Mesec je više od bledog satelita koji služi pesnicima i astronomima. Njegov uticaj nadilazi samo stvaranje okeanskih plima ili pokretanje bioloških ciklusa. Ono što je još važnije, Mesec ima značajan uticaj na mehanička, emocionalna i psihološka stanja čoveka.
Mit o punom Mesecu nije daleko od istine. Određene lunarne faze povećavaju mogućnost za emocionalno iscrpljujuće situacije i podstiču reaktivnost i osetljivost kod ranjivih osoba piše montalk.net.
Lićna posmatranja otkrivaju ono što su brojni ezoterijski izvori detaljno objasnili, naime da smo hrana Mesecu.
[adsenseyu1]
Ovo je neverovatno fascinantna i praktična tema, jer lunarni faktor može svako da posmatra, a znanje o takvim ciklusima može se koristiti za zaobilaženje prepreka koje obično pogoršavaju veo neznanja.
Gurđijev i Ospenski
Filozofija Četvrtog puta ima za cilj da oduzme čoveku njegovo mehaničko ponašanje i hipnotičko programiranje da bi se u njemu izgradila jezgra povećane svesti.
To je ezoterijski sistem sastavljen iz nepotpunih fragmenata unutrašnjeg hrišćanstva i sufizma. Osnivač Gurđijev je često upozoravao o bezumnom mehaničkom ponašanju čovečanstva i voleo je da kaže da smo „hrana za Mesec“.
Šta je Gurđijev mislio pod ovom frazom? Mnogi su „hranu za Mesec“ protumačili kao metaforu, što je Gurđijevu možda značilo da smo robovi našeg mehaničkog kondicioniranja i da hranimo naše bazne impulse.
Ospenski, jedan od najplodonosnijih učenika Gurđijeva, dugo je predavao o ulozi Meseca u ljudskim stvarima i njegovom mestu u kosmološkoj šemi stvari. Razumno je pretpostaviti da ono što je Ospenski napisao o Mesecu tačno odražava ono čemu ga je Gurđijev podučio.
Prema Ospenskom, Mesec deluje kao ogromni elektromagnet koji vuče sav organski život na Zemlji i usisava u sebe suštinu duše umirućih bića. Mesec je embrionalna planeta koja svoju ishranu dobija iz organskog života na zemlji kroz eteričnu pupčanu vrpcu, energetski snop između Zemlje i Meseca.
U čoveku, Mesec pokreće svoje mehaničke aspekte poput klatna koji pomera zupčanike sata. Stepen do kog nečijim ponašanjem upravlja Mesec proporcionalan je nečijoj reaktivnosti i ne-biću.
Za ljude nesposobne da se kreću kroz život plemenitijim duhovnim nagonima, Mesec pruža propulzivnu silu. Bez ove sile, mehanički pojedinci bi bili pasivni kao marionete bez lutkara.
Ospenski je otišao toliko daleko da je rekao da je fizičko kretanje naših udova moguće zahvaljujući Mesecu. Drugi inicijatori Četvrtog puta poput Kolina objasnili su da, pošto je naše telo u velikoj meri napravljeno od vode, a Mesec utiče na stvaranje okeanske plime, naša tela se kreću na slične, ali složenije načine, pomoću hidrauličkih principa.
Mesečevo gravitaciono polje međutim nije dovoljno snažno da ima bilo koji merljiv fizički uticaj na kretanje vode unutar tela.
Tačnije bi bilo reći da Mesec vrši neki suptilan uticaj na organe našeg eteričnog tela odgovorne za pokretanje neurohemijskih impulsa. Takvo mehaničko ponašanje može da pokreće Mesec.
Mesec je, dakle, važan faktor u pokretanju naših mehaničkih akcija. Sve dok je njegov uticaj ograničen na takve efekte, Mesec vrši svoj posao kako treba.
Ospenski je, međutim, upozorio da će se, ako lunarni uticaji pređu u nečije emocionalne i mentalne aspekte, pojaviti emocionalna i mentalna neravnoteža. Kako Mesec može da utiče na naše emocionalne i intelektualne centre? Samom činjenicom da ovi niži centri imaju svoje mehaničke aspekte.
U kosmološkoj šemi, Zemlja je poput majke Mesecu koji je još uvek plod u smislu da još ne može da „diše“ ili podržava život. Gurđijev je rekao:
„Mesec je u stvari fragment ove Zemlje, koja sada mora stalno da održava njegovo postojanje“.
U tom smislu, Mesec je poput parazitske misaone forme. Bez obzira na to, jednačina je uravnotežena, jer u zamenu za Mesec koji pokreće naše mehaničko kretanje, hranimo Mesec da bi mogao da raste i jednog dana se rodi kao živa planeta.
Što se tiče načina na koji organski život hrani Mesec, Ospenski je objasnio da se nakon smrti fizičko telo vraća na Zemlju, ali se duša polaže na Mesec.
Ovo dolazi sa rastvaranjem telesnog mehaničkog centra. Međutim, tokom života, neisprovocirana emocionalna previranja i nesvesna psihološka patnja proizvode suptilne energije koje hrane Mesec, a to je mnogo štetno za ličnu ezoterijsku evoluciju.
U skladu sa ciljevima Četvrtog puta, da bi se izbegao štetni uticaj Meseca, Ospenski je rekao da moramo „stvoriti Mesec u sebi“.
Pod tim je mislio da u sebi moramo razviti pokretački mehanizam koji može zauzeti mesto spoljnog uticaja Lune; na ovaj način bismo se oslobodili od lutkara.
To nam govori da, kako bismo se oslobodili mehaničkog kondicioniranja i reaktivnog ponašanja, moramo da pojačamo osećaj samosvesti tako da svesni izbor i svest vladaju nad bilo kojim spoljnim podražajima koji mogu izazvati nesvesne reakcije.
Na ovaj način prestajemo da hranimo Mesec dok živimo i još uvek pravilno plaćamo dug posle smrti.
Webtribune.rs
