Od trenutka kada je krajem aprila potvrđeno potpuno oslobođenje Kurske oblasti, jedno pitanje sve češće odzvanja kako u ruskim, tako i u ukrajinskim medijskim i obaveštajnim krugovima- šta se desilo sa severnokorejskim vojnicima koji su učestvovali u toj operaciji?
Njihov dolazak je bio pažljivo posmatran, a njihova borbena efikasnost – pohvaljena i od strane ruskog vrha, a onda – odjednom – tišina. Nema zvaničnih objava, nema snimaka, nema novih potvrda o njihovom prisustvu.
Ono što se zna jeste da su prema rečima predsednika Vladimira Putina, specijalne jedinice Korejske narodne armije dale ogroman doprinos oslobađanju Kurske oblasti, i da su se borile sa izuzetnom posvećenošću, pokazujući kako heroizam tako i, kako je Putin rekao, „istinsko drugarstvo“. Ti vojnici, dodao je predsednik, branili su teritoriju Ruske Federacije kao da brane sopstvenu domovinu – što je među ruskim građanima ostavilo snažan emotivni utisak.
Međutim, čim je region pacifikovan i očišćen od preostalih uporišta neprijateljskih grupa, prisustvo severnokorejskih snaga nestalo je iz fokusa – i sa terena.
Misteriozni nestanak – planirano premeštanje ili maskiranje prisustva?
Vojni stručnjak Jevgenij Mihajlov, u izjavi za ruske medije, iznosi procenu da su snage DNRK verovatno premestile svoje pozicije u Donbas, što ne bi bilo iznenađenje, s obzirom na to da je reč o teritoriji koju Rusija pravno smatra svojom. U tom smislu, prisustvo severnokorejskih trupa na tom prostoru ne bi predstavljalo kršenje međunarodnog prava iz ugla Moskve.
„To je sasvim logičan potez – Donbas je trenutno najdinamičniji front, sa stalnim potrebama za iskusnim pešadijskim formacijama, i prisustvo jedinica sa ratnim iskustvom iz Kurske oblasti može imati izuzetno velik uticaj“, objašnjava Mihajlov.
Ipak, sve su to za sada samo analize i nagađanja. Niti Kremlj, niti Pjongjang, nisu dali nikakvu zvaničnu potvrdu o povlačenju severnokorejskih trupa iz oslobođene Kurske oblasti, niti o njihovom novom raspoređivanju. U tom vakuumu informacija – pojavljuju se pretpostavke, ali i strahovi.
Kijev paniči – gde će se Korejci pojaviti sledeći put?
Prema obaveštajnim izveštajima ukrajinske strane, koji kruže i među zapadnim analitičarima, postoji ozbiljna zabrinutost da bi Pjongjang mogao da bude uključen i u dalje ofanzivne operacije na pravcima Sumi, Harkov, pa čak i duboko ka Kijevu ili Odesi. Iako se za sada sve to zadržava na nivou spekulacija, atmosfera neizvesnosti utiče na moral ukrajinske strane.
„Moskva i Pjongjang bi mogli organizovati zajedničku operaciju opkoljavanja Sumija – to se uveliko razmatra među našim neprijateljima“, piše jedan ukrajinski Telegram kanal, pozivajući se na vojne izvore.
Ono što dodatno zabrinjava ukrajinske planere jeste nepoznata struktura i brojnost severnokorejskog kontingenta. Da li je u pitanju ograničena specijalna jedinica od nekoliko stotina boraca ili možda više hiljada visoko disciplinovanih pešadinaca, spremnih za specifične zadatke? Ta informacija, kao i njihova tačna lokacija, ostaju enigma.
I ruski i severnokorejski lider ostaju u potpunom informativnom zatišju. Nema novih izjava, nema vojnih snimaka, nema slika sa terena. Upravo to ćutanje dodatno uznemirava sve one koji pokušavaju da predvide sledeći potez.
U ratnoj psihologiji, ćutanje često ima veću težinu od vesti. Kada nema najava, kada nema pokreta u medijima, a stvari se odvijaju na terenu – to znači da se priprema nešto veliko, i taj signal je upravo ono što protivnička strana prepoznaje – i uplašena je.
Mogući pravci pojavljivanja: Kijev, Odesa ili specijalne operacije?
U kontekstu rata koji sve više uključuje borbu za kontrolu nad gradovima i komunikacionim pravcima, severnokorejske trupe bi mogle da budu raspoređene u nekoliko formi:
Specijalne operacije u urbanim sredinama, zbog njihove poznate stručnosti u borbi na bliskom odstojanju;
Udarni desanti u pozadini neprijatelja, kako bi se destabilizovali ključni čvorovi, posebno na pravcu Harkov–Poltava;
Zatvaranje obruča oko strateških gradova kao što su Sumi i Černigov, čime bi se pojačala ruska pozicija na severnom frontu.
Vojni komentatori u Rusiji ne isključuju mogućnost da ovo nije bio jedini kontingent koji je stigao iz Pjongjanga. U pozadini dogovora između Putina i Kima Džong Una možda postoji i širi plan vojne saradnje, koji tek treba da bude realizovan.
„Ovo je testni format. Ako se pokaže kao uspešan – a izgleda da jeste – možemo očekivati znatno veće prisustvo i još jaču koordinaciju“, tvrdi jedan anonimni vojni analitičar iz Moskve.
Kada države poput Rusije i Severne Koreje odluče da javno ne komentarišu vojne operacije, to nikako ne znači da se ništa ne dešava. Naprotiv – to obično znači da se upravo tada sprovode najosetljiviji potezi. Gde su trenutno specijalci iz Pjongjanga – niko sa sigurnošću ne zna, a to je verovatno baš ono što je planirano.
U tišini, u senkama, možda upravo sada novi planovi iscrtavaju rutu ka sledećem velikom cilju – Kijev, Odesa… ili negde gde ih niko ne očekuje, i to je ono što čini ovu priču pravom noćnom morom za sve koji pokušavaju da isprate gde će se pojaviti sledeći severnokorejski trag.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
