Istraživači ne samo da sugerišu da je Mesec formiran pre Zemlje, već takođe ukazuju na to kako je Mesec formiran “unutar“ neke vrste isparene Zemlje na temperaturama od 2.200° do 3.300°C i pritiscima više desetina atmosfera.
Mesec je formiran u oblaku isparene stene, i možda je postojao pre nastanka naše planete, tvrdi nova naučna teorija.
Većina naučnika veruje da je Mesec nastao kao posledica uticaja tela veličine Marsa, pod nazivom Teja, na Zemlju, pre nekih 4,5 milijardi godina.
Nasilan sudar je razabacao stene i rastopljene metale u orbitu naše planete, što se završilo tim da su se oni spojili jedni sa drugima, i na kraju formirali Zemljinog večnog saputnika, kog vidimo na nebu.
Međutim, nova studija koju vodi Univerzitet u Kaliforniji i Univerzitet Harvard, govori drugačiju priču od one koju smo čuli u poslednjih nekoliko decenija- Mesec je možda formiran pre naše planete, što radikalno menja sve što znamo o našem satelitu i planeti.
“Novi rad objašnjava osobine Meseca koje se teško mogu objasniti trenutnim idejama“, rekla je Sara Stjuart, profesor na Univerzitetu u Kaliforniji.
“Mesec je hemijski gotovo isti kao i Zemlja, ali sa nekim razlikama“, rekla je ona. “Ovo je prvi model koji može uskladiti šeme kompozicije Meseca.“
Istraživači sugerišu da je Zemljin satelit formiran pre, i pri mnogo većim temperaturama, nego formacija naše planete.
Ovo novo objašnjenje, objavljeno u časopisu Journal of Geophysical Research: Planets, priznaje epizode sudara, ali ne na način koji se do sada računao.
Upoznajte Sinestiju, novu teoriju formiranja
Prema novoj verziji, Mesec se pojavio unutar Zemlje, kada je naša planeta bila u “sinestiji“, ogromnoj, okretnoj masi vruće, isparene stene, u obliku krofne.
[adsenseyu1]
To je nova vrsta planetarnog objekta, nedavno predložena od strane istih autora, koja se takođe formirala brutalnim sudarom drugih velikih tela.
Njegovo ime potiče od “syn“ što znači zajedno, i “Hestia“ što je grčka boginja arhitekture.
https://youtu.be/2Cb2itpLHZs
Autori nove studije veruju da su ove kosmičke krofne bile ogromne, i do deset puta veće od Zemlje, ali verovatno nisu trajale dugo, samo oko stotinjak godina.
Brzo se smanjuju jer zrače toplotu, što dovodi do toga da se isparavanje stene kondenzuje u tečnost i na kraju propadaju u istopljenu planetu.
“Naš model počinje sudarom koji formira sinestiju“, objašnjava Sajmon Lok, istraživač sa Harvarda.
[adsenseyu4]
“Mesec je formiran unutar isparene Zemlje pri temperaturama od 2.200° do 3.300°C i pritiscima više desetina atmosfera“, zaključuje on.
Lok ukazuje na to kako su testovi izotopa otkrili otisak, koji nesumnjivo dokazuje da su naša planeta i njen verni pratilac, Mesec, gotovo identični.
Uprkos ovoj činjenici, studije su pokazale da naš Mesec ima daleko manje elemenata poput kalijuma, natrijuma i bakra, koji su relativno česti na Zemlji.
“Nije postojao dobar odgovor na ovo“, rekao je Lok.
“Naučnici su predložili nekoliko objašnjenja za to kako je Mesec mogao završiti sa manje ovih elemenata, ali niko nije mogao kvantitativno da uskladi kompoziciju Meseca.“
Kao što je objašnjeno u novoj teoriji sinestije, kosmička tela su stvorena u okviru takozvanog “semena“, relativno male količine tečnog kamena koji se nalazi u centru kovitlajućeg oblaka super vruće materije.
Kako se materijal hladi tokom vremena, isparavajući kamen se pretvara u tečnost.
Na kraju, istopljena stena pada kroz oblak i većinom se okuplja oko semena.
Naučnici sugerišu da su se, kako se naša planeta formirala, neke stene kondenzovale na površini sinestije, i pale na proto-mesec, dok se Zemljina sinestija postepeno smanjivala.
Mesec je stvoren ranije, i na mnogo višim temperaturama.
Naučnici kažu da su, osim ove razlike, nebeska tela gotovo identična.
Prema novoj teoriji, Mesec se možda formirao oko 1.000 godina pre naše planete, jer se pojavio iz sinestije mnogo brže.
“Tokom vremena se cela struktura smanjila i iz isparenja se pojavio Mesec. Nakon nekog vremena se čitava sinestija kondenzovala i ono što je ostalo je bila kugla tečnih stena koja se okretala i na kraju se formirala Zemlja kakvu poznajemo“, dodao je on.
Uprkos činjenici da su naučnici došli do relativno čvrste teorije, tu još uvek ima posla.
“Uradili smo proračune svakog procesa formiranja Meseca i prikazali da model može da funkcioniše, ali još uvek postoje razni aspekti naše teorije kojima treba više ispitivanja. Na primer, kada je Mesec u ovom isparenju, šta on čini tom isparenju? Kako isparenja protiču pored Meseca? To su stvari na koje treba da se vratimo i detaljnije ih ispitamo.“
Webtribune.rs[adsenseyu5][adsenseyu5]
