U zajedničkom saopštenju Vašingtona i Berlina 10. jula se navodi, da Sjedinjene Države planiraju da počnu da raspoređuju oružje dugog dometa u Nemačkoj 2026. godine.
Ruski ambasador u Sjedinjenim Državama Anatolij Antonov, nazvao je ovaj korak pretnjom međunarodnoj bezbednosti. Ministarstvo spoljnih poslova Rusije zapretilo je Zapadu merama odmazde.
Ono što se zna o američkim planovima
Bela kuća je saopštila da će u Nemačkoj biti postavljene protivvazdušne rakete SM-6, krstareće rakete Tomahawk i hipersonično oružje koje je još u razvoju, ali se pretpostavlja da će moći da se koristi na većim udaljenostima nego trenutno postojeće kopneno oružje.
U prvoj fazi SAD planiraju da postavljaju oružje u Nemačkoj „epizodično“, ali u budućnosti – na stalnoj osnovi.
Ministar odbrane Nemačke Boris Pistorijus, nazvao je ovu odluku „privremenom merom“. Prema njegovim rečima, kasnije će Berlin razviti sopstvene verzije takvog oružja.
„Privremeno postavljanje ovih snaga će nam sigurno pružiti potrebnu zaštitu u ovom periodu“, objasnio je on.
Poslanica Bundestaga Sara Vagenkneht, nazvala je odluku o postavljanju američkog oružja u Nemačkoj ludilom. Prema njenim rečima, Nemačka rizikuje da se pretvori u pozornicu ratnih dejstava, što će imati „zastrašujuće posledice“ za nemački narod. Ona je predložila da se zaustavi trka u naoružanju i da se započnu mirovni pregovori o Ukrajini.
Bivši šef PVO trupa specijalnih snaga RV i PVO Rusije, Sergej Hatiljev, nazvao je izjavu Vašingtona i Berlina još jednom „zastrašujućom“ za Rusiju. On je podsetio u razgovoru za NEWS.ru, da će Zapad morati da ispuni čitav niz uslova za realizaciju ovih planova.
„Treba izgraditi baze, dovesti oružje, obezbediti infrastrukturu, logistiku i tako dalje. Već smo to videli na primeru isporuka F-16 Ukrajini, koje navodno već dve godine lete iznad nas i bombarduju nas, a u stvarnosti ih još uvek nema. Ipak, pretnja postoji, samo što neće biti realizovana sutra“, sugeriše ekspert.
Kako je Rusija reagovala na postavljanje oružja u Nemačku?
Zamenik ministra spoljnih poslova Rusije, Sergej Rjabkov, izjavio je da odluka Nemačke da prihvati američke rakete i hipersonično oružje nije iznenadila Moskvu.
On je naglasio da Rusija nema razloga za uzbunu i da se ne može zastrašiti. Rjabkov je rekao da Zapad neće uspeti da uvuče Rusiju u skupu trku u naoružanju, smatrajući da će Zapad samo trošiti novac.
Ruski ambasador u Vašingtonu, Anatolij Antonov, podsetio je da je Rusija više puta pokazivala želju za mirnim rešenjem, dok su SAD krenule putem militarizacije. Antonov je kritikovao planove SAD-a da postave rakete srednjeg i kraćeg dometa u Evropi, ocenjujući to kao ozbiljnu grešku. Takođe je istakao da bi američki vojni kapaciteti u Nemačkoj mogli postati meta ruske vojske.
Predsedavajuća Saveta Federacije, Valentina Matvijenko, izjavila je da Nemačka nema pravo da poseduje oružje dugog dometa prema posleratnim sporazumima, i obećala je da će Rusija oštro odgovoriti na takve akcije.
Viktor Bondarev, prvi zamenik predsednika Komiteta za odbranu i bezbednost Saveta Federacije, izjavio je da je rusko Ministarstvo odbrane već svesno pretnje sa Zapada i brzo priprema odgovarajuće mere.
Bondarev je dodao, da bi bilo interesantno videti reakciju Zapada ako bi Rusija donela simetričnu odluku i rasporedila slično oružje na Kubi ili u Venecueli, naglašavajući da ne bi bilo planova za napad ili eskalaciju situacije.
Zašto je američko oružje u Nemačkoj opasno za Rusiju
Američka kompanija Raytheon proizvodi rakete SM-6 koje će biti postavljene u Nemačkoj. Ove rakete se baziraju na modelu RIM-156 SM-2ER, a glavna razlika je poboljšani terminalni sistem navođenja, sa maksimalnim dometom od oko 450 km.
Krstareće rakete Tomahawk, koje se mogu lansirati sa podmornica, površinskih brodova, kopna i aviona, imaju nekoliko modifikacija. One lete na vrlo malim visinama i mogu se prilagoditi terenu. Njihov domet je do 5.500 km, dok je razdaljina od Nemačke do ruske teritorije oko 1.200 km.
Vojni izveštač Aleksej Sukonkin upozorava, da ove rakete predstavljaju ozbiljnu pretnju za Rusiju jer mogu stići do njene teritorije za samo nekoliko minuta, što može onemogućiti ruski sistem protivraketne odbrane da pravovremeno reaguje.
S druge strane, Sergej Hatiljev veruje da su ruski PVO sistemi spremni, ali ističe da mnogo faktora može uticati na situaciju. On smatra da će reakcija zavisiti od vremena potrebnog za postavljanje oružja i od pravca njegovog korišćenja. Nakon što se ovo sazna, Rusija će moći da proceni svoje sposobnosti za odbijanje napada, pregovore ili kontraofanzive.
Kakav će biti odgovor Rusije?
Predsednik Rusije, Vladimir Putin, podsetio je na samitu Šangajske organizacije za saradnju (ŠOS) početkom jula na izlazak SAD-a iz Sporazuma o eliminaciji raketa
srednjeg i kraćeg dometa (INF), koji je bio na snazi od kraja 1980-ih i prestao da važi 2019. godine. Ubrzo nakon toga, Vašington je najavio početak proizvodnje takvih projektila.
„Mi takođe imamo pravo da započnemo istraživačko-razvojne radove, razvoj, a u budućnosti i proizvodnju. <…> Već smo, u principu, dali odgovarajuće zadatke industriji“, rekao je Putin.
Ruski lider je takođe upozorio na simetričan odgovor Rusije na postavljanje zapadnih INF raketa u bilo kojem regionu sveta.
Ranije je predsednik Rusije rekao da Moskva zadržava pravo da prenese dalekometno oružje stranim partnerima. Nije precizirao koje tačno, ali je napomenuo da bi oružje moglo dospeti u ruke zemalja ili „legalnih struktura“ koje trpe „vojni pritisak“.
Hatiljev ne isključuje mogućnost postavljanja ruskog oružja u inostranstvu. Podsetio je da je RF nedavno sklopila sporazum o strateškom partnerstvu sa Severnom Korejom i nastavlja saradnju sa Kinom i Iranom. Po njegovom mišljenju, dok se to ne pretvori u konkretne akcije protiv SAD-a, pretnja sa Zapada neće nestati.
„Treba razumeti da zapadne zemlje, predvođene SAD-om, žele samo jedno – da unište Rusiju, zauzmu njena bogatstva i podele ih među sobom. Oni će se boriti protiv nas do kraja. Dokle god budemo nastavili sa ljubaznostima i igrama politike, to neće imati efekta.
Danas su bombardovali Sevastopolj, sutra će ići na Feodosiju, prekosutra na Soči, a onda će se približiti Moskvi. I tako sve dok se ne probudimo i zadamo im odlučujući udarac“, uveren je Hatiljev.
Bondarev, sa svoje strane, ne isključuje mogućnost da oblasti postavljanja zapadnih raketa u Evropi budu na meti ruskog oružja. „Reagovaćemo u skladu sa izjavom koju je ranije dao ambasador RF Vladimir Tarabrin o odluci Holandije da Ukrajini isporuči lovce F-16: sve to će biti smatrano legitimnim ciljevima tokom specijalne vojne operacije“, zaključio je Bondarev.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte
Otvorite novu mrežu Truth Social
