Živimo u društvu koje je opsednuto preteranim otkrivanjem informacija. Iako je sve teže isključiti trivijalne delove života ljudi za koje nas nije briga, i dalje možemo odlučiti da se ne prijavimo na društvene mreže kako bismo sačuvali našu privatnost. Takođe možemo pronaći utehu u ideji da će naše misli zauvek ostati naše – barem za sada.
Možda biste želeli da uživate u ovom poslednjem delu privatnosti dok još uvek možete, jer izgleda da će nova „AI“ (veštačka inteligencija) vrlo brzo to promeniti.
[adsenseyu1]
Japanski istraživači su sada razvili „AI“ mašinu koja može zaviriti u vaše misli sa neverovatnim stepenom preciznosti. Ona proučava električne signale u vašem mozgu, kako bi odredila slike koje gledate ili čak samo razmišljate o njima, a zatim može stvoriti slike toga, koje su iznenađujuće pouzdane.
Ovaj projekat se izvodi na Univerzitetu Kjoto, pod rukovodstvom profesora Jukijasu Kamitanija. Istraživači stvaraju slike koristeći neuronsku mrežu i informacije izvedene iz FMRI skeniranja, koje otkiravaju promene u protoku krvi ljudi kao bi analizirali električne aktivnosti.
Ovi podaci su omogućili njihovoj mašini da rekonstruiše slike poput crvenih poštanskih sandučića, vitražnih prozora i sova, nakon što su dobrovoljci gledali slike ovih predmeta. Pored toga, uspela je da napravi slike objekta koje su učesnici jednostavno zamišljali, uključujući zlatne ribice, kugle za kuglanje, leoparde, krstove i labudove, sa različitim stepenom preciznosti.
[adsenseyu4]
Istraživači su se hvalili da ovaj pronalazak pruža “jedinstven prozor u naš unutrašnji svet“, ali ovo je jedan prozor koji mnogi ljudi možda neće želeti da otvore. Ista tehnika bi se mogla koristiti za zadržavanje mentalnih slika kao što su sećanja ili sanjarenja, a može se koristiti čak i za pomoć pacijentima koji su u vegetativnom stanju da komuniciraju sa najdražima.
U njihoom projektu su korišćene neuronske mreže koje su slične onima koje čine osnovu mnogih najnovijih AI razvoja, kao što su Snapchat-ovi live filteri za izmenu slika, softver za prepoznavanje lica koji koristi Fejsbuk, i usluge prevođenja jezika koje nudi Google.
Tim istraživača je obučavao svoju duboku neuronsku mrežu sa 50 prirodnih slika u kombinaciji sa FMRI rezultatima, koji su odgovarali onima koji su dobijeni od dobrovoljaca koji su gledali slike.
[adsenseyu1]
Druga „AI“ metoda, poznata kao duboka generativna mreža, je zatim korišćena da bi se videlo da li su generisane slike izgledale kao stvarne, i poboljšala ih kako bi više izgledale kao stvarni objekti.
Da li će se to koristiti da dobro ili zlo?
Stručnjak za neurovizualizaciju, Gerant Ris, sa Univerziteta u Londonu, rekao je za medije da je on smatrao da je ova studija veliki napredak u ovoj vrsti tehnologije, rekavši da je bio impresioniran kako bi nova „AI“ mogla naučiti da čita slova alfabeta, iako se nikada ranije nije susrela sa njima.
Međutim, nisu svi oduševljeni potencijalima ove tehnologije. Ona ugrožava privatnost na potpuno novim nivoima, i zastrašujuće je razmišljati o svim načinima na koje se ova vrsta tehnologije može zloupotrebiti. Iako bi to moglo biti korisno za one u komi ili nekoj vrsti vegetativnog stanja, i moglo bi biti zabavno stvarati umetnost samo zamišljajući nešto, postoji toliko drugih načina na koje bi se moglo koristiti da se nanese šteta, da je teško da se na ovaj razvoj ne gleda sa ozbiljnom rezervisanošću.
Webtribune.rs
[adsenseyu4][adsenseyu5][adsenseyu5]
