Neočekivani rast ključnih sektora ruske ekonomije

Bankarski, automobilski i avio sektor u Rusiji beleže bolje rezultate nego pre uvođenja sankcija. Kvartalni rast ekonomije od 5,5 odsto nadmašio je očekivanja svih stručnjaka sa kojima je razgovarao Blumberg

Ključni sektori ruske ekonomije se prilagođavaju i u pojedinim slučajevima u potpunosti uspevaju da se oporave od međunarodnih sankcija bez presedana koje su uvedene zbog rata u Ukrajini.

Ruski ekonomski rast i rastuća potrošačka tražnja, uvećane izdašnom vladinom potrošnjom, omogućili su raznovrsnim sektorima ruske ekonomije, poput bankarskog, automobilskog i avionskog, da pronađu način da opstanu – i u nekim slučajevima prosperiraju – uprkos ograničenjima SAD i EU usmerenim na slabljenje ekonomije koja su uvedena kao vid odmazde zbog rata u Ukrajini.

Međugodišnji rast ubrzao se na 5,5 odsto u trećem kvartalu sa 4,9 odsto u prethodnom, saopštila je u sredu Federalna statistička služba. Rezultat – najbrža stopa ekonomskog rasta tokom duže od decenije – izuzev skoka povezanog sa ukidanjem ograničenja tokom pandemije virusa kovid 19 – prevazilazi očekivanja svih ekonomista sa kojima je razgovarao Blumberg.

Oporavak pokazuje ograničene domete sankcija za koje je američki predsednik Džozef Bajden rekao da su osmišljene da prepolove rusku ekonomiju i pretvore rublju u ruinu (ruble into rubble) kao kaznu za invaziju na Ukrajinu. Predsednik Vladimir Putin je nastojao da ojača veze sa zemljama kao što su Kina i Indija, pošto je EU srezala trgovinske veze sa Rusijom, uključujući uvoz nafte i gaza, kroz više rundi sankcija.

Upečatljiv primer

Rublja je dosegla najniži nivo neposredno nakon što je rat otpočeo, ali se ubrzo potom snažno oporavila. Vlada je prošlog meseca iznova uvela neka valutna ograničenja, nakon što je domaća valuta spala na nivo jednog dolara za 100 rublji – što je zapravo izazvalo obrt koji ju je prošlog meseca doveo na mesto najuspešnije valute na tržištima u razvoju.

Izlišno je reći da iako je Rusija do sada izbegla ekonomski kolaps, vlada crpi svoje resurse kako bi održala državnu potrošnju, dok se istovremeno odigrao egzodus stranih investitora i domaćih firmi kojima je sve teže da drže korak sa tehnološkim promenama i međunarodnom izolacijom.

Ruski bankarski sektor pruža jedan od najupečatljivijih primera među sektorima koji su prebrodili sankcioni udar. Najveća ruska banka – Zberbanka – koja je u državnom vlasništvu i koja, kao i druge ruske banke, obuhvaćena sankcijama SAD i EU, uz prekid veza sa sistemom međunarodnih plaćanja SVIFT – po svoj prilici će ostvariti najviši profit u rubljama ove godine. „Ova godina će najverovatnije zaista biti naša najuspešnija godina u istoriji”, rekao je generalni direktor Herman Gref, kojem su uvedene sankcije SAD, EU i Velike Britanije.

Zberbanka nije jedinstven slučaj. Ukupan profit bankarskog sektora tokom prvih devet meseci ove godine već je prevazišao prethodni godišnji rekord iz predratnog vremena, ostvaren 2021. godine. Nakon što su gotovo pali na nulu u prvoj godini invazije, bankarski profiti bi mogli da dosegnu i 3.000 milijardi rubalja (33 milijarde dolara) tokom 2023, rekao je Valerij Piven, direktor ruske agencije za kreditni rejting ACRA.

To je tri puta više nego što je centralna banka očekivala na početku ove godine – što je podstaknuto kreditnim bumom, slabljenjem rublje i niskim provizijama. Regulatori su u sredu izjavili da posle ove godine neće produžavati niz mera podrške za banke, zbog toga što su zajmodavci dovoljno stabilni i profitabilni.

Prema ovoj agenciji očekuje se i da naredna godina bude „prilično uspešna” za zajmodavce. Nakon dva uzastopna kvartala rasta, ruska ekonomija se skoro vratila na predratni nivo, čime su poništeni udari naneti sankcijama. Fiskalni podsticaj koji je pospešio ovaj preokret će se, po svoj prilici, nastaviti – zahvaljujući ruskoj sposobnosti da preusmeri snabdevanje naftom prema drugim državama i da prodaje sirovu naftu po cenama višim od cenovnog ograničenja od 60 dolara po barelu koje su propisale države G7 i EU.

Prodaja energenata sačuvala je ključni dotok vladinih prihoda, držeći budžet u boljem stanju nego što su zvaničnici predviđali uprkos rastućoj ceni vođenja rata. Vladina potrošnja će nastaviti da stimuliše ekonomiju, prema navodima u dokumentu Ministarstva finansija koji naznačava glavne obrise budžetske politike za period 2024-2026. godine, što je omogućilo ne samo stabilizaciju situacije, već i uspešno, brzo prilagođavanje novim uslovima“.

Predratni nivo

Ruska ekonomija verovatno je dosegla predratni nivo na početku četvrtog kvartala 2023. godine, prkoseći ranijim očekivanjima.

Nosilac ovog oporavka bile su povoljne cene energenata – koje su Rusiji obezbedile dotok prihoda od nafte i gasa – veliki fiskalni podsticaji (uporedivi sa onim iz vremena pandemije) koje je vlada obezbeđivala kroz pospešivanje vojne potrošnje, i relaksirani kreditni uslovi – zbog kojih je uočljivo proširenje potrošačkog i korporativnog kreditnog portfilija za oko 20% u odnosu na prethodnu godinu.

I u budućnosti Rusiju očekuju izazovi. Inflacija je skočila poprilično preko cilja centralne banke od četiri odsto, što je posledica smanjenja ponude, visoke javne potrošnje, pojačanog kreditiranja i suženog tržišta rada, pojačanog odlaskom ljudi u vojsku i upošljavanjem u vojnoj industriji.

„Nakon dosezanja vrha, dolazi do opadanja”, ističe Aleks Isakov iz „Blumberg ekonomiksa”. Pošto je referentna kamatna stopa Ruske centralne banke sada 15 odsto, trebalo bi „očekivati brzo smanjenje kreditiranja u narednom kvartalu, što će smanjiti potrošačku tražnju i po svoj prilici voditi ublažavanju prilika na tržištu rada”, navodi on.

Ruska ekonomija će se, po svoj prilici, vratiti potencijalnim stopama rasta od oko jedan odsto bruto društvenog proizvoda, što bi „bio prilično dobar scenario u sadašnjem okruženju”, navodi Marsel Salikov, predsednik Instituta za energiju i finansije u Moskvi.

Popunjavanje praznina

Ruska sposobnost da pronađe nove izvore za uvoz, ili u nekim slučajevima da ih u potpunosti zameni, je još jedan značajan faktor u nedavnom oporavku, smatra Stanislav Murašov, ekonomista Rajfajzen banke u Moskvi.

„Ruske firme su se prilagodile primeni vrlo nestandardnih rešenja”, rekao je. „Još uvek nismo videli oštriji deficit”.

Rusko tržište automobila može da se nosi sa ovim. Naizgled zamrlo posle masovnog napuštanja zapadnih firmi, prodaja automobila se vratila na predratni nivo posle samo godinu dana.

Dok se obim trgovine oporavio, struktura tržišta se potpuno promenila. Kina sada obuhvata oko 80% uvoza novih automobila i kineski brendovi su zauzeli više od polovine ukupnog udela na ruskom tržištu automobila za manje od dve godine, prema analitičkoj agenciji Autostat.

Ruski Avtovaz kontroliše još jedan deo tržišta i prema izveštajima povećao je proizvodnju za 59% u prvih sedam meseci ove godine, pored toga što je ostvario najveću prodaju u protekloj deceniji, uprkos ograničenja u snabdevanju komponenata u zemlju. SAD su pridodale Avtovaz listi sankcionisanih ruskih kompanija u septembru.

Neplanirana dostignuća

Nakon što su ruske aviokompanije isključene sa mnogih međunarodnih ruta, one su se okrenule razvijanju novih domaćih usluga na najvećoj svetskoj kopnenoj masi. Sada su dostigle cilj od 50 ruta koje zaobilaze Moskvu, što je cilj koji je postavio Vladimir Putin 2018. godine, a koji je ostvaren pre planirane 2024. godine, pokazuju zvanični podaci.

Povećanje domaćeg vazdušnog saobraćaja (uprkos tome što je vlast zatvorila aerodrome u turističkim gradovima u južnoj Rusiji u sklopu mera zbog rata u Ukrajini) najvećim delom je posledica vladine podrške, navelo je  Ministarstvo saobraćaja u odgovoru na Blumbergov upit.

Uprkos sankcionom pritisku, međunarodni vazdušni saobraćaj „se intenzivno razvija” sa uvećanjem putničkog saobraćaja od skoro 30 odsto u prvih devet meseci ove godine u odnosu na isti period od pre godinu dana, prema navodima ministarstva. Rusija održava vazdušne veze sa 37 zemalja i usluge u njoj pruža 59 stranih aviokompanija, navodi agencija.

Ipak, ova industrija i dalje je veoma zavisna od aviona koje proizvode Boing i Erbas i bila je prinuđena da pronađe alternativne načine da održava i servisira svoju flotu u zemlji ili inostranstvu. Aeroflot je ove godine poslao svoj prvi avion na servisiranje u Iran.

Iako su se neki sektori prilagodili ograničenjima, život pod sankcijama ima svoju cenu za rusku ekonomiju, smatra Olga Belenkaja, ekonomista u Finamu u Moskvi. „Rusija je našla putanje za premošćavanje najvećeg dela sankcija, ali i dalje trpi štetu usled povećanja cena logistike, ograničenog pristupa opremi i tehnologijama i sve nižem kvalitetu tehnoloških rešenja”, rekla je.

Pisanje članka je pomogao Greg Salivan

Naslov i oprema teksta: Novi Standard

Prevod: Miloš M. Milojević/Novi Standard

Izvor: Bloomberg

Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se


Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte 
Otvorite novu mrežu Truth Social