Svaka porodica ima skrivene tajne, a kada strašne istine postanu otkrivene, mnoge od njih bivaju uzdrmane ili razorene tragičnim epilogom.
Arhimandrit Kiprijan ostavio je za sobom brojna dela, ali i priču u kojoj je opisan povratak iz mrtvih jedne starije udovice.
Ona je posle smrti morala da bude poslata natrag među žive kako bi mogla da ispovedi težak greh i da se za njega pokaje. Čudan događaj desio se u Grčkoj, a prema zapisu monaha, sve se zbilo ovako:
[adsenseyu1]
“Jednom prilikom, zazvonili su kod nas na vrata sa molbom da pričestim Svetim Tajnama Hristovim jednu stariju ženu, udovicu, koja je živela u predgrađu Atine.
Ona je bila starokalendarka, i kako je bila potpuno prikovana za postelju, nije mogla da odlazi u crkvu. Mada mi takve stvari obično ne vršimo izvan manastira i ljude upućujemo na parohijskog sveštenika, osetio sam da u ovom slučaju moram da pođem, i, pripremivši Svete Darove, krenuo sam iz manastira.
Bolesnicu sam zatekao kako leži u nekoj bednoj sobici. Nije imala sopstvenih sredstava za život, pa je sasvim zavisila od suseda, koji su joj donosili hranu i druge nužne stvari.
Položio sam Svete Darove i upitao je hoće li da se ispovedi. Ona je odgovorila: “Ne, za poslednje tri godine na mojoj savesti nema ničega što već nije ispoveđeno,ali postoji jedan stari greh o kome bih htela da vam kažem, mada sam ga ispovedala mnogim sveštenicima”.
Ja sam joj odgovorio da ako ga je već ispovedala, ne treba da to čini ponovo. Ali ona je insistirala, i evo šta mi je ispričala:
Kada je bila mlada, tek što se udala, pre oko trideset i pet godina,ostala je trudna baš u trenutku kada je porodica zapala u tešku novčanu situaciju. Ostali članovi porodice nagonili su je na abortus, ali je ona to odlučno odbijala. Ipak, na kraju, ona je podlegla pretnjama svekrve i protiv njene volje operacija je bila izvršena.
Medicinska kontrola ilegalno izvedenog abortusa je bila tada vrlo primitivna, zbog čega je dobila ozbiljnu infekciju i kroz nekoliko dana umrla, nemajući mogućnosti da svoj greh ispovedi.
U trenutku smrti, a to je bilo uveče, ona je osetila da joj se duša odvaja od tela, onako kao što se to obično opisuje – njena duša je, ostavši u blizini, posmatrala kako kupaju njeno telo, odevaju ga i polažu u kovčeg.
Ujutro, ona je išla za pogrebnom povorkom u crkvu, prisustvovala opelu i videla kako su kovčeg stavili u kola da bi ga preneli na groblje. Duša je takoreći lebdela iznad tela na nevelikoj visini.
Iznenada, na putu do groblja, pojaviše se dva, kako starica reče, “đakona”, u blistavim stiharima i orarima. Jedan od njih čitao je nekakav svitak.
Kada se automobil približio, drugi je podigao ruku i motor se ugasio. Vozač je izašao da vidi šta se dogodilo sa motorom, a za to vreme Anđeli su počeli da razgovaraju među sobom.
Onaj koji je držao svitak,na kome su se, bez sumnje, nalazili zapisani njeni gresi prekinuo je čitanje i rekao: Nažalost, na njenom spisku nalazi se jedan veoma težak greh, i moraće da ode u ad, zbog toga što ga nije ispovedila.
“Da”, rekao je drugi, “ali žalosno je što treba da bude kažnjena, jer ona nije želela da to učini, nego ju je porodica prisilila”.
[adsenseyu4]
“Dobro”, odgovorio je prvi, “jedino što se može učiniti, to je da se pošalje natrag da bi mogla da ispovedi greh i da se za njega pokaje.”
Slušajući te reči, ženina duša je osetila kako je vuku natrag u telo, prema kome je u tom trenutku osećala neopisivu odvratnost i gađenje. Trenutak kasnije, ona se prenula u svom telu i počela da lupa iznutra iz kovčega, koji je još bio zatvoren. Možete zamisliti scenu koja je potom usledila.
Saslušavši njenu povest, koju sam ovde ukratko izložio, pričestio sam staricu Svetim Darovima, i otišao, slaveći Boga, koji mi je podario da to čujem”, rekao je arhimandrit Kiprijan.
(BastaBalkana.com)
