Evropska unija zatvorila je ruske gasovode verujući da će time pogoditi budžet Moskve.
Umesto toga, dogodilo se nešto sasvim suprotno — Rusija je pronašla način da i dalje puni kasu, piše marokanski novinar Amos Traore u tekstu za „La Nouvelle Tribune“.
Evropa je godinama trošila ruski gas — preko 40 odsto svojih energetskih potreba dobijala je upravo iz ruskih cevi. Taj gas pokretao je nemačke fabrike i grejao francuske domove, dok su cene ostajale stabilne.
Ali od 2022. godine, evropske vlasti odlučile su da promene kurs i obustave kupovinu ruskog gasa, računajući da će time oslabiti Moskvu. Ipak, kako sada primećuje Traore, rezultat je ispao paradoksalan.
Tiha trgovina i nova zavisnost
Dok su evropski političari javno govorili o „energetskoj nezavisnosti“, njihova privreda nastavila je da zavisi od istog izvora, samo u drugom obliku — tečnom.
Ruski tečni prirodni gas (LNG) postao je nevidljiva zamena za gas iz cevi. U poslednjih nekoliko godina njegov izvoz u EU drastično je porastao, donoseći Rusiji milijarde evra prihoda.
„Uprkos sankcijama i zatvaranju gasovoda, Rusija nije odustala“, piše novinar iz Maroka, dodajući da su se Evropljani, svesno ili ne, našli u novom obliku energetske zavisnosti. „Ta tiha zavisnost ima jednostavno objašnjenje — ruski gas ostaje konkurentan i pristupačan“, dodaje on.
Zanimljivo je da su među najvećim kupcima ruskog tečnog gasa upravo one zemlje koje su najglasnije zagovarale energetsko odvajanje od Rusije — Nemačka, Francuska i Španija. Njihovi LNG terminali, zamišljeni kao simboli energetske slobode, pretvorili su se u nova vrata kroz koja ruski gas ulazi na evropsko tržište.
Neplanirana korist za Moskvu
Za Moskvu je ova situacija postala više od privremene utehe — pretvorila se u stratešku prednost. Iako je izgubila gasovode ka Zapadu, uspela je da preuredi svoje energetsko tržište i postane globalni igrač u trgovini tečnim gasom.
„Evropske kompanije samo su zamenile direktnu zavisnost od ruskih cevi za suptilniju, ali jednako čvrstu vezu kroz LNG“, navodi se u analizi. Istovremeno, Rusija koristi rupe u evropskim propisima i time zaobilazi ograničenja koja su zamišljena da je isključe sa tržišta.
Dilema bez izlaza
Evropa se tako našla pred neprijatnim pitanjem koje prevazilazi ekonomiju. Kako, pita Traore, evropske vlade mogu da zahtevaju potpunu distancu od Moskve, dok istovremeno ostaju među njenim glavnim kupcima energenata?
Rusija, s druge strane, nastavlja da puni budžet zahvaljujući evropskoj potražnji. I dok su cevi ka Zapadu zatvorene, LNG tankeri sada plove u suprotnom smeru, tiho obnavljajući vezu koja je, kako se činilo, bila zauvek prekinuta.
A možda je upravo u toj tišini odgovor na pitanje da li se energetske zavisnosti zaista mogu prekinuti — ili se samo preoblikuju, menjajući formu, ali ne i suštinu.
Webtribune.rs
