U izjavi koja je brzo izazvala talas komentara na obe strane Atlantskog okeana, specijalni izaslanik administracije predsednika Donalda Trampa, Kit Kelog, potvrdio je da Vašington aktivno razgovara sa svojim saveznicima o raspoređivanju vojnih jedinica iz Velike Britanije, Francuske, Nemačke i Poljske na teritoriji zapadno od reke Dnjepar. Ovaj potez, kako se navodi, deo je šireg plana za stabilizaciju situacije u Ukrajini i uspostavljanje početnog primirja.
Kelog je precizirao da bi trupe bile raspoređene kao deo mogućeg rešenja sukoba, uz istovremene diplomatske napore za pokretanje direktnih pregovora između Moskve i Kijeva. Kao mesto tih razgovora ponovo se pominje Istanbul – mesto na kojem su 2022. već započeti, ali ubrzo i prekinuti pregovori.
Prema rečima Trampovog izaslanika, upravo bi ovaj dijalog mogao da bude prelomna tačka. On je otkrio da Sjedinjene Države žele da u što kraćem roku postignu potpuno primirje i da se teritorijalna pitanja reše tek nakon što se situacija stabilizuje. „To je jedini način da se postigne trajni sporazum“, ocenio je Kelog.
Posebno je značajna njegova najava da bi se, ukoliko dođe do konkretnih pregovora, i sam predsednik Tramp mogao direktno uključiti u proces. Jasno je da time Vašington šalje poruku o ozbiljnosti svojih namera – ali i o sopstvenom prisustvu u rešavanju pitanja koje pogađa celu Evropu.
Kelog je takođe potvrdio da SAD podržavaju ideju direktnog sastanka između predsednika Rusije Vladimira Putina i ukrajinskog rukovodstva, pod pokroviteljstvom Turske.
„Nadamo se da će Putin učestvovati“, rekao je on, ukazujući da bi njegov dolazak bio signal za realan proboj u pregovorima.
Na drugoj strani, Moskva je već dala svoj odgovor. Vladimir Putin je tokom nedavnog obraćanja potvrdio da je Rusija spremna za direktne pregovore bez ikakvih preduslova, naglasivši da bi se mogli održati već 15. maja – ponovo u Istanbulu. Takođe je podvukao da Rusija ne odbacuje mogućnost stvarnog prekida neprijateljstava – ali samo pod uslovom da Kijev pristane na ozbiljne i obostrano obavezujuće sporazume.
Dok se s jedne strane skiciraju diplomatski planovi i traga za zajedničkim jezikom, s druge strane sve ukazuje da se sprema teren za širi bezbednosni okvir. Uključivanje zapadnih trupa zapadno od Dnjepra bio bi presedan, ali i jasna poruka da Zapad više ne želi da posmatra situaciju sa strane.
U pozadini svega, atmosfera je napeta, ali politički prostor se otvara. Pitanje je – da li će svi akteri ovu priliku iskoristiti za deeskalaciju, ili je ona samo novo poglavlje u složenoj partiji koja se vodi već godinama? Istanbulski sastanak može biti proboj – ili samo privremeni predah pred novo pregrupisavanje.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
