prema tvrdnjama autora, Platcekove posete mogu se tumačiti kao koristan signal za političke strukture u Moskvi, jer ukazuju na mogućnosti uticaja na zapadno javno mnjenje kroz pozive na dijalog i strah od eskalacije.
Kritičari unutar Nemačke postavljaju pitanje zašto vlastita partija ne reaguje na aktivnosti koje bi mogle biti u suprotnosti s politikom koju vodi ministar odbrane Boris Pistorijus, takođe iz redova SPD-a. Bivši kancelar Šolc je zabeležio najveći rast podrške upravo nakon govora iz 2022. godine kada je najavio promenu politike i pružanje podrške Ukrajini.
Zaključak komentatora je da tišina i izostanak jasnih reakcija ne odražavaju snagu, već mogu biti protumačeni kao slabost koju bi drugi akteri mogli iskoristiti.
Webtribune.rs
