Novi papa iznenadio svet: Američki kardinal Robert Prevost izabran za poglavara Rimokatoličke crkve
Beli dim iznad Sikstinske kapele i zvona bazilike Svetog Petra obeležili su trenutak koji se već vekovima iznova doživljava kao istorijski – Rim je dobio novog papu.
Tokom poslepodneva u četvrtak, svet je saznao ime 267. poglavara Rimokatoličke crkve: Robert Fransis Prevost. Ovaj kardinal, rođen u Čikagu, ušao je u istoriju kao prvi papa sa severnoameričkog kontinenta. Odabrao je ime Lav XIV.
Habemus papam – objavio je kardinal Dominike Mamberti okupljenim vernicima na Trgu Svetog Petra, dok su ovacije odzvanjale rimskim ulicama. Novi papa zatim se pojavio na balkonu bazilike, osmehnuvši se okupljenom mnoštvu koje je s nestrpljenjem čekalo da vidi ko će naslediti tron svetog Petra.
Iza ovog imena i trenutka krije se ličnost s dubokom misionarskom i administrativnom pozadinom. Prevost, iako Amerikanac po rođenju, većinu svog svešteničkog rada proveo je daleko od matične zemlje – u Peruu, gde je godinama služio kao župnik, profesor, pa i biskup. Tamo je bio i apostolski administrator biskupije Čikajo, a 2015. i zvanično imenovan za njenog biskupa.
Zanimljivo je da je ovaj naslednik svetog Petra nekada diplomirao matematiku na Univerzitetu Vilanova, a zatim se okrenuo duhovnom pozivu.
Teološke studije završio je na Katoličkom teološkom fakultetu u Čikagu, dok je u Rimu postigao najviše akademske domete – licencijat i doktorat iz kanonskog prava na Papskom fakultetu svetog Tome Akvinskog, poznatom Angeliukum.
Orden augustinaca mu je bio matična kuća. Godine 1999. postao je njihov provincijal u SAD, a samo dve godine kasnije i generalni prior reda – funkciju koju je obavljao do 2013. godine.
Upravo tada je počela da se oblikuje njegova prepoznatljivost u crkvenim krugovima – kao lider sposoban za povezivanje različitih tokova u crkvi, dijalog i stabilnost.
Papa Franjo ga je 2023. godine postavio za kardinala i dao mu značajnu ulogu u Dikaseterijumu za biskupe – telu koje ima ključnu reč u postavljanju biskupa širom sveta.
To poverenje sada je krunisano izborom za papu. I ne slučajno – kako navodi britanski „Guardian“, Prevost je smatran „zvezdom u usponu“, poznatom po oštrom rasuđivanju i posebnoj sposobnosti da sluša sagovornike.
U crkvenim kuloarima smatra se da je njegov stil u mnogo čemu u kontinuitetu s reformskim pristupom pape Franje. Nije revolucionar, ali zna kako se menja sistem iznutra. Umeren je, otvoren i usmeren ka dijalogu – osobine koje su, očigledno, presudile u izboru.
Prvi američki papa možda dolazi iz Čikaga, ali njegov životopis odavno prevazilazi granice bilo koje zemlje. Gotovo dve decenije misionarskog rada u Latinskoj Americi, upravljanje međunarodnim redom i najviša mesta u rimskoj kuriji – sve to govori u prilog činjenici da je reč o poglavaru koji u novu eru Rimokatoličke crkve ulazi sa širokim pogledom na svet.
A kakav će zapravo biti pontifikat Lava XIV – ostaje da se vidi. Jedno je sigurno: sa Severne Amerike, preko Anda, do Rima – put Roberta Prevosta nije bio brz ni lak.
Ali možda baš zato njegovo poglavarstvo nosi potencijal za balans, povezivanje i tihi, ali dosledan reformski impuls koji će oblikovati budućnost crkve u decenijama koje dolaze.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
