Piše: Jovo Vukelić
Treba podsetiti da je genocid ustaša nad Srbima u NDH dugo trajao, čak četiri pune godine, a bio je takvih razmera da nije mogao, čak ni za vreme Drugog svetskog rata, ni u Rimu, ni u susednoj državi Italiji, da ostane nezapažen.
Tri pravoslavna episkopa i više stotina sveštenika su ubijeni za vreme NDH. Čak 299 srpskih crkava je opljačkano i razoreno… Nadbiskup Stepinac i Rimokatolička crkva te zločine nikada nisu osudili.
Drugo, vršili su rimokatolički biskupi masovno rimokatoličenje pravoslavnih Srba za sve vreme rata i to bi trebalo da ne bude sporno ni u Hrvatskoj ni u Vatikanu. Postoje sačuvani originalni dokumenti o tim naredbama Rimokatoličke crkve.
I treće, pored poglavnika, stotine ustaških doglavnika i hrvatskih terorista, najgorih ubica i zločinaca, našli su posle kapitulacije Nemačke i NDH utočište u rimokatoličkim muškim manastirima Austrije, Švajcarske i Italije. Pripadnici i predstavnici Rimokatoličke crkve i Vatikana organizovali su zatim njihova dalja bekstva i skrivanja i u manastirima Španije, a potom ih transportovali „pacovskim kanalima“ uglavnom u zemlje Latinske Amerike – u Argentinu, Brazil, Kolumbiju, Venecuelu…
I o tome ima dovoljno validnih dokaza, posebno u arhivama Rimske kurije i Vatikana. Postoji potpuna odgovornost Vatikana i dela rimokakatoličkog klera za ova krivična dela jer su pomogli da izbegnu pravdu najstrašniji zlikovci, koji su ruke umazali krvlju.
Zbog ovakvih i sličnih zlodela ustaša, predsednik Republike Srpske Milorad Dodik traži da se usvoji Rezolucija o genocidu NDH nad Srbima, Jevrejima i Romima tokom Drugog svetskog rata, jer su u pitanju smišljeni i planirani masovni zločini i ubistva – što po definiciji jeste genocid.
Da li će ovaj i slični predlozi pomoći rešavanju srpsko-hrvatskog pitanja i odnosa koji su uistinu loši, neiskreni već skoro 80 godina, od vremena tih zlodela ustaša nad Srbima?
Treba pamtiti imena glavnih zločinaca, zlikovaca koji su ubijali nevine i nenaoružane Srbe – ,decu, žene, starce . Evo 30-tak njihovih vođa, poglavara, doglavnika, časnika, fratara od A. Pavelića, A. Artukovića, Eugena Dida Kvaternika, Božidara Kavrana, Ljuba Miloša, Vjekoslava Majstorovića (Tomislava Filipovića, katoličkog fratra, Fra Sotonu), Vjekoslava Maksa Luburića, Juraja Jure Francetića, Ante Vrbana, Draga Pudića, franjevca dr Alojzija Ćosića , časnika Nikole Bilogrivića, Mile Budaka, Viktora Gutića, Mije Babića, Maje Budžon, Jerolima Maričića, Ivice Matkovića, ing. Hinka Dominik Pičilija, Drage Gašparovića, Dinka Šakića, Marinka Polića, Krunoslava Draganovića do Alojzija Stepinca, sarajevskog nadbiskupa Ivana Šarića, banjalučkog časnika Nikole Bilogrivića …
Perić: „Koljite sve Srbe“
Fratar Srećko Perić, čija je rođena sestra bila udata za Srbina, obratio se u proleće 1941. godine sa oltara crkve u livanjskom srezu okupljenim Hrvatima:
“Braćo Hrvati, idite i koljite sve Srbe, a najpre zakoljite moju sestru koja je udata za Srbina. Kada završite posao dođite k meni u crkvu, gde ću vas ispovijediti, pa će vam svi grijesi biti oprošteni.”
Posle toga je započeo pokolj. Uporedo su pljačkali i palili srpske kuće. Do 20. avgusta 1941. ubijeno i poklano je u Livanjskom srezu oko 5.600 muškaraca, žena i dece. Ovaj monstrum, fra Perić, imao je za pomoćnike i sve fratre iz samostana Gorica, njih oko dvadeset.
Svedoci ovih zločina ustaških fratara iz samostana Gorica su Marija Bogunović i Ljubo Crnogorac iz Čelebića, koji dodaju: „Ustaška rulja, silovala je žene, rezala im dojke, starcima sjekla ruke i noge, vadila oči, a maloj đeci odrubljivala glave i bacala ih u krilo majkama.“ (Iz dela „Magnum krimen“ Viktora Novaka).
Karl Bilt: Pravoslavlje opasnost
za zapadnu civilizaciju
Pravoslavlje je ugroženo u celom svetu jer je jedino pravoslavlje barijera globalizmu.
Zar Bžežinski nije izjavio: „Srušili smo komunizam, na redu je Pravoslavlje’’.
A švedski ministar inostranih poslova Karl Bilt daje kompromitujuću i nerazumnu izjavu 2014. da je pravoslavlje „opasnost za zapadnu civilizaciju“:
„Pravoslavlje je opasnije od islamskog fundamentalizma i predstavlja glavnu opasnost za zapadnu civilizaciju. Između ostalog i zato što pokušava da nametne određeni tip porodičnih odnosa i neprijateljstvo prema gejevima i transgenderima“.
Jedan od dobrih poznavalaca verskih pitanja i borac za očuvanje pravoslavne vere – dr Desa Krstić iz Kanade – ističe:
„Još je Sv. Sava na saboru u Žiči rekao: „Srbi, narod moj, Hristovi su a ne papini.“
On je tu rimsku odvojenost još pre skoro osam vekova nazvao „latinska jeres“.
Krstić dodaje: „I Smilja Avramov u knjizi “Trilateralna komisija” govori o tajnom sporazumu u 11 tačaka sklopljenom između Vatikana, Amerike i Nemačke 1976 godine. Jedna od tačaka koji je nju posebno iznenadila bila je ultimativni zahtev Zapada za totalnouništenje Pravoslavlja. Pravoslavlje mora biti izbačeno iz svetskih komunikacija, kao religija, jer je to jedini homogenizujući momenat pravoslavnih zemalja koji ima političke dimenzije“, zaključuje dr Desa Krstić.
Zaključci:
1. Razdeljenost pravoslavih i rimokatolika postoji već hiljadu godina. I ne vidi se, ne nazire se rešenje problema. Ovaj proces je pokrenut i ubrzan ne samo bogoslovskim ili crkvenim nego i političkim, ekonomskim i kulturnim događajima.
2. Odnosi dve konfesije su zatrovani, a mržnja i netrpeljivost tinjaju. Na primeru odnosa Hrvata i Hrvatske prema Srbiji i Srbima vidi se sav taj antagonizam rimokatolika prema pravoslavnima, ta slepa netrpeljivost i potreba za potpunim, totalnim uništenjem onog koji je različit! Glavna parola te ustaške neprijateljske politike prema Srbima bila je: trećinu pobiti, trećinu proterati, a trećinu pokrstiti.
3. Priče o ekumenizmu služe samo kao pokriće za dalje širenje rimokatoličke vere koja ogromnim novcem, propagandom, potkupljivanjem, pritiscima pokušava da se širi na Istok. To potvrđuju događaji, svedoči život. Taj ekumenski dijalog nema, nije dao nikakve rezultate. Uz pomoć mnogih ekonomski moćnih pojedinaca i kompanija, Vatikan kao država, a ne samo verska zajednica, širi rimokatoličku veru svim sredstvima u zemlje Istočne Evrope i dalje prema Rusiji. Rimokatolički kler i predstavnici Rimske kurije svuda pokušavaju da potkupljuju političare, ministre, formiraju i finansiraju snažne NVO, čak pridobijaju i neke pravoslavne sveštenike za svoje ciljeve, a neki poglavari Rimokatoličke crkve su pripremali i finansirali, podržavali državne udare, obarali vlade….
4. Ekumenski dijalog, za koji se zalažu i evrofanatici nije rešio ni jedno od gorućih pitanja: najspornija ličnost Stepinac, pošto je već Blaženi sada se kanonizuje u sveca, a to će pogoršati odnose Vatikana i SPC; nema već decenijama distanciranja Rimokatoličke crkve i ograđivanja od ustaške NDH; „“Crkva u Hrvata“ podržava ustašku parolu „Za dom spremni“; ne buni se protiv satanizacije i ukidanja ćirilice; podižu se širom Hrvatske spomenici najvećim ustaškim koljačima i ubicama; ne osuđuje Rimokatolička crkva nacionaliste-ekstremiste kao što su pevač Tompson i slični likovi, već ih preporučuju Svetoj stolici pa ih čak prima Rimski papa; mlađe generacije su sve više opsednute mržnjom i netrpeljivišću prema pravoslavnim Srbima, ali i Rusima… Veličaju se bez stida ustaški zločini i NDH.
5. Neprestani pokušaji dovođenja pape u Srbiju imaju za cilj da se amnestiraju Rimokatolička crkva i njeni biskupi i fratri, na čelu sa Stepincem, za počinjene zločine nad Srbima u vreme NDH. Zato ova akcija Rimske kurije ne prestaje. To je najopasnija tendencija, koja vodi u nove nesporazume, neslaganja i sporenja, a vodi dva suseda pred međunarodne sudove. To se izgleda i želi!
6. Problem je i u tome što SPC i država Srbija otvoreno ne iznese uslove Svetoj stolici za priznavanje tih masovnih zločina i izvinjenje pravoslavnim Srbima. Utoliko su nejasni razlozi zašto je bivši predsednik Srbije pozvao pre nekoliko godina Papu u posetu? Koje li je on argumente i razloge imao i jesu li bili u interesu Srbije? Toma-diploma jurio je u Vatikan, pošto-poto da dovede papu u Srbiju, setio se da zove Papu da se prošeta do Beograda?! Možda mu je želja bila da ostane zapisan kao predsednik u čije vreme je došlo do takve posete?
Želja mu se, na sreću, nije ispunila. Zato treba SPC da traži da se zaustavi ovo neracioanalno ponašanje sadašnjih srpskih vlasti, posebno I. Dačića sa pozivanjem Pape u Srbiju. Kad bi SPC to smela da uradi bilo bi zanimljivo videti da li bi u tom slučaju vlasti optužile SPC za mešanje u njihova „državna“ posla.
7. Tek kad se desi izvinjenje Svete Stolice, jer je Rimokatolička crkva koju papa Francisko vodi učestvovala u najstrašnijim zlodelima nad Srbima, moći će da se razgovara o dolasku pontifeksa u pravoslavnu Srbiju.
8. Posledica neupućivanja izvinjenja, odsustvo okajanja grehova, odsustvo distanciranja Rimokatoličke crkve od fašističkog režima Pavelića i NDH (što su, nasuprot njima, učinili nemački sveštenici ogradivši se od Hitlerovog režima) dovela je do novih sukoba 90-tih godina između preostalih Srba u Hrvatskoj i Hrvata. Pravoslavni Srbi su opet proterani, ubijani i faktički nestaju sa prostora Hrvatske gde su živeli vekovima. A istovremeno su Srbi optuženi od rimokatolika da su agresori!
9. Pitanjem broja nastadalih Srba nismo se bavili jer je to „jedini posao“ kojim se već decenijama, od kraja Drugog svetskog rata planski bave Vatikan i Rimokatlička Crkva u Hrvatskoj i preživeli ustaški čelnici. Oni su finansirali desetinama miliona dolara i evra stalnu kampanju „istraživanja“ kako bi osporili broj ubijenih Srba. Time se i danas i histerično i organizovano bave dokazujući nemoguće.
Čak jedan od njih, navodno poznati istoričar Mario Jareb, onako ispod žita, kao i svi jezuiti, navodi usput kako Jasenovac i nije bio nalik nacističkim logorima, kako se tu „humano živelo“,kako su zatvorenici mogli otići kući i da su se „rado vraćali sa dopusta“ (samo što nisu trčali), dobijali pakete od kuće, slali i pisma, kako se tu i pevalo (arija „Mala Florami“), držali koncerti“… Sve to on priča navodeći svedočenje jednog robijaša ne bi li relativizovao pakao smrti logora Jasenovac… Ali, to je, nisu mu izgleda rekli, uzaludan posao. Skoro da je u Jasenovcu bilo prijatno kao u nekoj banji, odmaralištu, da čovek poželi da tamo bude i boravi! Užas od laži i prevara…
10. Priče o dolasku Rimskog pape u Srbiju nemaju nikavog smisla, čak nemaju ni mnogo dnevnopolitičkog opravdanja u sitnim trgovinama. Nema znakova nikave volje za uspostavljanjem dobrih odnosa između pravoslavnih i katolika od strane Rimokatoličke crkve i u tome je ključni, istorijski problem. A problem Srbije je i to što se ovim pitanjima ne bave ozbiljno oni koji bi trebalo to da čine. A to su vlada Srbije, predsednik Srbije i nadležne institucije. Ta neodgovornost u rešavanju ovih pitanja je štetna za srpske nacionalne interese.
11. Tužno i ponižavajuće je slušati te lažne priče o nekavoj saradnji, a praksa pokazuje iste vrste konflikta kao pre 50, 80, ili 100 godina.
Gledano šire pravoslavlje nije ugroženo samo kod Srba. Pravoslavlje je ugroženo u celom svetu, jer je jedino pravoslavlje barijera agresivnom globalizmu.
12. Stare ocene sa Zapada da je pravoslavlje glavni problem i opasnost za zapadnu civilizaciju su i dalje aktuelne. Cilj te zapadne politike, iza koje i danas stoji Vatikan, kao i pre više vekova, glasi: „treba totalno i do kraja uništitipravoslavlje, tačnije pravoslavne.“
13. Sledeće godine navršava se 800 godina autekefalnosti Srpske pravoslavne crkve (1219-2019). Moguće je da globalisti, ekumenisti i rimokatolici imaju nameru da baš na taj veliki srpski jubilej pravoslavnih dovedu Rimskog poglavara Franciska u Srbiju i na taj način „obeleže i uveličaju“ naš sveti srpski jubilej.
Da dželati budu srpski gosti na jubileju
Da dovedu na naše slavlje predstavnike onih koji su nas proganjali, ubijali (klali), silovali, spaljivali kuće, rimokatoličili i proterivali pravoslavne Srbe gde god su mogli.
Baš oni „treba“ da svojim prisustvom uveličaju naše svečane dane.
Da Srbi žrtve i tada gledaju svoje dželate!
One koji su potamanili u hajci naš narod kao životinje u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i u Vojvodini su ubijali Srbe gde god su stigle horde ustaških ubica. Zašto da nam dželati budu gosti, čiji je to hir?
Treba li baš to da im omogućimo? Bez njihovog izvinjenja, bez njihovog kajanja, bez ograđivanja od ubica i koljača, bez njihove osude fašističke NDH i dela hrvatskog klera.
Pitamo ponovo: treba li sve zločine da zaboravimo? Da ih zaboravimo u ime budućnosti, mira, sloge, bratskog života, saradnje…
Učinili su to već jednom Srbi pa su taj zaborav skupo platili krajem prošlog veka novim proterivanjima, ubijanjima, klanjima, spaljivanjem imovine, silovanjima…
Dočekali smo da nas isti ti rimokatolički zlotvori i zlikovci proglase agresorima, koljačima, genocidnim narodom i da nas stave na stub srama, da nas Srbe – najveće žrtve od ustaških koljača – proglase zločincima i još nas tuže međunarodnim sudovima.
Sramno je što o svemu ovom ćuti Evropa, a zna tačno i Francuska i Austrija i Velika Britanija i Italija, a i Nemačka i Španija… šta se događalo na ovim prostorima i ko je bio dželat, a ko žrtva u Drugom svetskom ratu, ko je bio sa Hitlerom (Hrvatska), a ko žrtva nemačkih fašista i hrvatskih ustaša.
Zna dobro i Vatikan, ali ćuti, ne izvinjava se pravoslavnima, nego još hrvatskog nadbiskupa iz vremena NDH em proglašava za blaženog i još planira – za sveca! Da ga amnestira, a time da amnestira i sve zločine koje su počinili! Ipak je to previše da progutaju Srbi.
Preterali su naši zlotvori!
Bio bi to definitivni kraj Svetosavlja, ukoliko bismo na to pristali. Bio bi to početak kolektivnog unijaćenja ne samo zapadnih Srba nego i Srbije. Zato je Srbiji konačno potrebna potpuno drugačija politika i odnos na novim osnovama prema Vatikanu, Rimokatoličkoj crkvi i državi Hrvatskoj.
Politika kakva je vođena do sada dala je poražavajuće rezultate po interese Srba, Srbije, SPC i svih pravoslavnih.
Živanović: Niko nije izbrojao ubijene Srbe bačene u Savu
Nasuprot istoričaru Mariju Jarebu, koji bi da logor Jasenovac predstavi kao prijatno banjsko mesto svetski priznat patolog dr Srboljub Živanović svedoči:
„Na zločine iz Jasenovca niko ne može da ostane imun. Prilikom iskopavanja nalazili smo i cucle, kantice za mleko, štake, sve ono što je neko nosio… Nisu stigli ni da ih opljačkaju do kraja, samo im je bilo bitno da ih ubiju. Bilo je tu i zlatnika, zlatnih krstića, svega… Nacisti su Jevreje u svojim logorima prvo skidali do gola i otimali im dragocenosti. Ustaše to nije ni zanimalo, jedino su želeli da što pre ubiju žrtvu.
Najstrašnije je to što nikada nećemo saznati kako su se zvali svi ti ljudi, kojoj su veri pripadala nerođena deca iz utrobi majke… Nikada nećemo saznati koliko je Srba ubijeno tako što su živi skuvani u kazanima za kuvanje sapuna u Donjoj Gradini, o čemu i danas tamo svedoče materijalni dokazi. Nikada nećemo saznati ni koliko je žrtava bilo zakucano za drveće klinovima, gde su lagano umirali. Nikada nećemo znati ni koliko je žrtava spaljeno u Pačilijevim pećima (specijalno dizajniranje peći u kojima su spaljivane žive žrtve – prim.aut.).
Nikada nećemo saznati ni koliko je leševa bačeno u Savu, o kojima nije ostalo materijalnih dokaza. Ekshumirali smo mnoge leševe koje je voda kasnije izbacila, ali nikada nismo utvrdili tačan broj.“
(izmedjusnaijave.rs)
