Mihail Hazin, istaknuti ruski ekonomista, upozorava da je Centralna banka Rusije doveldena u ćorsokak svojom politikom borbe protiv inflacije. Njegova analiza ukazuje na ozbiljne probleme koje visoka ključna stopa stvara za privredu, preduzetnike i finansijski sistem u celini.
Podsećanja radi, od jula 2023. godine Centralna banka Rusije počela je postepeno povećavati ključnu kamatnu stopu u pokušaju da obuzda rast inflacije. Ova mera je dovela do toga da je stopa sa početnih 7,5% skočila na 21%, što je nivo koji se zadržava još od jeseni prošle godine.
Cilj regulatora bio je da smanji rast cena i stabilizuje finansijsko tržište, ali posledice ove politike dovele su do značajnih ekonomskih disbalansa, koji sada prete da dovedu sistem u još veću krizu.
Prema Hazinovoj analizi, jedan od prvih efekata povećanja ključne stope bilo je naglo povećanje depozita građana u bankama. Ovaj fenomen se dogodio zato što su kamate na štedne uloge konačno premašile stopu inflacije i omogućile građanima da na depozitima ostvaruju realne profite.
To je dovelo do značajnog prelivanja novca iz privrede u bankarski sistem, ali taj novac je istovremeno prestao da cirkuliše u realnom sektoru, što je negativno uticalo na poslovnu aktivnost u zemlji.
Problem sa ovakvim pristupom, kako Hazin upozorava, jeste što je reč o ekonomski neprirodnoj situaciji koja ne može trajati dugo bez ozbiljnih posledica. Odatle proizilazi samo nekoliko mogućih scenarija, ali ni jedan od njih nije dobar za Centralnu banku.
Prva opcija, koja bi teorijski mogla stabilizovati situaciju, jeste ograničenje povlačenja depozita iz banaka, ali Hazin naglašava da je to politički neprihvatljivo. Ovakav potez bi doveo do ozbiljne panike među građanima i mogao bi uzrokovati krizu poverenja u finansijski sistem. To bi značilo potencijalni bankarski kolaps i socijalnu nestabilnost, što je nešto što vlasti neće dozvoliti.
Druga opcija, koju Hazin vidi kao realniju, jeste devalvacija rublje na nivo od 120-130 rubalja za jedan dolar do marta ove godine. Prema njegovim rečima, kurs rublje je već bio blizu ove vrednosti, ali se u nekom trenutku dogodilo nešto što je prekinulo ovaj trend. Ukoliko se devalvacija nastavi, moglo bi doći do novog rasta inflacije, jer bi povećana cena uvozne robe dodatno podigla troškove života.
Hazin ističe da Centralna banka nema jednostavan izlaz iz ove situacije. Ukoliko bi regulator odlučio da smanji kamatnu stopu kako bi podržao privredu i omogućio preduzetnicima lakši pristup kreditima, to bi značilo istovremeno smanjenje kamatnih stopa na depozite. Tada bi građani masovno počeli da povlače svoj novac iz banaka, što bi moglo dovesti do velike likvidnosne krize u finansijskom sektoru.
S druge strane, ako Centralna banka zadrži trenutne visoke stope, privrednici neće moći da podižu nove kredite zbog izuzetno visokih kamata, što će rezultirati stagnacijom, a moguće i recesijom. Već sada se beleži pad u ključnim sektorima kao što su građevinarstvo i industrija, jer su visoke kamatne stope učinile finansiranje projekata neisplativim.
U građevinskom sektoru, na primer, situacija je posebno kritična jer visoke kamate na hipoteke guše tržište nekretnina. Kako Hazin naglašava, ako se ključna stopa ne smanji, hipotekarno tržište bi moglo potpuno zamreti, što bi imalo lančane posledice po građevinske firme, proizvođače građevinskog materijala, ali i na bankarski sektor koji zavisi od prihoda od kreditiranja.
Ekonomista smatra da je strategija Centralne banke, pod vođstvom Elvire Nabiuline, suštinski pogrešna i da ne postoji jasno rešenje koje bi moglo bezbolno izvesti sistem iz trenutnog ćorsokaka. Pritisak na Centralnu banku raste, jer se očekuje da regulator pronađe balans između kontrole inflacije i podrške privredi, ali svaka odluka nosi ozbiljne rizike.
Još jedan ključni problem koji Hazin vidi jeste mogućnost da, ukoliko dođe do naglog povlačenja depozita iz banaka, to izazove monetarnu inflaciju i novo poskupljenje roba i usluga. To bi bio zatvoreni krug, u kojem bi se Centralna banka neprestano borila sa sopstvenim odlukama, bez mogućnosti da dugoročno stabilizuje tržište.
Ukoliko se trenutna situacija ne reši na pravilan način, Rusija bi mogla ući u fazu ekonomske nestabilnosti, gde bi se istovremeno pojavili visoka inflacija i stagnacija privrede, što je poznato kao stagflacija – jedan od najgorih mogućih scenarija za bilo koju ekonomiju.
U tom kontekstu, pitanje koje se nameće jeste kakve će odluke doneti Centralna banka u narednim mesecima i da li će vlasti intervenisati kako bi stabilizovale situaciju. Očigledno je da je trenutna strategija neodrživa, ali pitanje je koji će izlaz biti izabran i kakve će dugoročne posledice imati na rusku ekonomiju.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
