Klincevič tvrdi da je Zapad već doneo odluku: Slede kopnene operacije protiv Rusije

Franc Klincevič ocenio je da će se situacija na frontu do kraja godine znatno promeniti, dok u periodu 2027–2028. vidi mogućnost direktnih i aktivnih borbenih dejstava NATO protiv Rusije.

Prema njegovoj proceni, glavnu ulogu u mogućem širem sukobu, pored Ukrajine, mogla bi da dobije Finska.

Govoreći za Biznes Online, predsednik Ruskog saveza veterana Avganistana i specijalne vojne operacije i član komisije pri predsedniku Rusije za pitanja veterana rekao je da promene na vrhu ukrajinske vojske nisu isključivo odluka Vladimira Zelenskog. On smatra da kolektivni Zapad upravlja procesom i da se Kijev priprema za pitanje izbora.

Klincevič tvrdi da su bivši glavnokomandujući Oružanih snaga Ukrajine Valerij Zalužni, bivši ministar odbrane Fedorov i Aleksandar Sirski stekli autoritet u vojsci i među porodicama vojnika, kao i da poznaju nizak rejting Zelenskog. Prema njegovom viđenju, Zelenski nastoji da ih ukloni iz svakodnevnog javnog prostora kako ne bi postali politički konkurenti.

On smatra da će smena glavnog komandanta služiti stvaranju novih očekivanja i obnovi priče o ukrajinskoj pobedi, ali da se stanje na bojištu time neće promeniti. Kao ključne probleme Ukrajine naveo je umor, nedostatak ljudstva i dužinu linije fronta koja se proteže hiljadama kilometara.

Klincevič kaže da Rusija deluje postepeno i sistematski, upoređujući pritisak na frontu sa radom valjka. Podsetio je da su i tokom Drugog svetskog rata na velikim linijama odbrane u pozadini bile raspoređene armije od po tri do četiri miliona ljudi, dok se sada operiše znatno manjim brojkama.

Po njegovoj oceni, ukrajinski komandanti snose odgovornost za neuspehe na terenu, ali su istovremeno ograničeni odlukama zapadnih vojnih struktura. Naveo je da ukrajinski oficiri imaju kontakte sa američkim, britanskim, francuskim i nemačkim generalima, za koje tvrdi da učestvuju u planiranju i vođenju kampanje.

Klincevič je ocenio da sukob dobija sve izraženije terorističke oblike kroz udare na civilnu infrastrukturu i stvaranje straha među stanovništvom. Pomenuo je napade na skladišta Wildberries, incidente sa civilima, decu iz Belorusije, učenike u liceju i civilna vozila u kojima su bili stariji ljudi i deca.

Posebno je ukazao na pitanje legitimiteta Zelenskog u mogućim pregovorima. Tvrdi da bi buduće ukrajinske vlasti mogle osporiti dokumente koje bi sada potpisao aktuelni predsednik, dok izjave evropskih lidera o mogućnosti obmane Rusije, po njegovom mišljenju, dodatno otežavaju ozbiljan mirovni proces.

Klincevič smatra da je odluka Donalda Trampa da obnovi udare u dubinu Rusije povezana sa američkim iskustvom iz napada na Iran. Prema njegovoj proceni, tada su proveravane veze kosmičke grupacije, veštačke inteligencije, borbenog Starlinka i upravljanje visokopreciznim naoružanjem.

Govoreći o napadima bespilotnim letelicama, naveo je da je samo nekoliko dana ranije na Moskvu letelo 400 dronova i upozorio da bi takvi napadi mogli biti prošireni na 10.000 letelica. Istovremeno je tvrdio da ruska protivvazdušna odbrana ostvaruje uspešnost od 99 odsto, dok sistemi Patriot, prema njegovim rečima, nisu presreli nijednu hipersoničnu raketu.

Ocenio je da su ruski napadi na snažno branjene vojne ciljeve pokazali slabosti ukrajinske protivvazdušne odbrane. Tvrdi da su rakete Patriota u pojedinim slučajevima padale na stambene objekte, a da je odgovornost za to potom pripisivana Rusiji.

Najozbiljnijom prognozom smatra mogućnost kopnenih operacija NATO protiv Rusije 2027. i 2028. godine. Po njegovom mišljenju, Poljska, baltičke države, Ukrajina i delom Moldavija mogli bi postati taoci takvog razvoja, dok bi Rumunija mogla biti manje spremna za učešće, a Finska bi mogla imati važnu ulogu.

Klincevič je naveo da Finska ima 26.000 pripadnika oružanih snaga i aktivnu, dobro obučenu rezervu od milion ljudi. Posebno je izrazio zabrinutost zbog mogućnosti raspoređivanja savremenog naoružanja, uključujući nuklearno, na finskoj teritoriji.

Prema njegovom scenariju, Sjedinjene Države bi mogle uvući Evropu u rat sa Rusijom, uz mogućnost primene taktičkog nuklearnog oružja. Tvrdi da bi upotreba američkog kopnenog naoružanja u Evropi i američkog taktičkog nuklearnog oružja, čak i ako bi ono bilo predato Nemačkoj ili drugoj zemlji, mogla izazvati strateški odgovor protiv SAD.

On ocenjuje da Rusija nastoji da izbegne eskalaciju, ali da zapadne zemlje pogrešno računaju da se Moskva može neograničeno pritiskati. Kritikovao je narative iz baltičkih država i izrazio stav da čak ni nemačke tenkovske brigade ne predstavljaju presudan faktor u velikom savremenom sukobu.

Klincevič smatra da Zapad traži političare i komandante spremnije da u borbu šalju velike mase ljudi kako bi izazvali reakciju Rusije i stvorili uslove za proboj. Ukrajinu opisuje kao glavno udarno sredstvo Zapada, dobro naoružano i obučeno, ali zavisno od stalnog popunjavanja ljudstvom.

Kao jedan od mogućih političkih i teritorijalnih pravaca naveo je Poljsku, uz tvrdnju da bi joj mogli biti ponuđeni uslovi za zahteve prema Lavovskoj i Ivanofrankovskoj oblasti. Istovremeno je rekao da su Poljska i Finska istorijski bile teritorije Rusije i da Moskva može pokrenuti i ta pitanja.

Za naredne mesece predvideo je ozbiljnu promenu odnosa snaga. Tvrdi da ukrajinske snage ne mogu pripremiti dovoljne rezerve niti zaustaviti rusko napredovanje, dok bi odgovor mogao biti u širokim udarima u dubini Rusije radi destabilizacije društva i podsticanja nezadovoljstva vlastima.

Kao posebnu opasnost naveo je bespilotne aparate sa jednim do 10 kilograma eksploziva. Po njegovim rečima, nemoguće je rasporediti vojnike kod svih ciljeva, dok sredstva radioelektronske borbe, uprkos velikom napretku, zahtevaju ogromna ulaganja i uglavnom štite najvažnije objekte.

Dodao je da je protivvazdušna odbrana do visine od 100 metara objektna, a iznad te visine treba da bude neprekidna, što je teško obezbediti za veliki broj civilnih i privatnih objekata. Po njegovom mišljenju, požari i oštećenja u malim gradovima mogu izazvati gubitak poslova i zahteve prema državi za nadoknadu štete.

Klincevič smatra da je potrebnije javno objašnjavati stanovništvu posledice takvih napada. Naveo je da bi poslanici i senatori trebalo da dobiju veća ovlašćenja kako bi građanima iznosili takva objašnjenja.

Govoreći o situaciji na frontu, rekao je da je cilj nove ukrajinske komande da zaustavi rusko napredovanje. Predvideo je da će Slavjansk i Kramatorsk uskoro biti blokirani i zauzeti, dok je Konstantinovku opisao kao snažan utvrđeni rejon koji je ranije obezbeđivao logistiku i bezbednost ukrajinskih snaga.

Naveo je i Druškovku, kao i druga manja naselja, za koja smatra da neće moći da budu zadržana. Kao veliki problem ukrajinskih snaga izdvojio je pripremu odbrambenih položaja koje potom zauzimaju ruske jedinice, zbog čega se stalno mora graditi nova linija odbrane.

Klincevič je rekao da Rusija koristi visokoprecizne avio-bombe mase od 1,5 do tri tone sa univerzalnim modulima za korekciju i planiranje. Prema njegovim tvrdnjama, takva sredstva mogu biti podignuta u vazduh za pet do 10 minuta i tokom leta preusmerena ka cilju, naročito kada se otkrije veća koncentracija snaga.

Ocenio je da je Mihail Drapati izabran zbog upravljivosti, uprkos negativnoj oceni njegovog dosadašnjeg učinka. Pomenuo je gubitke tokom operacije u Kurskoj oblasti, teške borbe za Pokrovsk i udar na poligon u Dnjepropetrovskoj oblasti, nakon kojeg je Drapati, kako je naveo, podneo ostavku pre godinu dana.

Klincevič tvrdi da imenovanje Drapatog nije bila odluka Zelenskog, već SAD, dok ukrajinskom predsedniku pripisuje ulogu izvršioca. Prema njegovom mišljenju, Sirski ima iskustvo stečeno školovanjem u Rusiji, Akademiji Generalštaba i američkim ustanovama, ali je i on ograničen komandama koje stižu sa Zapada.

Ukrajinskim generalima pripisuje pristup obaveštajnim podacima, informacionim sistemima, udarnim sredstvima i mobilizacionim resursima, ali tvrdi da se ljudstvo šalje u borbu bez dovoljno obzira prema gubicima. To je opisao kao stanje potpune bezizlaznosti za vojnike i njihove porodice.

Prema njegovom predviđanju, ukrajinske snage biće dodatno popunjene stranim stručnjacima, tehnikom i naoružanjem, dok će uloga komandanta Oružanih snaga Ukrajine biti ograničena na izvršavanje odluka zapadnih vojnih rukovodilaca.

Za Sirskog je predvideo dobijanje neke nove funkcije, bez ozbiljnijeg političkog angažmana, kao što se, prema njegovom viđenju, dogodilo i Zalužnom. Za Fedorova je rekao da bi mogao ostati u politici, jer je stekao podršku dela javnosti i pokazao sposobnost organizovanja procesa, posebno u oblasti bespilotnih sistema, veštačke inteligencije i veza sa SAD.

Klincevič je, međutim, upozorio na rizik političkih obračuna i porast broja takozvanih nesrećnih slučajeva. Sadašnje stanje u Ukrajini povezao je sa kriminalizacijom vlasti još iz perioda Viktora Janukoviča i uticajem Rinata Ahmetova, navodeći da je takva politička kultura ostavila dugotrajne posledice.