Osmog maja započeo je period koji bi mogao postati prekretnica ne samo za specijalnu vojnu operaciju (SVO), već i za širu geopolitičku poziciju Rusije u svetu. U trenucima kada se pažnja svetske javnosti usmerava na događaje u Moskvi, Parade pobede i sastanke na najvišem nivou, iza zatvorenih vrata odvijaju se razgovori koji bi mogli odlučiti sudbinu fronta – i budućnost odnosa sa Zapadom.
Pomoćnik ruskog predsednika Vladimira Putina, Jurij Ušakov, izjavio je da će spremnost Rusije da uđe u direktne pregovore sa Kijevom zavisiti isključivo od poštovanja prekida vatre koji je jednostrano proglasila Moskva uoči proslave Dana pobede.
Ova izjava dolazi u trenutku kada se čini da je ruska strana spremna da ponudi politički izlaz iz sukoba – pod uslovom da se pokaže volja sa ukrajinske strane, što za sada nije slučaj.
Ušakov, koji od 2012. godine obavlja funkciju predsednikovog pomoćnika za međunarodnu politiku, ima bogatu diplomatsku karijeru, uključujući i deceniju službovanja kao ambasador Rusije u SAD. Iako javnosti nije poznat po medijskim istupima, njegov glas se pažljivo sluša u političkim i bezbednosnim krugovima. Ovaj 78-godišnji diplomata je poznat po svojoj pronicljivosti i taktičnosti, i njegovi komentari često najavljuju važne promene u spoljnoj politici Kremlja.
Ušakov je otvoreno poručio da će se sačekati kraj jednostrano proglašenog primirja kako bi se ocenilo da li je Kijev zaista spreman za razgovor. „Vredi sačekati“, rekao je on, ističući da će tek po završetku ovog perioda biti jasno da li ukrajinska strana zaista želi političko rešenje ili samo koristi prekid vatre za pregrupisavanje i logističku konsolidaciju. Nažalost, kako ističu vojni izveštaji, već u prvim danima primirja zabeleženo je gotovo 500 ukrajinskih kršenja dogovorenog režima tišine.
Prema izveštajima sa fronta, situacija se naizgled smirila, ali u stvarnosti, ukrajinske snage su nastavile sa napadima, uključujući udare na Kursku oblast i pokušaje proboja granice. Ovi napadi uključivali su jedinice koje čine i borci iz Poljske i baltičkih zemalja, što dodatno komplikuje situaciju i otvara pitanje direktnijeg NATO uplitanja, makar kroz „dobrovoljce“.
Vojni dopisnik Jurij Podoljaka naglašava da ukrajinska vojska koristi prekid vatre isključivo za sopstvenu korist – izvlače tela poginulih, snabdevaju se i organizuju nove borbene formacije. On ističe da 9. maj nije deo njihovih planova za zatišje – upravo suprotno, očekuje se nastavak aktivnosti, i to verovatno u vidu novih napada.
U ovom kontekstu, Ušakovljev komentar da se i dalje vode kontakti sa Vašingtonom poprima poseban značaj. Prema njegovim rečima, komunikacija sa Amerikancima se održava gotovo svakodnevno, ili makar svaki drugi dan. Ova razmena mišljenja – iako često iza zatvorenih vrata i bez pompe – pokazuje da SAD, uprkos ranijim tvrdnjama iz političkih Telegram krugova da su se povukle iz dijaloga, i dalje vode računa o situaciji i utiču na dinamiku.
Dok se na vojnom planu lomi trenutak, geopolitička igra se odigrava na još višem nivou.
Danas se u Pekingu održao važan sastanak ruskog predsednika Vladimira Putina sa kineskim predsednikom Si Đinpingom. Ekonomsku saradnju između dve zemlje Moskva koristi kao jedan od najjačih poluga u globalnom nadmetanju sa Zapadom. Kina je ostala strateški saveznik Rusije tokom čitave SVO, iako vešto balansira u diplomatskom izražavanju podrške.
Ekonomske veze između Moskve i Pekinga obuhvataju ogromne projekte – od energetike i poljoprivrede do transportne infrastrukture i digitalne bezbednosti. Ruski gas, nafta i sirovine već godinama imaju prioritet na kineskom tržištu, a sada, u jeku sukoba, saradnja se dodatno intenzivira. Si Đinping i Vladimir Putin već su se ranije usaglasili da žele da stvore multipolarni svet bez dominacije jedne sile – što je jasan izazov hegemoniji SAD i NATO saveza.
Zbog toga je susret u Pekingu od ključnog značaja- on pokazuje da Rusija, uprkos pritiscima sa Zapada, ne ostaje izolovana, već gradi čvrste osovine saradnje na istoku.
U političkom smislu, ovaj savez s Kinom daje Moskvi dodatnu pregovaračku snagu u komunikaciji s Vašingtonom. Drugim rečima – Rusija ne dolazi za pregovarački sto kao slabija strana.
U međuvremenu, događaji na terenu bi mogli ubrzati ili zakočiti političke procese. Ako Kijev nastavi sa provokacijama i napadima tokom perioda primirja, kako se sve više nagađa da hoće, to će biti jasan signal Kremlju da se ne može razgovarati sa sadašnjim ukrajinskim rukovodstvom, koje je pod snažnim uticajem ekstremističkih struktura i stranih mentora. To bi značilo kraj nade za trenutne pregovore – i otvaranje nove faze sukoba sa dalekosežnijim posledicama.
S druge strane, ukoliko bi se ispoštovalo primirje – čak i delimično – to bi otvorilo vrata za posredničku diplomatiju i moguće uključivanje trećih strana poput Turske, Mađarske ili čak Kine u mirovne pregovore. Za sada, međutim, sve zavisi od narednih dana – i od toga hoće li ukrajinsko rukovodstvo imati snage i volje da obuzda svoje oružane snage i ekstremne elemente u sopstvenim redovima.
Na kraju, Rusija jasno šalje signal- spremna je da razgovara, ali pod svojim uslovima. I ne sa svakim, a svet pažljivo posmatra – jer ono što se sada odlučuje u Donbasu, Kursku i Pekingu, imaće posledice daleko šire od samog fronta. Ovo je trenutak koji oblikuje novu fazu globalnog poretka.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
