Ruski regioni suočili su se sa najintenzivnijim talasom napada u ovoj godini, 14. januara 2025. godine. Prema izveštajima sa Telegram-kanala Shot, ruska sredstva protivvazdušne odbrane (PVO) uspešno su neutralisala više od 200 bespilotnih letelica (dronova) i pet američkih dalekometnih raketa ATACMS.
Ovaj napad predstavlja ozbiljan pokušaj ukrajinske strane da nanese stratešku štetu ruskim vojnim, industrijskim i infrastrukturnim ciljevima.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Ukrajinska vojska koristila je različite vrste bespilotnih letelica za napade, uključujući PD-2, „Bober“, „Ljutij“ i UJ-22. Svaki od ovih modela dronova ima specifične karakteristike koje su osmišljene za različite vrste zadataka – od izviđanja do direktnih udara na ključne ciljeve.
Napadi su bili usmereni na više regiona, uključujući Tulski, Saratovski, Rostovski, Tambovski i Voronježski oblast, kao i grad Kazanj.
Najmanje 16 dronova je oboreno iznad Tulske oblasti, čime je sprečeno moguće oštećenje vojne i civilne infrastrukture. Efikasnost ruskih PVO sistema ovde se posebno istakla, jer su dronovi uništeni pre nego što su dostigli ciljeve.
Grad Engels, koji je ranije bio meta ukrajinskih napada zbog prisustva strateških vojnih aerodroma, ponovo je napadnut. Ovoga puta, ciljevi su uključivali vojne baze i infrastrukturu od strateške važnosti.
U Kazanju je PVO oborila ukrajinski dron tipa „Ljutij“ koji je bio usmeren na hemijsku fabriku „Orgsintez“. Nažalost, oboreni dron izazvao je požar nakon što su njegovi ostaci pali na teritoriju fabrike. Požar je brzo lokalizovan, ali incident ukazuje na visoku rizičnost napada na industrijske objekte.
U Rostovskoj oblasti, ruske PVO jedinice uništile su 14 ukrajinskih dronova. Ciljevi ovih letelica uključivali su vojnu infrastrukturu i komunikacione čvorove. Stanovnici regiona su prijavili jake eksplozije tokom noći, što je izazvalo paniku među civilnim stanovništvom.
Posebno ozbiljan incident dogodio se u Seltcu, u Brjanskoj oblasti, gde je ukrajinska vojska pokušala da napadne hemijski kompleks.
Napad je bio neuspešan zahvaljujući blagovremenoj reakciji ruskih PVO snaga, ali ovakav pokušaj ukazuje na nameru Ukrajine da ugrozi strateške industrijske resurse Rusije.
Napad je uključivao i lansiranje američkih dalekometnih raketa ATACMS. Ove rakete, razvijene od strane kompanije Lockheed Martin, poznate su po svojoj preciznosti i sposobnosti da pogađaju ciljeve na udaljenosti do 300 kilometara.
Njihova primena u ovom kontekstu jasno pokazuje sve veću ulogu zapadnog oružja u ukrajinskim operacijama.
Rakete ATACMS se lansiraju iz višecevnih raketnih sistema, kao što su M142 HIMARS. Iako su ruski PVO sistemi uspeli da obore ovih pet raketa, njihov sve veći broj predstavlja značajan izazov za odbranu.
Karakteristike ukrajinskih dronova
„Bober“: Ovaj dron ima baznu daljinu leta od 800 km, sa maksimalnom brzinom od 150 km/h. Njegova sposobnost da ostane u vazduhu do sedam sati čini ga pogodnim za izviđačke i udarne misije.
„Ljutij“: Ovo je dron visoke brzine, sa mogućnošću dostizanja do 700 km/h i maksimalnom daljinom leta od 700 km. Njegova specifičnost leži u kombinaciji karakteristika rakete i drona, što ga čini posebno opasnim.
PD-2 i UJ-22: Namenjeni su pre svega za precizne udare na ciljeve i izviđanje.
Ovaj napad ukazuje na eskalaciju sukoba i sve agresivnije taktike ukrajinske strane, koje uključuju sofisticirane tehnologije i zapadnu vojnu podršku. Ruska PVO se pokazala efikasnom u odbrani ključnih regiona, ali intenzitet i obim napada stavljaju dodatni pritisak na kapacitete ovih sistema.
Ukrajina je ovim napadom nastojala da oslabi rusku odbranu i nanese psihološki udar na civilno stanovništvo. Napadi na industrijske i hemijske objekte ukazuju na nameru da se izazove ekološka i privredna šteta.
Ovaj masovni napad dronovima i raketama predstavlja važnu prekretnicu u sukobu, jer pokazuje sve veći intenzitet ukrajinskih operacija, ali i sposobnost ruske strane da se efikasno brani.
S obzirom na karakteristike korišćenog oružja, ovakvi napadi će verovatno postati sve češći, što naglašava potrebu za dodatnim unapređenjem odbrambenih kapaciteta Rusije.
Rusija je suočena sa izazovom ne samo na vojnom, već i na političkom i ekonomskom planu, dok ukrajinska strana nastavlja da koristi zapadnu podršku kako bi ojačala svoje ofanzivne sposobnosti.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
