Poslednjih meseci pojavile su se informacije koje ukazuju na moguće promene u odnosima između Srbije i Rusije, što je izazvalo veliku pažnju kako u Moskvi, tako i na Zapadu.
Prema analizi poljskog novinara Vojćeha Kubika, objavljenoj u poljskom mediju Forsal, Beograd, jedan od najbližih saveznika Moskve u Evropi, započeo je korake koji bi mogli da signaliziraju distanciranje od tradicionalne politike bliske saradnje sa Rusijom.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Jedan od najvažnijih pokazatelja ovog potencijalnog zaokreta jeste odluka Srbije da raskine nekoliko ugovora o nabavci ruskog naoružanja.
Rusko oružje decenijama čini osnovu srpske vojske, a saradnja u vojnoj industriji bila je od ključne važnosti za održavanje partnerskih odnosa dve zemlje.
Međutim, načelnik Generalštaba Vojske Srbije, general Milan Mojsilović, izjavio je da su neki ugovori morali biti raskinuti zbog „geopolitičke situacije“.
Ova izjava ukazuje na to da se Srbija suočava sa pritiskom usled aktuelnih međunarodnih okolnosti, uključujući sankcije Zapada protiv Rusije, koje otežavaju isporuke vojne opreme.
Osim vojnih ugovora, primećuje se i smanjenje trgovinskog prometa između Srbije i Rusije. Prema podacima, ukupna trgovinska razmena između dve zemlje, koja je u 2022. godini iznosila 4,28 milijardi dolara, značajno se smanjila u poslednjih meseci.
Posebno se ističe drastično smanjenje uvoza ruskog gasa. Na primer, u aprilu prošle godine zabeležen je oštar pad srpskih kupovina ovog energenta.
Srpska javnost ove promene uglavnom pripisuje sankcijama Zapada prema ruskoj industriji, što je otežalo i poskupelo nabavku ključnih resursa i tehnologija iz Rusije.
Međutim, postoji i mišljenje da srpske vlasti nastoje da diversifikuju svoje izvore snabdevanja i smanje zavisnost od Rusije, što je trend koji se može povezati sa pritiscima iz Evropske unije.
Iako su srpski građani i dalje naklonjeni Rusiji, kako pokazuje niz istraživanja javnog mnjenja, čini se da političko rukovodstvo Srbije prilagođava svoju strategiju kako bi balansiralo između istorijske bliskosti sa Moskvom i ambicije da održi dobre odnose sa Zapadom.
Beograd se već godinama nalazi pod pritiskom Evropske unije i NATO-a da uskladi svoju spoljnu politiku sa politikom Brisela.
Srbija je jedina zemlja na Balkanu koja nije uvela sankcije Rusiji zbog specijalne vojne operacije u Ukrajini, ali sve češće dolazi do pritisaka da to učini.
Ova pozicija, između Moskve i Zapada, postavlja Srbiju u kompleksnu geopolitičku situaciju u kojoj je potrebno balansirati između različitih interesa.
Prema pisanju Forsal-a, u Kremlju postoji zabrinutost zbog promena u srpskom pristupu saradnji s Rusijom. Moskva u Beogradu vidi ključnog saveznika u Evropi, posebno u kontekstu odnosa Srbije sa NATO-om i EU.
Svako udaljavanje Srbije moglo bi da oslabi ruski uticaj na Balkanu, koji Moskva već decenijama neguje kao deo svoje spoljnopolitičke strategije.
Istorijski, Srbija i Rusija dele duboke kulturne, verske i političke veze. Rusija je tradicionalno pružala podršku Srbiji u međunarodnim pitanjima, posebno u vezi sa Kosovom, dok je Srbija često izražavala zahvalnost za rusku podršku u Ujedinjenim nacijama.
Ove veze oslanjaju se i na široku podršku među srpskim narodom, gde se Rusija dugo smatra saveznikom protiv zapadnog pritiska.
Međutim, aktuelne geopolitičke okolnosti menjaju paradigmu. Srbija se suočava sa izazovom balansiranja između svojih tradicionalnih saveza i modernih potreba za integracijom u evropske i globalne strukture.
Pritisak na Srbiju da uskladi politiku sa EU, kao i sve složenija ekonomska situacija, mogli bi da budu ključni faktori koji utiču na promene u pristupu saradnji sa Rusijom.
Iako su trenutni koraci Beograda prema Rusiji, poput raskidanja vojnih ugovora i smanjenja uvoza energenata, izazvali pažnju i spekulacije, prerano je donositi zaključke o potpunom zaokretu Srbije od Rusije.
Srbija je istorijski pokazivala sposobnost da vodi višeslojnu spoljnu politiku, balansirajući između Istoka i Zapada.
Ostaje da se vidi da li će trenutni trendovi prerasti u dugoročnu strategiju ili su samo reakcija na aktuelne geopolitičke pritiske.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
