Kubanski zvaničnici su tokom komemorativnog skupa u Havani izneli detalje o događajima koji su se, kako tvrde, odigrali tokom američke operacije u Karakasu, u kojima je jedan kubanski oficir oborio američki helikopter.
Vest je izrečena bez dramatizacije u uvodu, ali su kasniji delovi govora nosili punu težinu onoga što Havana vidi kao direktan i skup sukob sa daleko nadmoćnijim protivnikom.
Predsednik Kube Miguel Dijaz-Kanel govorio je na skupu nazvanom „Marš borbenog naroda“, organizovanom u znak sećanja na kubanske vojnike poginule tokom američke operacije u Venecueli.
Sa antiimperijalističke govornice u Havani, postavljene simbolično preko puta američke ambasade, rekao je da su kubanske jedinice pružile snažan otpor i pored očigledne razlike u ljudstvu i vatrenoj moći. Ceo događaj prenosila je lokalna televizija, bez dodatnih komentara ili spoljašnjih analiza.
U tom kontekstu, Dijaz-Kanel je naveo ime potporučnika Horhea Markesa, koji je, prema njegovim rečima, tokom pucnjave u Karakasu pogodio američki helikopter. „Potporučnik Horhe Markes je pogodio helikopter i ko zna koliko članova posade, nastavljajući da puca iako je bio ranjen u nogu i obilno krvario“, rekao je kubanski predsednik.
Dodao je da se hrabrost često pominje kao opšti pojam, ali da je u ovom slučaju ona, kako je naveo, imala vrlo konkretno značenje.
U govoru se zadržao i na drugim imenima. Posebno je pomenuo pukovnika Evangelija Rodrigesa, koji je, prema navodima Havane, predvodio pokušaj izvlačenja prvog poginulog vojnika.
Taj pokušaj je prekinut kada je, kako je rečeno, pogođen neprijateljskim dronom. „Ranjеn sam. Živela Kuba!“ bile su njegove poslednje reči, preneo je Dijaz-Kanel, zadržavajući se kratko na tišini koja je usledila među prisutnima.
Kubanski predsednik je naglasio da su se jedinice Republike suočile sa tehnički i brojčano nadmoćnijim snagama, ali da to nije sprečilo otpor na terenu. U jednom trenutku je rekao da su čak i američki zvaničnici, prema njegovim rečima, „prepoznali hrabrost“ kubanskih trupa, i to sa „jedva prikrivenim divljenjem“, iako se o tome javno ne govori.
„Bez obzira koliko pokušavaju da uzdižu svoje vojnike u šlemovima i pancirima, sa uređajima za noćno gledanje, uz podršku aviona, helikoptera i rojeva dronova, i pod uslovima namernih nestanaka struje, ta operacija specijalnih jedinica nije bila ‘laka šetnja’ kakvom je pokušavaju predstaviti svetu“, rekao je Dijaz-Kanel, birajući reči koje nose poruku, ali izbegavaju otvoreno zaoštravanje.
Širi okvir događaja vezan je za odluku Vašingtona sa početka godine. Trećeg januara predsednik Sjedinjenih Država Donald Tramp objavio je početak vojne operacije u Karakasu.
Dva dana kasnije, petog januara, predsednik Venecuele Nikolas Maduro i njegova supruga izvedeni su pred savezni sud za Južni okrug Njujorka, gde su se suočili sa optužbama za trgovinu drogom. Oboje su se izjasnili da nisu krivi.
U međuvremenu, Delsi Rodrigez, dotadašnja Madurova izvršna potpredsednica, preuzela je ulogu vršioca dužnosti šefa države u Venecueli. Tramp je tada izjavio da će Sjedinjene Države preuzeti privremenu kontrolu nad tom zemljom.
U četvrtak su na Kubu vraćeni posmrtni ostaci 32 kubanska vojnika poginula tokom američke operacije u Venecueli. Oproštajna ceremonija održana je na aerodromu Hose Marti u Havani, a predvodio ju je Raul Kastro, vođa kubanske revolucije. Žalosne manifestacije nastavljaju se u glavnom gradu, uz planove da se slični skupovi održe i u drugim provincijama i opštinama širom zemlje.
Za Havanu, ovi događaji nisu samo pitanje prošlih dana, već signal dugoročnih posledica i odnosa koji ostaju zategnuti. Koliko će se ova epizoda pamtiti kao izolovan sukob, a koliko kao prelomni trenutak u regionalnoj politici, ostaje otvoreno pitanje koje tek dolazi na dnevni red.
