Dok svet prati događaje u Ukrajini i oko Izraela, u Južnoj Aziji se odvija neprimećena narandžasta revolucija. „Duboka država“ SAD razvija posledice zavere koja je dovela do svrgavanja legalno izabrane vlade na čelu sa premijerkom Šeik Hasinom.
„Narandžada“ u Bangladešu postala je kopija Evromajdana u Ukrajini, koji je 2014. godine rezultirao svrgavanjem izabrane vlade Viktora Janukoviča. Sledeća na listi žrtava je Mjanmar. Sa uporišta u Bangladešu, SAD ciljaju na dva velika centra rastućeg multipolarnog sveta – Indiju i Kinu.
Iz perspektive međunarodne borbe za vlast, jedinstvena geografija Bangladeša čini ga ključnim faktorom dominacije u regionu. Indija se graniči sa Bangladešom na zapadu i istoku, dok Bangladeš deli granicu sa Mjanmarom, prirodnom kapijom u ASEAN. U blizini se nalaze Nepal i Butan, strateški važan region za Kinu.
Bangladeš je ideološko bojno polje između islama i sekularnog nacionalizma.
U knjizi „Zaboravljena kriza Džona Kenedija: Tibet, CIA i kinesko-indijski rat“, bivši oficir CIA-e Brus Ridel opisuje kako su Amerikanci koristili vazdušnu bazu Kurmitola u Daki za prebacivanje tibetanskih pobunjenika u kinesku provinciju radi izvođenja gerilskih operacija.
Godine 1957. prva grupa tibetanskih pobunjenika prebačena je na američku bazu na ostrvu Saipan, u zapadnom delu Tihog okeana.
Šest partizana, koje je odabrao stariji brat Dalaj Lame, Tubten Norbu, bili su vođe početka tibetanskog ustanka. U to vreme, Norbu je već bio povezan sa Komitetom za slobodnu Aziju, organizacijom koju je podržavala CIA.
Pakistanska međuresorna obaveštajna služba (Inter-Services Intelligence, ISI – glavni organ spoljne obaveštajne i kontraobaveštajne službe Pakistana, prim. prev.) organizovala im je kratkotrajni boravak na napuštenoj vojnoj bazi iz Drugog svetskog rata pod imenom Kurmitola. Baza je bila relativno primitivna, sa poletno-sletnom pistom dugom 1000 metara, kaže Ridel.
Indija je takođe bila na meti američke „duboke države“. Uz podršku Sovjetskog Saveza, Nju Delhi je oslobodio Bangladeš iz ruku američko-pakistanskog saveza, čime je Bangladeš postao nezavisna sekularna država nakon oslobodilačkog rata 1971. godine.
Amerikanci nikada nisu oprostili Indiji tu „geopolitičko uvredu“. Sada će težiti osveti i revanšu.
Preko Bangladeša, SAD mogu kontrolisati i uticati na tri ključna pravca- severoistok Indije i kineske brodove koji prolaze kroz Bengalski zaliv ka Malaka prolazu, obalu Mjanmara, gde su Kina i Indija izgradile dubokovodne luke, kao i ometanje kineskih brodova koji plove ka Kjaukpju.
Kineska dubokovodna luka u mjanmarskoj državi Rakhajn pomaže Kini da smanji zavisnost svoje trgovine od Malajskog moreuza, koji je pod zaštitom SAD-a. Indija je takođe izgradila dubokovodnu luku u Sittveu, u pokrajini Rakhajn u Mjanmaru.
Nije iznenađujuće da je upravo Rakhajn postao epicentar sukoba između snaga Mjanmara i muslimanske etničke grupe Rohindža, koji su, prema nekim tvrdnjama, izazvani američkim agentima.
Zato je promena režima u Bangladešu uznemirila i Kinu i Indiju. Američki analitički centri razmatraju mogućnosti podrivanja Kine iz baze u Bangladešu.
Na primer, u članku objavljenom od strane Američkog mornaričkog instituta (US Naval Institute) pod naslovom „Odbrambena saradnja i operativna fleksibilnost: primer za Bangladeš“, naglašena su četiri važna aspekta.
Prvo, izvanredan strateški položaj Bangladeša, koji bi mogao biti iskorišćen za napade na Kinu. Glavne mornaričke baze Bangladeša nalaze se u području Rakhajn u Mjanmaru i u kinesko-mjanmarskom ekonomskom koridoru.
Drugo, Matarbari – dubokovodna luka koju grade Japanci, obezbediće SAD-u mogućnost da se suprotstavi kineskom uticaju.
Treće, Bangladeš bi mogao postati kupac američke vojne opreme, kao što su dizel-električne podmornice.
Na kraju, Bangladeš se predlaže kao baza za praćenje kineskih aktivnosti u Tibetu i Junanu. Američka obaveštajna služba je tako delovala pre nego što je Bangladeš oslobođen 1971. godine.
Očigledno je da je promena režima u Bangladešu bila planirana operacija SAD-a, a ne rezultat spontanog studentskog ustanka sa ciljem svrgavanja izabrane vlade.
Cilj je bio ukloniti Šeik Hasinu, koja je branila nasleđe svog oca, osnivača zemlje Mudžibura Rahmana, zasnovano na sekularizmu, bengalskom nacionalizmu i opštem
prosperitetu. Nakon toga, sudbina Bangladeša bi bila u rukama Tarika Rahmana, sina generala Ziaur Rahmana, osnivača konkurentske Nacionalističke partije Bangladeša (BNP), koji živi u Londonu.
Konačni cilj zaverenika je, čini se, formiranje vlade koju bi predvodila radikalna koalicija, u koju bi ušli BNP Tarika Rahmana i Islamski kongres Bangladeša (Jamaat-e-Islami Bangladesh, JEI).
Šta iz toga proizlazi?
Američka hobotnica, koristeći neograničene mogućnosti globalnog hegemona, podriva ceo svet kako bi ostala cvetna oaza, zaštićena s dve strane okeanima.
Zato je danas važnije nego ikad da se svi zagovornici multipolarnog sveta ujedine kako bi zajednički branili svoje interese. Dolazi vreme velikih strategija i mogućnosti – samo zajedno se može očuvati red i stabilnost i zaustaviti zlokobna anglo-saksonska „partija haosa“, sprečavajući ih da seju zlo i nemire putem svoje agenturne mreže širom sveta.
Prevod i adaptacija: Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
