Poseta Vladimira Putina Srbiji izazvala je veliku pažnju u celom svetu, a kakav spoljnopolitički značaj ona ima, i koliko su značajne poruke ruskoga predsednika u vezi sa rešavanjem problema Kosova i Metohije, pitanja su kojima se bave i svet i region.
Vladislav Jovanović, bivši ambasador u Ujedinjenim nacijama, smatra da je poseta ruskog predsednika Srbiji od velikog značaja, posebno iz ugla onih koji ne bi želeli da Rusija izlazi iz svojih granica, niti da širi svoj političi uticaj na druge zemlje.
[adsenseyu1]
„Na ovakvo prisustvo predsednika Putina u zemlji koja je pod pritiskom i ucenama od strane određenih zapadnih sila, ti centri moći nikako ne gledaju blagonaklono. Skloni su da u njoj vide neke zloslutne posledice, i to za njih nije prolazni politički događaj. Za nas je ova poseta od ogromnog značaja, i unutrašnjeg i spoljnog, s tim što je spoljni značajniji jer učvršćuje naš položaj u očima drugih velikih sila kao nezavistan. Ovo ujedno pokazuje da mi nismo bez podrške na drugim stranama, što će sigurno da rezultira time da će Zapad morati, ne da odustane od pritisaka, ali da ih učini umerenijim. U protivnom bi Srbiju sasvim ‘otuđili‘, što oni nikako ne bi voleli“, ocenjuje Jovanović.
Naš sagovornik ne sumnja da će posledice posete biti brojne, ali da je za Srbiju to apsolutno pozitivan događaj u svakom smislu. Što se tiče reakcije Zapada, Jovanovićeva ocena je da je Putinova poseta propraćena sa zebnjom.
„I sa uverenjem da je dosadašnja njihova politika prema Srbiji bila prilično neplodna, jer ono što su očekivali od te politike — da Srbiju pritisnu uza zid, da je priguše i nateraju na neprihvatljive ustupke, posebno u vezi sa Kosovom i Metohijom — nema neku perspektivu. Zbog toga će morati da preispitaju i svoju taktiku i politiku prema nama jer više nismo sami naspram njihove moći, a to je nešto što svaka velika sila mora da uzme u obzir i da iz toga izvuče određene zaključke“, naglašava Jovanović.
Poruke koje je ruski predsednik uputio u vezi sa Kosovom i Metohijom, po Jovanovićevim rečima, vezane su za moć koju Rusija ima u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija. Moskva neugodno podseća zapadne zemlje i ostale članice SB UN na zajedničku obavezu da poštuju Rezoluciju 1244.
„To što Zapad smatra da je Rezolucija 12 44 prevaziđena, jer se menja situacija u stvarnosti, ne znači da mogu da pobegnu od svoje odgovornosti. Putin ih je upravo podsetio na to, ali i na činjenicu da kao stalna članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija Rusija ne može i ne sme da bude zaobiđena u rešavanju kosovskog pitanja. Ako ništa drugo, zbog toga što bi te Zapadne sile bile javno prozvane u SB UN, što bi ih učinilo ranjivim jer ne mogu da imaju valjan odgovor na prozivku da gaze Rezoluciju 12 44 umesto da je se strogo pridržavaju. S druge strane, ta Rezolucija je na snazi sve dok se ne donese druga, koja bi je zamenila. Opet, i ta druga mora da bude doneta u saglasnosti sa Rusijom“, naglašava naš sagovornik.
Jovanović dodaje da je ovim podsećanjem Rusija sebe praktično kandidovala kao zemlju koja se mora pitati u procesu konačnog rešavanja kosovskog pitanja.
„Što će reći da Zapad neće više imati slobodno polje i slobodne ruke da diktira uslove i zahteve Srbiji, nego će morati prethodno da za to dobije i saglasnost Rusije što će biti mnogo, mnogo teži posao“, mišljenja je Jovanović.
On napominjanje da je Putin s razlogom izneo činjenicu da iz Rezolucije 12 44 nije ispoštovano da se deo srpskih vojnika i policajaca vrati na Kosovo i Metohiju, jer je to veoma važan detalj, koji sadrži suštinu suvereniteta Srbije nad Kosovom i Metohijom, i koji je priznat i tokom prijema Srbije u Ujedinjene nacije.
Brankica Ristić (Sputnik)
POTRAŽITE NAS I NA OVOJ MREŽI:
Webtribune vesti, by webtribune
