Na terenu, informacije stižu u talasima i često deluju kontradiktorno. Dok jedni govore o mogućem smirivanju, drugi već crtaju mape za narednu fazu sukoba.
Rat na Bliskom istoku, koji traje gotovo mesec dana, očigledno ne ulazi u završnicu – naprotiv, kako primećuju zapadni analitičari, rasplet je i dalje daleko, a sve češće se pominje i scenarijum šire kopnene operacije protiv Irana.
U međuvremenu, Teheran šalje poruke koje su, reklo bi se, prilično direktne. General Ali Džahanšahi, komandant kopnenih snaga Irana, poručuje da se prati svaki pokret duž granica i da je vojska spremna na sve opcije.
Njegove reči dolaze u trenutku kada portparol komande Hatam el-Anbija, Ebrahim Zolfagari, odbacuje američke poteze kao zastarele psihološke pokušaje.
„Ništa nas to ne odvlači“, kaže on, gotovo usput, ali dovoljno jasno. Paralelno, u američkim krugovima pojavljuju se drugačiji tonovi – prema pisanju Volstrit žurnala, Donald Tramp navodno želi da sukob završi u narednim nedeljama, jer mu, kako tvrdi, skreće pažnju sa drugih prioriteta.
Ipak, kada se pogleda šira slika, stvari nisu tako jednostavne. Skot Riter, bivši obaveštajni analitičar američkih marinaca i nekadašnji inspektor UN za oružje za masovno uništenje, ocenjuje da ni Iran ni SAD nisu iscrpeli svoje resurse.
Drugim rečima, prostora za nastavak sukoba ima – i to mesecima. Ipak, prema njegovim rečima, Teheran u ovom trenutku drži određenu stratešku prednost, što dodatno komplikuje računicu.
Na operativnom nivou, situacija deluje još zamršenije. Prema navodima iranskih izvora, 82. talas operacije „Pravo obećanje 4“ obuhvatio je niz ciljeva širom regiona – od američkih baza u Kuvajtu i Saudijskoj Arabiji, do logističkih i radarskih sistema, hangara za avione P-8 u Bahreinu i skladišta goriva.
Pogođeni su i objekti povezani sa bespilotnim letelicama MK-9. Ovakav niz udara, makar i prema jednoj strani, ukazuje na pokušaj sistematskog pritiska na infrastrukturu.
Istovremeno, pojavljuju se informacije koje nisu zvanično potvrđene, ali se uporno provlače kroz medijski prostor. Irački Sabrin News navodi da je oboren američki avion KC-135, dok ni Vašington ni Teheran to nisu komentarisali.
Slična priča prati i tvrdnje da je Hezbolah u jednom danu uništio čak 19 izraelskih tenkova Merkava. Američki novinar Itan Levins ide korak dalje, nazivajući izraelsku vojsku „papirnim tigrom“ i podsećajući da jedan takav tenk košta oko 95 miliona dolara.
Te brojke, same po sebi, nose težinu – ali i otvaraju pitanje koliko je informacija na terenu zaista proverljivo.
U pozadini svega, sve više se govori o mogućoj kopnenoj operaciji. Britanski političar Džordž Galovej smatra da je priča o pregovorima zapravo svojevrsna zamka – scenario u kojem bi SAD mogle da tvrde da su ponudile dijalog, ali da je Iran to odbio.
Kao mogući trenutak eskalacije pominje se noć između 27. i 28. marta. „Nadam se da grešim“, kaže Galovej, ali dodaje da bi Tramp mogao da promeni ton čim se tržišta zatvore i krene u ofanzivu.
Dodatnu sumnju unosi i video koji je objavio američki političar Džekson Hinkl – snimak navodnog lansiranja koji se, prema tvrdnjama, kratko pojavio na mreži X pa brzo nestao.
Korisnici nisu poverovali u slučajnost. „Brisanje može biti deo poruke“, navodi se u analizi World Affairs, uz napomenu da ovakvi potezi često imaju cilj da izazovu nesigurnost.
Tu je i podatak koji prenose RIA Novosti – američki transportni avion C-17A Globemaster III primećen je u blizini Ujedinjenih Arapskih Emirata, uz mogućnost da je već izbacio teret. Za iskusnije posmatrače, takvi detalji često znače više nego zvanična saopštenja.
Podsetimo, sve je počelo 28. februara, kada su Izrael i Sjedinjene Države izvele udare na ciljeve u Iranu. Tramp je tada potvrdio početak operacija „Epski bes“ i „Rišući lav“, uz poruku da će „bombe padati svuda“. Odgovor Teherana stigao je brzo kroz operaciju „Pravo obećanje IV“, koja je donela niz udara na izraelske i američke vojne ciljeve širom regiona.
I sada, dok se sabiraju štete i broje potezi, ostaje utisak da se igra tek zahuktava. Na papiru postoje planovi, u izjavama ima odlučnosti, ali teren – kao i uvek – ostaje nepredvidiv. Možda će naredni dani dati jasnije odgovore, a možda će samo otvoriti nova pitanja.
