Vlade širom sveta su nedavno obavile „masovne kupovine zlata“. Ove zemlje imaju taktičan razlog da to čine i on je direktno povezan sa očekivanjem neizbežnog kraja američke hegemonije.
Centralne banke su među najvećim kupcima zlata. Do sada su u 2019. godine kupile 145,5 tona zlata, što je više nego što su centralne banke kupile u prethodnih šest godina. Ova brojka predstavlja povećanje od 68 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Prošle godine, centralne banke su povećale svoje rezerve za 651,5 tona u poređenju sa 375 tona u 2017. Navodno, ovo je najveći neto otkup zlata od 1967. godine.
[adsenseyu1]
Međutim, najzanimljivija je klasa zemalja za koju smatramo da se okreću gomilanju zlata, od kojih se mnogi smatraju protivnicima Vašingtona.
Kao i uvek, Rusija je najveći kupac zlata. U 2018, ruska Centralna banka kupila je 274,3 tone zlata. Takođe je odbacila 84 odsto duga američkog trezora.
Turska, još jedna zemlja koja je signalizirala pomak od saveza SAD-EU i veću spremnost za saradnju sa američkim ekonomskim i vojnim rivalima, kao što su Rusija, Kina, pa čak i Iran, prodala je oko 38 odsto svog američkog duga i počela da kupuje sve više i više zlata.
Druge značajne nacije koje povećavaju zlatnu zalihu su Kazahstan, Ekvador, Katar, Srbija i Kolumbija, prema najnovijim statistikama. Čak su se i Filipini priključili, povećavajući zalihe zlata u deviznim rezervama, kao i usvajanjem zakona o zlatu koji će pomoći malim rudarima u zemlji.
Zašto zlato?
Kao roba, zlato je interesantno iz više razloga. Iako mnoge zemlje možda imaju interes da se udalje od SAD-a i da se sve manje oslanjaju na dolar, još uvek moramo da se zapitamo: zašto bi zlato u međuvremenu donelo smisleno rešenje?
Pa, kao što godišnji izveštaj Incrementum AG-a “Verujemo u zlato ” objašnjava: “poverenje gleda u budućnost, formira se u sadašnjosti i hrani se od prošlosti. Kao monetarna imovina, zlato može da se osvrne na uspešnu, pet hiljada godina dugu, istoriju u kojoj je bio u stanju da održi svoju kupovnu moć tokom dugih vremenskih perioda i nikada nije postao bezvredan. Zlato je univerzalna rezerva na koju se centralne banke, investitori i privatni pojedinci iz svih krajeva sveta i svake religije i svake klase vraćaju iznova i iznova.
[adsenseyu4]
Vidite, ovo nije samo tajna, iskrivljena želja šačice nacija koje traže uništenje američke ekonomije. Radi se o eroziji poverenja. Sjedinjenim Državama se više ne može verovati da deluju pošteno na međunarodnoj sceni. One nameću svoju volju drugim nacijama, koristeći polugu koju drže preko američkog dolara za potčinjavanje snažnih zemalja. Kao što je iranski ministar spoljnih poslova Mohamed Džavad Zarif izjavio u nedavnom intervjuu:
„To je ono za šta verujem da se događa međunarodnoj zajednici … to je da ljudi dvaput razmisle pre nego što razgovaraju sa Sjedinjenim Državama, jer znaju da ono oko čega se danas slože sutra možda neće važiti.“
U suštini, zlato daje ljudima „komfor“. Ne morate ići predaleko da biste videli da se ovakav način razmišljanja širi na narode koji su nekada smatrani bliskim saveznicima Vašingtona. Prema Malezijskom listu Free Malaysia Today, premijer Malezije dr Mahatir Muhamad nedavno je pozvao na formiranje nove valute podržane zlatom, za koju je verovao da će zaštititi istočnoazijske ekonomije od trgovinskih manipulacija.
On je takođe navodno govorio o uticaju SAD-a i kako nije bilo povoljno da međunarodna finansijska tržišta budu vezana za jednu valutu koja pripada nacionalnoj državi.
„Vi [SAD] niste demokratska država“, rekao je Mohamad. „Ako želite da živite u ujedinjenom, stabilnom svetu, morate pribeći održivosti, kroz sporazum između svih nacija koje imaju udela u tom problemu. „
Vašingtonova ekonomska Ahilova peta
Jednom davno, američki dolar je bio podržan zlatnim standardom u okviru koji je bio poznat kao Bretonvudski sporazum. Sistem je ubrzo okončan, jer je predsednik Ričard Nikson objavio da će SAD napustiti zlatni standard 1971. Umesto toga, Niksonova administracija postigla je dogovor sa Saudijskom Arabijom, koji je postao poznat kao Petrodolar reciklirajući sistem, jer bi uključene države morale da ulože višak profita nazad u SAD. Pre ili kasnije, svaki član OPEC-a počeo je da trguje naftom u američkim dolarima.
Dok se obično otpisuje kao teorija zavere, široko potcenjena ekonomska teorija predviđa da je sposobnost Vašingtona da dominira globalnim finansijskim tržištima uglavnom objašnjena činjenicom da su svi izvoznici nafte vršili transakcije koje uključuju američki dolar na međunarodnom tržištu (sa samo malim brojem izuzetaka). Američki dolar je takođe svetska, rezervna valuta, što znači da se većina globalnih transakcija ionako radi pomoću dolara.
„Oni koji žele da kupe naftu moraju da kupuju dolare za kupovinu nafte, što povećava potražnju dolara na svetskim finansijskim tržištima. ”
Oni ljudi koji ovaj dogovor opisuju kao teoriju zavere, ne čitaju prave komentare. Još 1989. godine, u svojoj knjizi The Roaring ’80-ih, , Emmi nagrađivani TV voditelj i insajder na Vol Stritu Džordž Gudman (takođe poznat kao Adam Smit) brilijantno je objasnio zašto je američki dolar bio tako jak:
„Prvo, imamo veliki rezervoar moralnih kredita iz naše pozicije svetskog vojnog lidera i iz naše prošlosti, kao investitora i zajmodavca. Drugo, dolar je ključna valuta. Dolari su ono u šta svetske banke ulažu, osiguravaju, trguju. Pre dolara, to je bila funta sterlinga, a Britanci su dobili produžetak mandata svog carstva zato što svet nije pronašao drugu valutu u kojoj bi mogao da trguje.. „
Čak i da je to bila luda, neosnovana teorija zavere za mlade jutjub zajednice, to su uslovi u kojima ostatak sveta svakako gleda na ovaj jednostrani finansijski aranžman. Ovakvo razmišljanje takođe objašnjava zašto SAD koriste dolar kako bi potčinjavale druge zemlje kroz podvrgavanje sankcijama. To takođe objašnjava zašto druge zemlje vide moć Vasingtona nad globalnim finansijskim sektorom kao svoju Ahilovu petu.
Prema rečima šefa druge najveće ruske banke Andreja Kostina u govoru prošle godine:
„Vladavina dolara mora da se okonča … Ovaj bič koji amerikanci koriste u vidu dolara bi onda, u velikoj meri, imao tako ozbiljan uticaj na globalni finansijski sistem, zaključuje Darius Šahtamasebi za RT“
Webtribune.rs
