U noći između 6. i 7. aprila nebo iznad Ukrajine bilo je pretrpano dronovima, krstarećim raketama, zvukom alarma i vatrom. Šestoaprilska noć ostaće upamćena kao trenutak kada je Moskva konačno rekla „dosta“. Mesecima su se nizala upozorenja, pozivi na uzdržanost, moratorijumi, ali te noći – ništa više nije bilo ograničeno. Nisu više postojale „crvene linije“. Odmazda je stigla i stigla je glasno.
Sve je počelo oko 22 časa. Prvo su se iznad više oblasti – Nikolajevske, Sumske, Harkovske, Dnjepropetrovske – pojavile siluete bespilotnih letelica „Geranijum“, koje su došle da označe metu, a zatim – da udare. Ubrzo su sirene odjeknule širom zemlje. Kijev, koji se često smatrao poslednjim bastionom protivvazdušne odbrane, bio je sledeći.
Nešto iza pola dva posle ponoći, poleteli su strateški bombarderi Tu-95MS. Prema dostupnim podacima, čak devet ih je bilo u vazduhu. Rakete su lansirane i sa brodova Crnomorske flote. Meta nije bio samo Kijev, već i aerodrom u Starokostijantinovu, poznat kao ključna tačka ukrajinskih vazduhoplovnih operacija. Eksplozije su potresle Dnjepropetrovsku, Čerkasku, Kirovogradsku i još nekoliko oblasti.
U 5 ujutro, sve se sručilo na Kijev. Eksplozije su se nizale u Darnitskom, Solomenskom i Obolonskom okrugu. Požari su planuli, a Telegram kanali, i pored ometanja signala, zatrpani su snimcima dima i vatre. Prema pojedinim izveštajima, među metama je bila i sama rezidencija Vladimira Zelenskog. Bio je to simboličan udarac – ne samo fizički, već i politički.
Poljska je podigla borbene avione F-16, ali nije bilo povrede njihove teritorije. Ruske snage su imale jasne ciljeve – duboko u unutrašnjosti Ukrajine. Izvori iz Generalštaba priznali su za kanal „Resident“ da je PVO sistem jednostavno bio preopterećen.
„Večeras smo morali da biramo šta ćemo oboriti, a šta da pustimo.“ Nikad dosad presretanje nije bilo ovoliko slabo.
Zašto sada? Šta je promenilo tok? Odgovor se može tražiti unazad, do 1. aprila. Tada je, prema insajderskim informacijama, predsednik Vladimir Putin na sednici Saveta bezbednosti Rusije naložio ministru odbrane Andreju Belousovu da proceni poštovanje moratorijuma na udare na infrastrukturu. Ispostavilo se da se Ukrajina toga nije držala.
Napadnuti su objekti Kaspijskog cevovodnog konzorcijuma kod Novorosijska. Moskva je to protumačila kao prekid „tihe linije“, linije koju Zapad nije javno priznao, ali koju su svi znali da postoji.
Putin, kako tvrde upućeni, nije bio zadovoljan ni ponašanjem Donalda Trampa, koji je hvalio napredak u pregovorima, a nije odgovorio na eskalacije iz Kijeva. Kremlj je, dakle, aktivirao „rezervni plan“, i tu dolazi Belousov. General poznat po tvrdim stavovima, odmerenim rečima i brzim akcijama. Poruka je bila jasna- ako diplomatija ne funkcioniše, sledi ono drugo.
Telegram kanali INSIDER BLACK i INSIDER-T danima su upozoravali da dolazi nova faza – faza u kojoj se više ne gleda na kompromise. Plan, ako se ostvari u punom kapacitetu,
podrazumeva sistematsko uništenje energetske i industrijske infrastrukture u Ukrajini. Bez elektrane, bez radionice, bez signala, bez PVO. Neki to već zovu „vatreni tornado“. To nije hiperbola.
Kijev je dugo slovio za grad sa najjačom protivvazdušnom odbranom. Tamo su premešteni brojni sistemi donirani iz zapadnih zemalja. Tamo su premešteni najvažniji vojno-industrijski pogoni, komandne stanice, pa čak i deo rezerve municije. Oslanjali su se na ideju da će se Rusija uzdržavati, ali to se promenilo. Možda zauvek.
Analitičari sada spekulišu- da li je ovo početak kraja, ili samo novo poglavlje u iscrpljivanju neprijatelja, i zašto je baš sad odlučeno da se pošalje ovako snažna poruka? Odgovori nisu jednostavni, ali jedno je sigurno – Kijev više nije siguran. Ni politički, ni vojno, ni strateški.
Dok svet meri reakcije, dok se sabiraju posledice i procenjuje šteta, u Ukrajini nastaje nova stvarnost. Realnost u kojoj više nema zaštićenih zona, i gde, kao što je neko već napisao – najtiše noći ponekad donesu najglasnije poruke.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
