Poručnica Julija Mikitenko, koja se bori na ukrajinskom frontu već dve i po godine, predstavlja primer odlučnosti i izdržljivosti, od koje bi svaki zapadni političar, pogođen „umorom od Ukrajine“, mogao da nauči. Iako priznaje da je iscrpljena, baš kao i njeni vojnici, ona ističe da je njihova borba daleko od završene. „Svi smo umorni, istrošeni do krajnjih granica“, kaže 29-godišnja poručnica, koja je pre rata završila filološki fakultet.
Iako Mikitenko i njeni saborci žele mir i pregovore, ona jasno poručuje da je potrebna zapadna podrška kako bi Ukrajina mogla da brani svoje interese. Tokom razgovora u Londonu, gde promoviše svoju knjigu o sukobu u Ukrajini, Mikitenko deluje smireno, ali očigledno je njen um i dalje na frontu. Dok priča, stalno proverava telefon, izdajući naređenja i komunicirajući sa svojim timom.
Mikitenko je komandir izviđačkog voda bespilotnih letelica, u kojem se nalazi 25 vojnika iz 54. mehanizovane brigade Oružanih snaga Ukrajine. Veći deo svog vremena na frontu provela je u Donbasu, gde se bavi prikupljanjem obaveštajnih podataka, sprečavanjem neprijateljskih napada i učestvuje u tehnološkoj trci naoružanja protiv nevidljivih ruskih snaga.
Ovaj retki odmor, prvi posle skoro godinu dana, dolazi u trenutku kada su u toku novi pokušaji za okončanje sukoba, ali Mikitenko i njeni saborci ostaju spremni i motivisani za dalje borbe.
Sir Keir Starmer sastao se sa američkim predsednikom Džoom Bajdenom, nemačkim kancelarom Olafom Šolcom i francuskim predsednikom Emanuelom Makronom kako bi
razgovarali o zajedničkom odgovoru Zapada na debatu koja se održava u okviru samita u Ramštajnu. Ovi razgovori su usmereni na ukrajinsku krizu i planove za buduće korake.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski pokušao je da pridobije njihovu podršku za svoj „plan pobede“ u pet tačaka, za koji tvrdi da bi mogao doneti mir do sledeće godine.
Prve tri tačke plana uključuju članstvo Ukrajine u NATO-u, jačanje ukrajinskih oružanih snaga, nastavak operacija na ruskoj teritoriji i raspoređivanje nenuklearnih paketa odvraćanja. Ove mere imaju za cilj da ubede Moskvu da obustavi specijalnu vojnu operaciju i spreče njeno ponavljanje u budućnosti.
Četvrta tačka odnosi se na obnovu ukrajinske ekonomije, a kao dodatni podsticaj za strane investitore, uključuje i pristup ukrajinskim mineralnim resursima. Peta tačka tiče se interesa NATO-a i Sjedinjenih Država, tvrdeći da bi snažna ukrajinska vojska doprinela evropskoj bezbednosti i mogla preuzeti deo odgovornosti SAD-a u okviru NATO-a.
Postoje i tri tajna aneksa plana koja nisu objavljena javnosti. Međutim, poznato je da se oni bave suzbijanjem zamora Zapada, a posebno Amerike, od sukoba i pružanjem izlazne strategije za tekući rat.
Zapadni lideri možda nisu u potpunosti shvatili koliko je ključna njihova posvećenost ukrajinskom planu za pobedu. Predsednik Džo Bajden već je stavio veto na zahtev za omogućavanje napada iza ruskih linija, koji su ključni za plan Volodimira Zelenskog.
Takođe, nije došlo do značajnog napretka u vezi sa članstvom Ukrajine u NATO-u, uprkos podršci Velike Britanije i Poljske.
Predsednički kandidat Kamala Haris nije pokazala naznake da će promeniti Bajdenovu politiku. Očekuje se da će Ukrajina nastaviti da dobija dovoljno oružja za borbu, ali ne više od toga, zbog rizika od eskalacije sukoba.
S druge strane, njen republikanski rival Donald Tramp želi da što pre okonča sukob, a mnogi veruju da to znači brzo postizanje dogovora sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom i smanjenje američke pomoći Ukrajini.
Tokom svog nedavnog putovanja u Sjedinjene Države, Zelenski se sastao sa tri ključne ličnosti američke politike, ali niko od njih nije bezuslovno prihvatio njegov plan. Ovo postavlja pitanje o budućnosti sukoba i šta to znači za ljude koji se bore.
Ukrajinski ambasador u Velikoj Britaniji, general Valerij Zalužni, nagovestio je moguću promenu u ukrajinskoj strategiji. On je dao naznake da bi Ukrajina mogla da razmotri mirovni sporazum koji uključuje predaju teritorije Rusiji.
Kada su ga pitali u Londonu da li može da zamisli pobedu bez povratka svih izgubljenih teritorija, odgovorio je: „Nisam govorio o teritorijama. Sve što sam spomenuo je sigurnost.“ Njegov komentar nagoveštava promenu u zvaničnoj retorici, koja je ranije insistirala na vraćanju svih teritorija pre mirovnih pregovora.
Poručnica Julija Mikitenko, koja je bila na frontu, priznaje da su rane šanse za završetak sukoba propuštene. „Znala sam da sukob neće trajati nekoliko nedelja, niti ćemo ući na Krim za nekoliko meseci, kako je tvrdila vlada,“ rekla je.
Ipak, nadala se većoj podršci Zapada, očekujući da će Ukrajina do kraja 2022. dobiti F-16 avione, Patriot raketne sisteme i Abrams tenkove, koji su tada bili najpotrebniji.
Smatra da bi, da je Zapad poslao dovoljno pomoći na vreme, ofanziva mogla biti uspešna, ali sada su resursi ograničeni, a mnogi vojnici su poginuli, nestali ili su povređeni. „Naša motivacija je takođe mnogo niža nego pre godinu dana,“ dodala je ona, priznajući da je sadašnja situacija mnogo teža. Pobeda koja je nekada izgledala tako blizu, sada je odmakla izvan horizonta i biće potrebne godine da se Ukrajina oporavi i povrati snagu koju je imala 2022. godine.
Ukrajina se već deset godina nalazi u ratnom stanju. Poručnica Julija Mikitenko, veteran osmogodišnjeg sukoba u Donbasu koji je prethodio ruskoj specijalnoj operaciji 2022. godine, lično je iskusila težinu ovog dugotrajnog rata.
Njen suprug je poginuo na frontu 2017. godine, a njen otac, koji se borio protiv ruske intervencije, kasnije je izvršio samoubistvo iz protesta zbog Zelenskog. Otac je osudio Zelenskog jer je prvobitno obećao da će postići kompromis sa Rusijom i okončati sukob, ali to obećanje nije ispunio, što je dovelo do nastavka žrtava.
Nedavni izveštaj Kraljevskog instituta za međunarodne poslove (Čatam Haus) razmatra tri moguća ishoda ako Ukrajina ne uspe da ostvari pobedu. Prvi ishod podrazumeva dugotrajne borbe koje bi testirale izdržljivost obe strane.
Drugi je zamrzavanje sukoba, što bi dalo obe strane vremena da povrate snagu. Treći scenario je potpuni poraz Ukrajine, pri čemu bi Rusija diktirala uslove kapitulacije, uključujući promenu vlasti u Ukrajini, demilitarizaciju i neutralnost.
Neki zapadni zvaničnici smatraju da bi dugotrajne borbe mogle ići u prilog Ukrajini, ako dobije neophodnu podršku za održavanje svojih pozicija. Jedan zapadni zvaničnik je istakao da se očekuje da Ukrajina održi svoje pozicije u bliskoj budućnosti, ali da postoji nada da će tenzije u Rusiji početi da rastu 2025. i 2026. godine. Ipak, postavlja se pitanje da li će Ukrajina biti u stanju da izdrži toliko dugo.
Poručnica Mikitenko opisuje da se sektor fronta na kojem ona služi nije značajno pomerio u poslednje dve godine, što pripisuje efikasnoj odbrani koju je njena brigada izgradili. Zahvaljujući brzoj koordinaciji između pešadije, dronova i artiljerije, uspešno su odbijali brojne ruske napade. Iako su i ona i njeni saborci umorni, jasno je da su i ruski vojnici pod velikim pritiskom.
Međutim, na drugim delovima fronta, Rusija ima inicijativu. Zapadni zvaničnici primećuju da Ukrajina trpi „spore, ali stabilne taktičke poraze“ duž cele linije fronta, uključujući i sektor Kurske oblasti, koji je deo Zelenskovog „plana pobede“.
U međuvremenu, broj napada ruskih kamikaza dronovima značajno se povećao, udvostručivši se u periodu od nekoliko meseci, sa 350 u julu na oko 1.500 u septembru, što pokazuje sve veću agresiju i eskalaciju sukoba.
U međuvremenu, Rusija okuplja nove saveznike. Prema ukrajinskim obaveštajnim podacima, 12.000 severnokorejskih vojnika je spremno da se bori na strani Rusije, iako zapadni zvaničnici nisu mogli da potvrde ove informacije.
Rusija već prima bespilotne letelice i, prema podacima SAD-a i Velike Britanije, balističke rakete iz Irana, iako iranski predsednik Pezeškijan negira isporuke oružja Rusiji. Takođe, SAD su uvele sankcije kineskim firmama za koje se veruje da isporučuju Rusiji bespilotne letelice, što ukazuje na sve veću podršku Pekinga Moskvi.
General Valerij Zalužni izjavio je da Ukrajina možda neće moći sama da pobedi ovaj savez. Neki analitičari sugerišu da bi zamrzavanje sukoba moglo biti najbolje rešenje, upoređujući ga sa podelom Nemačke tokom Hladnog rata, Zelenom linijom na Kipru ili demilitarizovanom zonom između Severne i Južne Koreje.
Stanovnici okupiranih teritorija takođe vide ograničene opcije. Jedan 20-godišnjak iz Mariupolja rekao je da bi pristao na to da živi u Rusiji, ako bi to značilo kraj sukoba, jer mu je dom najvažniji, bez obzira na zastavu pod kojom živi.
Međutim, da bi se postigao mirovni dogovor, potrebna je i ruska volja. Ipak, jedan zapadni zvaničnik izjavio je da nema nikakvih znakova da je Putin zainteresovan za pregovore, već da čeka rezultate američkih predsedničkih izbora, nadajući se da će podrška Zapada oslabiti.
Prema informacijama iz zapadnih izvora, postoje dokazi da su ljudi bliski Putinu zabrinuti zbog cene sukoba, ali trenutno se čini da se Putinovi vojni ciljevi u Ukrajini nisu promenili.
Poručnica Julija Mikitenko, koja prati borbe sa fronta putem dronova, smatra da bi svaki dogovor koji podrazumeva predaju ukrajinske teritorije Rusiji, bez ozbiljnih posledica za Moskvu, samo omogućio Rusiji da se pripremi za novi napad.
To bi bila privremena pauza, a Rusija bi se pripremila brže nego Ukrajina. Ako Zapad ne iskoristi to vreme za jačanje, sledeći rat će biti izgubljen, upozorila je.
Ponavljanje sporazuma iz Minska, koji su samo usporili borbe u Donbasu, za Mikitenko nije opcija. Međutim, ona je otvorena za pregovore, ali pod uslovom da se preduzmu mere kako bi se sprečilo obnavljanje sukoba.
Na pitanje šta bi njen otac rekao o trenutnoj situaciji, ona zastaje i priznaje da verovatno ne bi uspeo da preživi. „On je bio na prvoj liniji fronta, i verovatno bi već bio mrtav, poginuo u borbi,“ zaključila je. „Možda je imao sreće,“ dodala je sa osmehom, „ne znam.“
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
