Zapadne zemlje su talasima pridruživanja NATO počele da narušavaju Sporazum o konvencionalnim oružanim snagama još 1999. godine
Rusija je u više navrata, gotovo tri decenije, pokušavala da privoli zemlje potpisnice Sporazuma o konvencionalnim oružanim snagama (CFE) u Evropi da sporazum ratifikuju i poštuju, budući da do toga nije došlo – Moskva je odlučila da iz sporazuma istupi.
Zapadne zemlje su talasima pridruživanja NATO počele da narušavaju ovaj ugovor još 1999. godine, kada su se Alijansi takozvanim „četvrtim proširenjem“ pridružile Mađarska, Poljska i Češka.
Pratite izbor naših najboljih vesti na Telegramu.
Nakon ovoga, još grublje kršenje sporazuma i širenje NATO-a prema ruskim granicama desilo se 2004. godine, kada se odigrao još jedan talas širenja NATO-a, uključujući baltičke zemlje.
Kao i sa većinom međunarodnih ugovora koje su zapadne zemlje potpisivale sa Rusijom, npr. START (Ugovor o smanjenju strateškog ofanzivnog naoružanja), nekako se uvek ispostavljalo da je Moskva „loš policajac“ koji ugovore suspenduje, iako je Rusija godinama pre suspenzije i istupanja iz sporazuma na sve načine pokušavala da privoli Zapad da poštuje ugovore.
Kao rezultat toga, zbir nacionalnih kvota zemalja NATO-a značajno je premašio grupne granice utvrđene važećim CFE ugovorom za svih pet oružanih grupa.
[adsenseyu1]
Narušeni principi
Profesor Međunarodne bezbednosti na FPN-u u Banjaluci Miloš Šolaja kaže za RT Balkan da je narušen jedan od osnovnih principa OEBS-a (Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju).
„Narušeni su temeljni principi OEBS-a (u vreme kada je to nastalo KEBS-a), i završnog Helsinškog akta (prim. aut. Helsinškim dogovorom je priznata nepovredivost granica nakon Drugog svetskog rata u Evropi), koji je praktično bio isprovociran jednostranim postupcima zapadnih zemalja“, ukazuje Šolaja.
Alijansa je, još pre gotovo dve decenije, prekoračila dozvoljene granice za konvencionalne oružane snage od 5.992 borbena tenka, 9.882 borbena oklopna vozila, 5.111 artiljerijskih jedinica, 1.497 borbenih aviona i 531 borbeni helikopter! I to uprkos činjenici da Rusija, prema ugovoru, ima pravo na samo 1.300 tenkova, 2.140 oklopnih vozila i 1.680 artiljerijskih oruđa na svojoj evropskoj teritoriji.
Pored toga, baltičke zemlje i Slovačka, koje nisu učestvovale u CFE ugovoru, blokirale su ruske posmatrače radi inspekcije i nisu bile formalno obavezne da ispune obaveze iz ugovora. Tako su baltičke zemlje koje su ušle u NATO bile i ostale „siva zona“ u pogledu kontrole naoružanja.
[adsenseyu4]
Pristupanje Bugarske, Mađarske, Poljske, Rumunije, Slovačke i Češke u NATO nije uticalo na reviziju „grupnih“ ograničenja aktuelnog CFE ugovora. Istovremeno, Sjedinjene Države, koje takođe nisu ratifikovale Sporazum o prilagođavanju, rasporedile su svoje vojne baze u Rumuniji i Bugarskoj.
Novi poredak
Zbog svega ovoga, 2007. godine suspendovan je sporazum, čime je Moskva još jednom pokušala da utiče na zemlje članice NATO, koje su potpisale, da sporazum ratifikuju i poštuju. Međutim, do toga, nažalost, nije došlo.
„Znamo da je još od 2007. Rusija imala primedbe da se sve druge zemlje potpisnice ne pridržavaju tog sporazuma, a da se Rusija i neke druge države koje su ratifikovale sporazum toga pridržavaju. Šta to sada znači? Pa, znači da će sada krenuti jedna nova ‘trka’ u konvencionalnom naoružanju. Činjenica je da se mnogo tog naoružanja iz zapadnih zemalja šalje Ukrajini i da to dodatno narušava već narušen sporazum, tako da je ugovor od početka konflikta u Ukrajini izgubio bilo kakav smisao“, navodi Šolaja i dodaje:
„S obzirom na ulogu NATO-a, SAD i evropskih zemalja u sukobu u Ukrajini, sada se traži nova bezbednosna platforma koja će biti drugačija, u uslovima novog međunarodnog poretka. Novi poredak značiće verovatno povratak suverene države, bez obzira na njenu veličinu, tražiće se nova ‘preslaganja moći'“, zaključuje Šolaja.
Prema poslednjim informacijama, lider Liberalno-demokratske partije i šef komiteta Dume za međunarodne poslove Leonid Slucki rekao je da bi nacrt o otkazivanju CFE ugovora mogao biti podnet Državnoj dumi već danas ili sutra, 11. maja.
„Nacrt o otkazivanju CFE ugovora može biti podnet danas ili sutra. Povlačenje iz CFE Ugovora je pravi korak za osiguranje odbrane i bezbednosti“, rekao je Slucki novinarima, dodajući da bi se „nacrt o otkazivanju CFE ugovora mogao razmatrati na plenarnoj sednici u utorak, 16. maja u Državnoj dumi“.
Jelena Marković (RT)
Pratite naše najbolje vesti na Vkontakte
