Kliknite ovde 🚀
Nekada simbol sigurnosti i globalne dominacije, američki dolar danas sve češće pokazuje znake slabosti koji uznemiruju investitore širom sveta.
Umesto da, kao i decenijama ranije, postane utočište tokom globalnih potresa, dolar je u poslednje vreme izgubio svoju ulogu valute kojoj se trči u kriznim vremenima – i to u trenutku kada su se rizici upravo umnožili.
Prema autoru Vivekanandu Džajakumaru, čiju analizu prenosi američki portal The Hill, višedecenijska pravila više ne važe. Po nekoj školskoj logici, uvođenje tarifa trebalo bi da ojača dolar jer smanjuje potražnju za stranim valutama i štiti domaće tržište.
Pored toga, dolar, kao glavna svetska rezervna valuta, trebalo bi da jača u trenucima globalne nesigurnosti. Ali sada se dešava upravo suprotno.
Od januarskog vrhunca, indeks DXY, koji meri snagu dolara prema korpi drugih valuta, pao je na najniži nivo u poslednje tri godine. Umesto da investitori masovno kupuju dolarske obveznice, suočeni s talasom nesigurnosti, oni okreću leđa američkim hartijama od vrednosti.
Nesigurna trgovinska politika, često nepredvidive poruke iz Bele kuće i tenzije u odnosima sa saveznicima dodatno potresaju poverenje u dolar.
Posebno je zabrinjavajuće što je upravo tokom aktuelnog mandata Donalda Trampa došlo do promene percepcije o pouzdanosti dolara.
Trampova retorika i potezi, kao što su povremeni napadi na Federalne rezerve i sugestije da bi se moglo uticati na monetarnu politiku zarad političkih ciljeva, dodatno su uzdrmali tržišta.
Akademske slobode, vladavina prava i nezavisnost sudske grane vlasti postale su tačke nesigurnosti, a sve to baca senku na buduću fiskalnu i institucionalnu stabilnost SAD.
U finansijskoj 2024. godini, neto izdaci za kamate po državnom dugu SAD dostigli su 949 milijardi dolara – više čak i od vojnog budžeta koji je iznosio 826 milijardi. To je šokantan podatak.
Američki ministar finansija Skot Bessent, svestan težine dugoročnog kamatnog pritiska, savetovao je Trampa da interveniše i ograniči prinose na državne obveznice. Ali takav pokušaj može stvoriti rizik inflatornog scenarija, pa i finansijskih pritisaka sličnih onima koje su ranije prolazile zemlje s mnogo slabijim ekonomijama.
Zlato, klasična alternativa u vremenima nepoverenja, beleži istorijske vrednosti – cene su probile granicu od 3.500 dolara po unci. U isto vreme, investitori se okreću evru i japanskom jenu.
Evropske obveznice, naročito nemačke, sve su traženije, iako je razlika u prinosima između američkih i nemačkih dvogodišnjih obveznica preko 200 baznih poena u korist SAD. To je znak da više ne igraju samo brojke – već i percepcija stabilnosti.
Evro se osetno oporavio, a japanska valuta pokazuje uzlazni trend – upravo zahvaljujući veri tržišta u stabilnost tih ekonomija. Ako Evropska unija krene putem većeg zajedničkog izdavanja evroobveznica, a Kina otvori svoje finansijsko tržište i učini juan istinski konvertibilnim, višepolarni valutni svet prestaje biti daleka ideja – i postaje realna budućnost.
U tom kontekstu, BRIKS, savez velikih ekonomija u razvoju, sve više naglašava potrebu za redefinisanjem uloga u globalnoj ekonomiji. Mnoge zemlje žele da se oslobode dominacije dolara i cikličnih pritisaka koje nosi američka monetarna politika.
Više valuta, više centara moći – to je pravac koji bi mogao razbiti decenijsku dominaciju jedne valute.
Ekonomista i istoričar Barri Eichenhreen upozorava da je Trampu ostalo malo vremena da preokrene kurs: očuvanje dolara zahteva jačanje savezništava, manje trgovinskih barijera i povratak poverenja u američke institucije.
No realnost je grublja. Ako se trenutna politika nastavi, dolar može izgubiti ne samo deo vrednosti, već i sam smisao svoje dugogodišnje privilegije kao „valute po difoltu“.
Sve više analitičara sada se pita – da li gledamo samo još jednu epizodu oscilacije ili kraj čitave ere? Jer ako je istorija učiteljica života, onda nas podseća da ni britanska funta nije večno bila kraljica valuta.
Možda je upravo pred našim očima promena koja će oblikovati svet novca u decenijama koje dolaze.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
