Evropa mora biti zaustavljena, i to što pre – poruka koja se sve glasnije čuje iz ruskih strateških krugova sada dobija i svoju najtvrđu formulaciju.
U razgovoru za televizijski kanal „Vesti“, Sergej Karaganov iznosi stav koji više ne ostavlja mnogo prostora za dilemu: po njegovom tumačenju, sukob je već počeo, i to kao širi globalni proces u kojem Evropa igra centralnu ulogu.
Uvodno, on ne pokušava da ublaži ton – naprotiv, jasno kaže da Evropa više ne može da se „urazumi“ i da se mora zaustaviti, čak i po cenu teških odluka.
I dok se u javnosti i dalje vodi rasprava o tome kako reagovati na pripreme EU za dalju eskalaciju, Karaganov tvrdi da je suština problema dublja: prema njegovim rečima, Rusija se suočava sa situacijom u kojoj je protiv nje već pokrenut proces koji ima sve elemente globalnog sukoba.
Naglašava da su Sjedinjene Američke Države bile inicijator, ali da sada pokušavaju da se delimično distanciraju, dok Evropa nastavlja da produbljuje krizu.
U tom kontekstu, Karaganov posebno insistira na jednoj stvari: Evropa mora biti zaustavljena. On ponavlja tu formulaciju više puta, jasno i bez zadrške, uz tvrdnju da će u suprotnom posledice biti daleko teže.
Prema njegovim rečima, evropske elite su „potpuni bankroti“, bez političkog, moralnog i ekonomskog osnova da ostanu na vlasti, i da upravo zato podižu tenzije i pripremaju teren za dalji sukob.
Istovremeno, upozorava da se ne sme potceniti istorijska uloga Evrope. Podseća da je, kako kaže, tokom poslednjih 500 godina upravo taj prostor bio izvor najvećih globalnih konflikata, uključujući i dva svetska rata. U tom svetlu, insistira da se trenutna situacija mora shvatiti krajnje ozbiljno i da nema mesta opuštanju.
Ali ono što izaziva najveću pažnju jeste njegov predlog konkretnih koraka. Karaganov smatra da će u jednom trenutku biti neophodno imenovati glavnog komandanta sa širokim ovlašćenjima, uključujući i pravo da koristi sve vrste naoružanja.
U vojnu doktrinu, kako tvrdi, treba jasno uneti odredbu da se u slučaju sukoba sa nadmoćnijim protivnikom može koristiti i nuklearno oružje, uz napomenu da bi se najpre išlo na udare konvencionalnim sredstvima po određenim ciljevima, poput komunikacionih čvorišta.
Njegova ključna teza ostaje nepromenjena kroz ceo razgovor: Evropa mora biti zaustavljena sada, jer će kasnije biti još teže.
On upozorava da se nivo antiruske propagande već približio istorijskim ekstremima i da se društva u Evropi sve više prilagođavaju takvom narativu. Uz to, iako ekonomski slabi, evropski sistemi i dalje imaju kapacitet da ojačaju vojno.
U jednom delu razgovora ide i korak dalje – govori o potrebi jačanja nuklearnog odvraćanja kao glavnog mehanizma.
Pominje i mogućnost da pojedine evropske države pokušaju da razviju sopstvene nuklearne kapacitete, što dodatno komplikuje situaciju. Upravo zato, tvrdi da se mora poslati jasan signal da će Evropa biti zaustavljena, bez obzira na cenu.
Ipak, zanimljivo je da uprkos oštroj retorici, Karaganov ne negira kulturnu povezanost. Napominje da je Evropa deo istorijskog i kulturnog nasleđa, ali dodaje da je današnja realnost potpuno drugačija.
Kao mogući scenario, vidi podelu kontinenta – uz tvrdnju da bi južne i centralne zemlje mogle da krenu drugačijim putem, dok bi severozapadni deo trebalo izolovati i obuzdati.
U diskusiji se otvara i pitanje unutrašnjih podela u Rusiji. Karaganov kritikuje takozvanu „evrofiliju“ u delu elite, nazivajući je znakom političke slabosti i pogrešne procene. Smatra da se takav pristup mora napustiti kako bi se jasno definisala strategija.
Posebno insistira na tome da je vreme za čekanje prošlo. Prema njegovim rečima, Rusija je predugo pokušavala da pronađe kompromis, dok su se istovremeno razvijali novi vojni kapaciteti, uključujući i napredne sisteme poput dronova i potencijalno novih nuklearnih sredstava. Ako se proces nastavi, tvrdi, sukob će postati još složeniji i opasniji.
Na pitanje o mogućnosti dogovora, Karaganov ostavlja vrlo malo prostora za optimizam kada je reč o Evropi, ali ipak pravi razliku u odnosu na SAD, gde, kako kaže, još uvek vidi određeni prostor za racionalne odluke. Ipak, naglašava da to ne menja osnovnu procenu: Evropa mora biti zaustavljena.
U završnici razgovora, vraća se na širu sliku. Govori o opasnosti od velike globalne eskalacije i potrebi da se ona spreči odlučnim potezima sada. Naglašava da bi nastavak trenutnog kursa mogao dovesti do daleko ozbiljnijih posledica, uključujući i scenarije koje niko ne želi da vidi.
I dok se u javnosti i dalje vode polemike da li je sve ovo deo retorike ili realne strategije, jedno je jasno – poruka koja dolazi iz ovog razgovora ne ostavlja mnogo prostora za interpretaciju.
Evropa mora biti zaustavljena, kaže Karaganov, i to je tačka oko koje se sve vrti. Kako će se ta ideja dalje razvijati, i da li će ostati na nivou upozorenja ili prerasti u konkretne poteze, ostaje otvoreno pitanje koje će, po svemu sudeći, tek dobiti svoj odgovor.
