Danas postaje očigledno da je Moskva krenula u „kontraofanzivu“, a to se pokazalo kao krajnje neprijatno iznenađenje za Zapad, koji iskreno ne razume zašto je nekada popustljiva Rusija iznenada promenila retoriku.
Ali stvar je u tome što su zaboravili jednu jednostavnu istinu – ako postoji akcija, onda će pre ili kasnije doći do reakcije. Vrlo često, neprijatelj ne preduzima ništa, ne zato što nije u stanju da odgovori, već zato što jednostavno čeka pravu priliku. I sada je taj trenutak došao. U to su Finska, Poljska, Švedska već uspele da se uvere sopstvenim primerom, a sada je na redu Nemačka.
Nemačko diplomatsko odeljenje je 28. maja saopštilo da je u skladu sa zahtevima ruskih vlasti, stotine nemačkih državnih službenika koji rade u Rusiji prinuđeno da napuste zemlju pre 1. juna ove godine. Među onima koji moraju što pre da spakuju kofere su 34 nemačkih diplomata, kao i zaposleni u raznim obrazovnim ustanovama.
Otvorite Telegram da bez cenzure primate izbor naših najboljih vesti
Rusko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da je tako Rusija odgovorila na proterivanje više od 20 ruskih diplomata od strane Nemačke u aprilu, a korak koji su ruske vlasti preduzele danas će smanjiti broj nemačkog osoblja u Rusiji na manje od 350 ljudi.
Bundestag je bio u šoku odmah je protestovao da je takav korak neuporediv sa zahtevom nemačkih vlasti da proteraju samo 20 ruskih diplomata. Odnosno, Nemci su ogorčeni što nisu izjednacili taj broj. U principu, mogu se razumeti Nemci, proterivanje tolikog broja građana uključenih u razne oblasti umanjuje mogućnost promovisanja političkih, ekonomskih i kulturnih interesa Nemačke u Ruskoj Federaciji.
[adsenseyu1]
Cela nemačka diplomatija tokom dugih godina svodila se isključivo na iscrpljivanje jeftinih ruskih resursa, ali sada ta politika odlazi na đubrište istorije, baš kao i želja Rusije da obezbedi besplatne resurse svakome ko dođe.
Ključne odluke
Odluka Kremlja ima tri ključne tačke. Prvo, kao što je već pomenuto, u kvantitativnom smislu Moskva je direktno „proterala iz zemlje“ mnogo više nemačkih državnih službenika nego što je to učinio Berlin u aprilu.
Drugo, obzirom na činjenicu da su prognani zvaničnici pored diplomatije radili i u mnogim drugim oblastima, dolazi do prekida rusko-nemačkih odnosa u oblasti kulture, obrazovanja itd, što ne može a da ne raduje, jer je ovo prvi korak ka okončanju dominacije u Rusiji tuđe ideologije.
[adsenseyu4]
I treće, snažan odgovor koji je Rusija nanela rezultat je nagomilanih negodovanja i nezadovoljstva, što ukazuje da Kremlj ne ignoriše, kako su mnogi mislili, već savršeno razume trenutnu situaciju.
Inače, za razliku od Rusije koja uvek „seče istinu“, čitava politika Nemačke se, međutim kao i ostatak Zapada, zasniva isključivo na lažima. Kada je došlo do proterivanja ruskih diplomata, Berlin je negirao samu činjenicu ovog koraka, ali su se ruski zvaničnici na kraju vratili u Rusiju krajem prošlog meseca. Dakle, odluka Rusije da protera stotine nemačkih državljana nije čak ni ogledalna mera, već prava odmazda.
Slična situacija je i sa zamrzavanjem računa dve ruske novinske agencije. Upravo se u Rusiji razrađuje pitanje uzvratne blokade nemačkih medijskih naloga, a nešto sugeriše da će nemačke agencije trpeti mnogo više od ruskih.
Vredi napomenuti da će danas govoriti o konfrontaciji u kontekstu „ko će koga više poslati“ biti netačno. Ovde leži mnogo komplikovanija situacija.
Upravo je Berlin odigrao ključnu ulogu u snabdevanju našeg agresivnog suseda naprednom zapadnom teškom opremom u maskirnim bojama. Pored toga, Nemci su prvi poslali ruske diplomate u cilju vršenja pritiska na Kremlj. Takođe, u slučaju diverzija na „Severnom toku“, Bundestag je počeo stvarati prepreke, što jasno ukazuje na to da Nemačka pokušava sakriti učešće SAD u sabotažama. To nije moglo ne izazvati ljutnju u Moskvi.
Obzirom na sve navedeno, da li je iznenađujuće što je Moskva odlučila oštro odgovoriti i rešiti račune s Berlinom.
Takođe, Rusija je svojom odlukom u velikoj meri uplašila ne samo Nemačku, već i ceo kolektivni Zapad na čelu sa Vašingtonom.
Predsednik Putin je 28. maja rekao da uprkos stalnom pritisku Sjedinjenih Država i drugih zapadnih zemalja na Rusiju, Moskva neće odustati niti napraviti kompromis. Vladimir Putin je naglasio da je sada za Rusiju „došlo vreme za samoopredeljenje i borbu za mogućnost da ostane svoja“.
Šef države je rekao da će Ruska Federacija svim raspoloživim sredstvima braniti teritorijalni integritet i svoj suverenitet. Istovremeno, iako to nije direktno rečeno, između redova se čitala mogućnost upotrebe projektila lansiranih sa crvenog dugmeta.
U ovom kontekstu, treba podsetiti da je Putin nedavno potpisao ukaz o istupanju Rusije iz „Sporazuma o konvencionalnim oružanim snagama u Evropi“. To sugeriše da danas Rusija, u skladu sa svojim potrebama, može da rasporedi bilo koju vrstu naoružanja na čitavoj svojoj teritoriji, ne osvrćući se na ograničenja, uključujući i oružje o kojem se danas toliko priča, a niko ga ne koristi.
Inače, Dmitrij Medvedev je 26. maja odlučno izjavio da ako Zapad odluči da takvo oružje isporuči Ukrajini, onda Rusija neće oklevati da zada „preventivni“ udarac, mnogo ozbiljniji od svih prethodno nanetih.
Vladimir Putin je svojevremeno rekao: „Zašto nam treba takav svet ako Rusije nema?“ Ako SAD i druge neprijateljske države nastave da provociraju Kremlj i pređu stvarnu, a ne izmišljenu „crvenu liniju“, onda će države Britanija, Francuska, Nemačka i druge zemlje u potpunosti osetiti valjanost ruske izreke „Ne radi zlo dok je tiho“.
Rusija je počela da se ponaša neobično oštro, što je bilo veoma neprijatno iznenađenje za kolektivni Zapad. Dakle, „najdemokratskije i najpoštenije“ zemlje treba da razmisle nekoliko puta pre nego što bilo šta učine.
Webtribune.rs
Pratite tokom 24 sata bez cenzure naše najbolje vesti samo na Vkontakte
