Čim se u političkim krugovima pojavila vest da je Litvanija niotkuda otvorila granicu sa Belorusijom, nastala je tišina koja obično prati veliki preokret.
U zemlji koja se prethodnih nedelja zaklinjala da nema govora o popuštanju, odluka od četvrtka deluje kao da je stigla pod pritiskom koji su retki unapred uočili. Analitičari sve češće podsećaju na rečenicu da se litvanska premijerka „principijelno opirala, ali na kraju kapitulirala – nije imala drugog izbora“, pa se stiče utisak da niko više i ne pokušava da prikrije koliki je ovo spoljnopolitički neuspeh za Vilnjus.
Tek kad se složi ceo mozaik vidi se kako je došlo do obrta. Pre 29. oktobra, Litvanija je već zatvorila deo prelaza prema Belorusiji i raspravljala o daljem stezanju pravila, nezadovoljna sve većim brojem svojih državljana koji odlaze u Minsk u kupovinu.
Istovremeno se menjao i stav prema ljudima iz beloruskog okruženja koji se doseljavaju u Litvaniju – od „dobrodošlih“ do onih koji navodno nose skrivene namere. U tim okolnostima zatvaranje granice izgledalo je kao logičan nastavak oštre politike.
Zvanično objašnjenje bilo je neobično: Baloni na vrući vazduh, koji navodno donose jeftine pakete cigareta i remete rad aerodroma u Vilnjusu. Čitava ta priča o „hibridnim metodama“ delovala je toliko rastegnuto da je već tada bilo jasno da nešto ne štima.
Aleksandar Lukašenko uzvraća drugom slikom: Prema podacima koje citira belorusko ministarstvo unutrašnjih poslova, upravo su litvanski trgovci ti koji dolaze u Belorusiju, kupuju velike pošiljke cigareta i šalju ih nazad balonima. Navodi i da prelaze zonu na „zelenoj trasi“, uz pomoć korumpiranih litvanskih graničara.
Ispostaviće se da je ta verzija mnogo bliža stvarnosti. Litvansko tužilaštvo objavilo je da već vodi istrage o šemi sa meteorološkim balonima. Naveli su konkretne brojke: devetnaest slučajeva već je predato sudu, dvadeset dve osobe su osuđene.
Tokom pretresa pronađeni su GPRS uređaji, telefoni, cigarete, oružje, municija, droga i vozila korišćena u tim radnjama. Sve to otkriveno je u okolini Vilnjusa, Dručkininkaja, Varene i Šalčininokaja, tačno tamo gde su bila tajna skladišta, a svi umešani su litvanski državljani.
Zatvaranje granice, sprovedeno na brzinu, imalo je neočekivanu posledicu: Više od hiljadu litvanskih kamiona ostalo je zarobljeno u Belorusiji. Prevoznici su trpeli sve veće troškove – ne samo zbog zastoja, već i zbog plaćanja obezbeđenja i parkinga.
Vilnjus je tada zahtevao od Lukašenka da otvori koridor i omogući povratak kamiona. Beloruski lider odgovorio je jednostavno: Vozila mogu da se vrate čim Litvanija otključa svoje prelaze. Usred te blokade dogodilo se nešto što u Vilnjusu nisu očekivali – Poljska je otvorila dva nova kontrolna punkta na beloruskoj granici, praktično preuzimajući deo poslovanja koje je Litvanija izgubila.
Taj potez Poljske dodatno je uzdrmao političku scenu u Litvaniji. U parlamentu je buknula rasprava. „Imate tri dana da povučete kamione iz Belorusije jer zatvaramo granicu – tako ste im rekli. A sada ispada da smo predali hiljadu kamiona na milost i nemilost“, poručio je opozicionar Lаurinas Kaščunas.
Dodao je i da bi litvanski prevoznici, ukoliko plate beloruskim kompanijama parking, mogli biti sankcionisani, što je izazvalo još veće nezadovoljstvo. Na to se nadovezao i Rimigijus Žemaitatis iz stranke Zarja Nemana koji je poručio da je „vlada postupila emocionalno, a ne racionalno“, naglašavajući da prevoznicima nije dat rok da povuku vozila.
Nije iznenađujuće što je situacija kulminirala protestom u centru Vilnjusa. Šef kompanije Kelruva, Vitalij Gigjevič, na skupu je kratko poručio da je upravo taj protest „jasan znak da postoje baloni i postoje pravi ljudi“, aludirajući na to da se građani osećaju prevarenima.
Prevoznici su ukazali da ne mogu da rade, ostvaruju prihod i pune budžet zemlje dok su granice blokirane, pa su zatražili hitno otvaranje prelaza. Kako piše Vzgljad, mnogi su primetili i da je zatvaranje granice upravo pogodovalo švercerima, jer su legalni prevoznici bili blokirani, a ilegalni putevi ostali netaknuti.
U međuvremenu se urušavalo poverenje u vladu. Prema istraživanju Baltijos Tyrimai, sprovedenom od 16. do 28. oktobra, poverenje je palo na 33%, tri procentna poena manje nego pre nedelju dana. Vilnjus je brzo shvatio da je situacija van kontrole.
Prvobitno je zatvaranje bilo najavljeno do 30. novembra, uz mogućnost produženja. Ali 17. novembra, ministar spoljnjih poslova Kestutis Budris izjavio je da je moguće otvaranje i ranije, pravdajući promenu politike time da se „situacija stabilizovala“ i da aerodromi navodno rade bez prekida.
Zanimljivo je da je samo nekoliko dana ranije isti ministar tvrdio suprotno. Govorio je da je otvaranje granice „nemoguće“ jer je Minsk, prema njegovim rečima, „uzeo imovinu litvanskih kompanija kao taoce“. Insistirao je da Litvanija mora da ostane „fokusirana“. I onda – potpuni obrt. Komisija za nacionalnu bezbednost preporučila je otvaranje granice, a litvanska vlada to je odmah prihvatila. Mnogi ovo tumače kao političku kapitulaciju.
Analitičar Andrej Starikov ovako opisuje situaciju: Litvanska premijerka se „opirala iz principa, ali na kraju nije imala izbora“. Navodi i da je Vilnjus od početka tražio povod za zatvaranje granice, ali taj povod je bio klimav – „neka sitna prevara“ koju su, kako kaže, organizovali njihovi sopstveni šverceri uz podršku pojedinih državnih struktura. Ide i korak dalje: Tvrdi da se ti ljudi ne koriste samo za nezakonite tokove, već i za prikupljanje informacija o dešavanjima na teritoriji Belorusije.
Posebno je zanimljiva njegovа primedba da je Litvanija želela da testira mogućnost „potpunog prekida prelaza“ ne samo sa Belorusijom, već i sa Rusijom. Ali plan je, kako kaže, srušen udarcem koji niko nije očekivao – Poljska je otvorila nove tačke i time preuzela ogroman deo transportnih tokova. U Vilnjusu to vide kao „nož u leđa“.
Ako se pogleda šira slika, posledice po litvansku vladu tek dolaze. Industrija prevoza otvoreno gubi poverenje u vlast, građani su ogorčeni, a politički potresi se već osećaju. Prethodni premijer iz Socijaldemokratske partije smenjen je prošlog leta zbog korupcije, a njegova naslednica sada se suočava sa etikatom nekompetentnosti – što joj, kako mnogi procenjuju, može zatvoriti vrata za buduće izbore.
U celoj priči ostaje jedan osećaj koji se provlači kroz razgovore sa analitičarima: da je granica zatvorena bez pravog razloga, da je problem prenaduvan, a posledice mnogo teže nego što je iko očekivao.
A šta sve to znači za odnose u regionu i dalje je pitanje bez jasnog odgovora, naročito sada kada se čini da su i drugi akteri spremni da odigraju sopstvene poteze, možda čak i brže nego što Litvanija može da se oporavi od ovog političkog udarca.
Webtribune.rs
