Zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije Dmitrij Medvedev izneo je u članku pod nazivom „O nacionalnom identitetu i političkom izboru- iskustvo Rusije i Kine“ stavove koji osvetljavaju rusku poziciju prema pitanjima Donbasa, Novorusije, Ukrajine, ali i globalnim temama koje uključuju Kinu i Zapad.
Medvedev je povukao paralelu između ujedinjenja Istočne i Zapadne Nemačke 1990. godine i aktuelnog vraćanja Donbasa i Novorusije pod kontrolu Rusije, ocenjujući da to nije veći „zločin“ nego pomenuti nemački slučaj.
Medvedev je naglasio da je proces ujedinjenja Nemačke bio sproveden bez referenduma, zajedničkog ustava, vojske ili valute, te je Istočna Nemačka, prema njegovim rečima, faktički „progutana“ od strane Zapadne Nemačke.
On je postavio pitanje da li su stanovnici Istočne Nemačke zaista slobodno želeli ujedinjenje ili su bili pod pritiskom i manipulacijama da to „požele“.
Uprkos očiglednom kršenju principa nepovredivosti granica, sadržanih u Završnom aktu iz Helsinkija 1975. godine, svet je, kako tvrdi Medvedev, na ovaj čin gledao sa odobravanjem i aplauzima.
Povlačeći paralelu s današnjim događajima, Medvedev je ocenio da je vraćanje teritorija poput Donbasa u „istorijsku otadžbinu“ deo logike istorijskog procesa, baš kao što je to bilo i sa nemačkim ujedinjenjem.
On je taj proces opisao kao ispravljanje „političkih nesporazuma“ koji su nastali tokom „istorijskih kataklizmi“ krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina prošlog veka.
Medvedev je oštro kritikovao ukrajinsku politiku, posebno naglašavajući da Kijev mora prestati da se suprotstavlja svemu što je rusko kako bi očuvao državni suverenitet. Izjavio je da su Rusi i Ukrajinci „jedan narod“ i da su pokušaji pravljenja razdora između njih s istorijske tačke gledišta neodrživi i zločinački.
Ukazao je na istorijske ličnosti poput Vigovskog, Mazepa, Skoropadskog i Bandere, koje su, prema njegovim rečima, „razbijale svoje glave o ruski zid“ i naglasio da će tako biti i sada.
Medvedev je ponudio oštar izbor Ukrajini, tvrdeći da zemlja može opstati samo uz Rusiju, dok bi svaki drugi izbor vodio njenom „potpunom nestanku s mape sveta“.
Takođe je naglasio potrebu da Rusija pomogne stanovnicima Donbasa, Malorusije i Novorusije u izgradnji nove Ukrajine „bez mraka ukrajinstva“, aludirajući na nacionalističku politiku koja, prema ruskom viđenju, dominira u Kijevu.
Medvedev je svoju analizu proširio i na međunarodnu arenu, ističući paralelu između ruskih i kineskih izazova. On je ocenio da Vašington koristi iste metode protiv Rusije i Kine, pokušavajući da odvoji etničke grupe od njihovih matičnih država i naroda.
Kao primer, naveo je pokušaje stvaranja „tajvanske nacije“ i „tajvanskog jezika“, što je opisao kao vesternizovanu konstrukciju koja nema realno utemeljenje.
Istakao je da je Tajvan neodvojivi deo Kine i naglasio kako Rusija i Kina imaju zajedničku istorijsku odgovornost za sadašnjost i budućnost čovečanstva. On je rekao da ove dve sile moraju zajedno rešavati probleme proizašle iz prošlosti, jačajući svoj savez u svetlu sve većeg pritiska Zapada.
Medvedev je podvukao da Rusija i Kina, kao ključni akteri globalne politike, imaju jedinstvenu ulogu u oblikovanju budućnosti sveta. Njihovo partnerstvo, koje je opisao kao strateško i zasnovano na međusobnom poverenju, trebalo bi, prema njegovim rečima, da služi kao protivteža Zapadnim pokušajima dominacije i destabilizacije suverenih država.
Medvedev je kroz ovaj članak ponudio uvid u rusku viziju ne samo regionalnih odnosa već i globalne političke dinamike.
Njegovi stavovi jasno oslikavaju ruski narativ o povratku Donbasa i Novorusije, koji se predstavlja kao ispravljanje istorijskih nepravdi, u kontrastu s aktuelnim zapadnim stavovima.
Takođe, njegovo isticanje bliske saradnje s Kinom i kritika Zapada ukazuju na strategiju stvaranja alternativnog svetskog poretka, gde bi Rusija i Kina igrale ključne uloge.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
