Si Đinpingu polazi za rukom ono što su Mao Cedung i Nikita Hruščov samo mogli da sanjaju početkom šezdesetih godina prošlog veka. Kinezi su se bez mnogo buke „iskrcali” u američko dvorište – 220 milja od Američkih Devičanskih Ostrva.
Južna komanda američke vojske na Floridi SAUTKOM pažljivo prati poteze druge ekonomije sveta na karipskom ostrvu Antigva, ali za sada nema opasnosti od izbijanja nove „kubanske krize”.
Umesto raketnih lansera na hiljadu hektara zelenog raja male države Antigva i Barbuda, kojoj je kralj Čarls Treći i dalje šef države, niče specijalna ekonomska zona sa privilegijama prave mini-države.
Na osnovu dokumenata u koje je nedeljnik „Njuzvik” imao uvid, „Posebnom ekonomskom zonom Holdings LTD” upravljaće nezavisni komitet, imaće svoju policiju i posebna ovlašćenja da obavlja carinske i imigracione formalnosti i izdaje pasoše.
Ova teritorija sa nula odsto carine imaće i svoju luku i namensku avio-kompaniju. U zoni je predviđeno otvaranje više firmi koje će pružati razne komercijalne i logističke usluge, od trgovine kriptovalutama pa sve do pružanja medicinskih hirurških tretmana.
Sporazumom je predviđeno i formiranje tima za „praćenje okeana”, a brodarske firme će pomoći obalskoj straži Antigve da „nadgleda” teritorijalne vode.
U okviru globalnog infrastrukturnog projekta „Pojas i put”, kineske državne i privatne kompanije sve su prisutnije u ovom strateškom regionu poznatijem kao „treća granica Amerike”.
Do sada se samo na Antigvu i Barbudu, koja ima 97.000 stanovnika, a površinu njujorške četvrti Kvins, slilo stotine miliona dolara kredita za razvoj vodovodnog sistema, širenje luke i rekonstrukciju aerodroma. Zbog toga su mnogi ovu bivšu britansku koloniju počeli da nazivaju „kineskim dvorištem” na Karibima.
Najbolji pokazatelj simbola moći je da je Vašington još 1994. svoje diplomatsko predstavništvo u prestonici Sent Džons preselio na Barbados.
A Kina je pre dve godine otvorila novu zgradu ambasade koja, opasana betonskim zidovima, ima više desetina kamera za nadzor i podseća na tvrđavu.
Premijer Gaston Braun ne krije da zapadne zemlje nisu pružile pomoć Antigvi kada joj je bila potrebna: „Kinu vidim kao zemlju koja se temelji na istini i koja bar ima neki nivo empatije prema malim i siromašnim državama širom sveta.”
Braun je u januaru posetio Peking gde je otvorio ambasadu svoje zemlje. Tokom te posete dve zemlje koje imaju diplomatske odnose od 1983. godine, potpisale su devet memoranduma o razumevanju među kojima jedan predviđa da zvaničnici Antigve i Barbude proučavaju misao o upravljanju Si Đinpinga.
Čarls Fernandez, ministar turizma i vazduhoplovstva, za američki magazin kaže da je kineska velikodušnost u suprotnosti sa ponašanjem Sjedinjenih Država, koje samo njihovim studentima koji se bave atletikom nudi stipendije.
„Amerikanci nikada nisu ništa uložili u Antigvu. Kada su zatvorili svoju poslednju bazu 2015. godine, poneli su sve, uključujući i radarsku stanicu za praćenje.”
Evan Elis, profesor latinoameričkih studija na Koledžu američke armije u Karlajlu u Pensilvaniji, kaže da Kina Karibe smatra strateškim uporištem na kojem selektivno dominira bez preteranog uzbunjivanja SAD- „Peking je već razvio mrežu prijateljskih država u ovom regionu koja uključuje i Dominiku, Grenadu, Barbados i donekle Jamajku.
SAD to prate, ali situacija još nije izazvala uzbunu u Vašingtonu, samo zato što se kineski uticaj postepeno širi.”
Stejt department u saopštenju poručuje da SAD sa Antigve i Barbude održava „jake i istorijske veze, uz snažnu saradnju u regionalnoj bezbednosnoj inicijativi za borbu protiv
trgovine vatrenim oružjem i kriminalom, kao i drugim naporima vezanim za klimu i razvoj”.
Američka armija je malo sumnjičavija. SAUTKOM, koji u skladu sa Monroovom doktrinom pomno prati inostrane vojne uticaje u zemljama od meksičke granice do Magelanovog moreuza, koji bi mogli da ugroze SAD, ukazuje da su ipak zabrinuti zbog obima kineskih ulaganja u infrastrukturu na Karibima.
Vojna komanda ne isključuju mogućnost da bi KP Kina mogla da zaduži svoja državna preduzeća da putem regrutacije „saradnika” i podmićivanjem zvaničnika započnu sa prikupljanjem obaveštajnih podataka kako bi delovali protiv SAD i njenih partnera u regionu.
Za većinu prosečnih Amerikanaca Karibi su bajkovita destinacija za medeni mesec, pre svega zbog predivnih peščanih plaža, tirkiznog mora, ruma i pikantne piletine na žaru. Ali za Kineze Karibi znače nešto više od lenčarenja pod tropskim palmama.
Sedam od 12 država koje priznaju Tajvan, nalaze se u regionu Kariba i Latinske Amerike. A svaka od njih ima pravo glasa u Ujedinjenim nacijama, gde Peking istrajno gradi podršku za svoju politiku jedne Kine.
(Politika)
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
