Rusija je obučila svoju mornaricu da gađa lokacije duboko u Evropi sa nuklearnim projektilima ako dođe do sukoba sa NATO-om, prema tajnim dosijeima koji su procurili.
Mape navodnih ciljeva — poput Barov-in-Fernes u severozapadnoj Engleskoj — uključene su u prezentaciju za oficire koja je „prethodila invaziji na Ukrajinu u punom obimu“, koja je počela u februaru 2022. godine, piše „Fajnenšel tajms“.
Vest dolazi dok kontroverze rastu oko nekog od oružja koje je Moskva koristila tokom sukoba u Ukrajini, uključujući termobaričnu bombu, koja proizvodi eksploziju koja je „druga nakon nuklearne bombe“, navodi „Njuz“.
Koje oružje koristi Rusija?
Moskva je ove nedelje saopštila da je upotrebila termobaričnu bombu protiv ukrajinskih snaga. Takođe poznata kao vakuumska bomba, ekstra vruća eksplozija projektila koja je „sposobna da ispari ljudska tela“ ili da „eksplodira pluća“, piše „Skaj njuz“.
Termobaričke bombe su konvencionalno oružje po tome što ih ne vode sateliti i mogu se lansirati kao raketa ili kao bomba bačena iz aviona.
„Rusi konačno donose svoju najjaču vatrenu moć, ubacujući moćne klizne bombe na ukrajinske trupe“, piše „Forbs“.
Klizne bombe su bojeve glave na daljinsko upravljanje koje mogu da lete ka ciljevima na velikim udaljenostima. Sa dometom od 50 kilometara ili više, i koje nose više od nekoliko stotina kilograma eksploziva, klizne bombe su teške čak tri tone.
Međutim, iako su moćne, veoma su neprecizne i predstavljaju ozbiljnu opasnost za civile — pod pretpostavkom, naravno, da civili nisu mete.
„Nema reči da se opiše posledice napada kliznom bombom. Dolazite da vidite ljude koji leže tamo, rastrgani,“ rekao je šef ukrajinske policije za „Bi-Bi-Si“.
Moskva je takođe kritikovana zbog upotrebe kasetne municije na bojnom polju, posebno bombi RBK-500. Oni sadrže više od 80 „bombleta“, navodi „Forses Njuz“, od kojih je svaka veličine ručne bombe. Njegovo oblikovano punjenje može da „ubije pešadiju“, ali i da „probije“ oklopna vozila.
Veruje se da su termobarične bombe korišćene u Avganistanu, na različitim lokacijama na Bliskom istoku, uključujući građanski rat u Siriji, pa čak i u terorističkom napadu na Baliju, u Indoneziji, saopštila je Evropska bezbednost i odbrana.
Klizne bombe su osmišljene tokom Prvog svetskog rata, ali nisu počele da se koriste sve do Drugog svetskog rata.
„Naširoko osuđivana“ upotreba kasetnih bombi se takođe može pratiti do sukoba 1939-45, piše „Al Džazira“.
Korišćeni su tokom rata u Vijetnamu, kada su SAD bacile 413.130 tona kasetne municije. Takođe su ih koristile britanske oružane snage u Foklandskom ratu, jugoslovenske trupe tokom bosanskog sukoba i u raznim ratovima na Bliskom istoku.
Šta kažu međunarodne konvencije?
Međunarodno pravo ne zabranjuje upotrebu termobarične municije protiv vojnih ciljeva i svi prethodni pokušaji da se reguliše i ograniči oružje su „propali“, navodi „Njuz.com“. Međutim, gađanje civila oružjem je protivno međunarodnom pravu.
Pravni status klizećih bombi je manje jasan, pa su ruski piloti „nekažnjeno“ naneli ovu „pošast“, navodi „The Economist“.
Pod vođstvom Jensa Stoltenberga, NATO je zabranio 124 zemlje članice da skladište, koriste ili proizvode kasetne bombe zbog njihove neselektivne prirode i dugoročnog humanitarnog uticaja.
(Blic.rs, The Week)
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
