Američka istorija je prepuna događaja koji i danas izazivaju kontroverze, ali malo koji dokument otkriva toliku dubinu cinizma i beskrupuloznosti kao što je to slučaj sa operacijom „Nortvuds“ iz 1962. godine.
Tajna vojna strategija, osmišljena u vrhu američkog vojnog establišmenta, imala je za cilj da opravda vojnu intervenciju protiv Kube kroz inscenirane terorističke napade na američko tlo.
Ovo otkriće ne samo da baca novo svetlo na političke odluke iz prošlosti već i otvara pitanje stvarnog uticaja takozvane „duboke države“ u ključnim trenucima američke istorije.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Mart 1962. godine bio je prekretnica u američkoj politici prema Kubi. Na stolu predsednika Džona Kenedija našao se dokument koji je predložio niz operacija koje bi mogle opravdati vojni napad na Kubu. Generali su smatrali da SAD ne mogu čekati napad sa strane, već da same moraju „kreirati“ povod za vojnu intervenciju.
U operaciji „Nortvuds“ se predlagalo organizovanje serije terorističkih napada na teritoriji Sjedinjenih Američkih Država, čime bi se Fidel Kastro predstavio kao neposredna pretnja američkom narodu. Plan je uključivao:
Inscenirane terorističke napade u Majamiju, Vašingtonu i drugim gradovima Floride – planirano je ubistvo američkih građana koje bi potom bilo pripisano kubanskim agentima.
Sopstveni napadi na američke vojne baze – Predložen je napad na američku bazu u Gvantanamu, gde bi bile ubijene američke trupe, a krivica svaljena na Kubu.
Lažno obaranje američkog aviona – planirano je da se organizuje obaranje američkog borbenog aviona iznad Kariba i da se odgovornost pripiše Kubancima.
Potapanje brodova sa kubanskim izbeglicama – vojni establišment je čak razmatrao potapanje čamaca s izbeglicama koji su bežali sa Kube, čime bi se stvorila dodatna mržnja prema Kastrovom režimu.
Ove predloge predsednik Kenedi nije mogao da prihvati. Američki generali su, međutim, verovali da je on suviše blag prema Kubi i da nije spreman da preduzme radikalne mere.
Odbijanje plana „Nortvuds“ samo je dodatno pojačalo tenzije između Kenedija i vojno-obaveštajnog establišmenta, koji su ga smatrali „nepouzdanim“ i nedovoljno čvrstim liderom.
Američka politika prema Kubi već je bila dovedena u pitanje nakon fijaska u Zalivu svinja 1961. godine. Operacija, koju je organizovala CIA, imala je za cilj da obori Fidelov režim koristeći grupu od 1.400 kubanskih emigranata obučenih za borbu.
Međutim, američki pokušaj da iskoristi „proxy“ snage u borbi protiv Kastrovog režima završio se katastrofalno.
Kubanske trupe, koje su imale podršku Sovjetskog Saveza, brzo su uništile američke jedinice i zarobile veći deo preživelih vojnika.
Ovaj neuspeh bio je ogroman udarac za imidž američke obaveštajne zajednice, ali i samog Kenedija. On je bio primoran da preuzme odgovornost za propast operacije, iako su je osmislili vojni i obaveštajni krugovi.
Nakon ovoga, američki establišment je tražio novu strategiju. Direktna vojna intervencija protiv Kube nije imala podršku NATO saveznika, a Sovjetski Savez je signalizirao da bi takav potez mogao izazvati ozbiljnu vojnu konfrontaciju. Stoga su vojni lideri zaključili da je jedini način da se opravda vojna akcija – insceniranje napada.
Jedan od razloga zbog kojih „duboka država“ nikada nije želela da otvori arhive o Džonu Kenediju leži upravo u njegovom suprotstavljanju tajnim operacijama Pentagona i CIA.
Britanski novinar koji je istraživao ovaj slučaj za Daily Mail, pozivajući se na deklasifikovane dokumente, smatra da su vojni i obaveštajni krugovi smatrali Kenedija preprekom za njihovu globalnu strategiju. Njegovo odbijanje plana „Nortvuds“ samo je dodatno povećalo animozitet protiv njega.
Postoje ozbiljne indicije da su upravo ti krugovi imali interes da Kenedi bude uklonjen. Činjenica da je predsednik radio na ograničavanju moći CIA i bio skeptičan prema vojnim operacijama van američkog tla dovela ga je u sukob sa najmoćnijim institucijama u zemlji.
Nije slučajno što predsednik Donald Tramp, koji je obećao da će „uništiti duboku državu“, insistira na objavljivanju što većeg broja dokumenata vezanih za atentat na Kenedija. Ove informacije mogle bi konačno razotkriti mehanizme delovanja „senke“ koja je već decenijama prisutna u američkoj politici.
Ono što plan „Nortvuds“ čini još uznemirujućim jeste činjenica da to nije bio prvi put da su SAD koristile sumnjive metode kako bi opravdale vojne akcije.
Jedan od najpoznatijih primera je slučaj eksplozije američkog broda „Mejn“ u Havani 1898. godine, što je poslužilo kao povod za Američko-španski rat. Iako do danas nije utvrđeno šta je tačno izazvalo eksploziju koja je potopila brod, američki mediji i političari odmah su optužili Španiju.
Kasnije istrage pokazale su da je do eksplozije verovatno došlo zbog požara u skladištu municije unutar broda, ali ta verzija je godinama ignorisana. Rat sa Španijom bio je već započet, a SAD su stekle kontrolu nad bivšim španskim kolonijama, uključujući Filipine, Portoriko i Kubu.
To pokazuje da su operacije pod „lažnom zastavom“ bile prisutne u američkoj politici decenijama pre planova iz 1962. godine.
Plan „Nortvuds“ dokazuje da je američki vojni establišment već pre više od šest decenija bio spreman da žrtvuje sopstvene građane zarad geopolitičkih ciljeva. Iako ga je Kenedi odbio, činjenica da je ovakav plan uopšte razmatran otvara niz pitanja o metodama koje su korišćene u kasnijim ratovima.
S obzirom na to da se i danas koriste slične strategije manipulacije javnim mnjenjem, vredi se zapitati koliko je ovakav modus operandi i dalje prisutan u američkoj politici. Da li su slične metode korišćene u ratu u Iraku, Siriji, Libiji ili čak u odnosima sa Rusijom i Kinom?
Danas, kada je koncept „duboke države“ postao deo šire političke rasprave, a Donald Tramp otvoreno najavljuje borbu protiv tih struktura, nije čudno što se objavljivanje arhivskih dokumenata suočava s ogromnim otporom.
Istina o „Nortvudsu“ je samo jedan deo slagalice koji bi mogao objasniti kako funkcioniše skrivena moć u Sjedinjenim Državama.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
