Snažno antibakterijsko sredstvo, triklosan, koji se nalazi u zubnim pastama, dezodoransima, sapunima…, a čak i u nekim igračkama, naučnici povezuju sa oštećenjima mozga nerođene dece. Boje se da trudnice, koje su izložene visokom nivou te hemikalije, izlažu decu takvom riziku.
Najnoviji alarmantni nalazi, kako prenose britanski mediji, sugerišu da triklosan može da poremeti dotok krvi prema uterusu, ostavljajući detetov mozak bez dovoljno kiseonika. “Znamo za problem. Jedino ne znamo koliki je”, komentarisala je profesorka Margaret Džejms sa Univerziteta Florida.
[adsenseyu1]
Poslednje istraživanje je, inače, sprovedeno na ovcama, a testiranje je pokazalo da triklosan smeta enzimu koji omogućuje da estrogen cirkuliše u materici. Estrogen, pak, pomaže da glavna arterija, koja fetus snabdeva krvlju, ostane široko otvorena.
U Britaniji su na snazi direktive EU, koje kažu da je triklosan bezbedan za upotrebu, ali u maksimalnoj količini od 0,3 odsto po proizvodu. To važi i kod nas. Kako bilo, kompanija GlaxoSmithKline izbacila je triklosan iz zubnih pasta Aquafresh i Sensodyne.
Još se upotrebljava, recimo, u brendovima Colgate Total. Generalni direktor Colgatea Marko Pođi odgovara da je 70 studija potvrdilo bezbednost i efikasnost paste Colgate Total i to više nego ijedne druge. Nije ustanovljena veza triklosana i ljudskog endokrinog sistema, a pokazalo se i da ga ljudski metabolizam brzo prerađuje.
– Rasprave o triklosanu traju neko vreme, ali merodavna komisija EU nije promenila mišljenje da je on prihvatljiv u propisanim granicama. Osim toga, pasta za zube se ispira, ne odlazi u organizam i nema razloga za paniku među trudnicama – kaže Vjera Haberle iz Zavoda za javno zdravlje.
Zubne paste i fluor
Paste za zube sadrže fluor, otrov koji je uzročnik mnogih zdravstvenih poremećaja, zuba, desni i celog organizma.
I one malobrojne paste koje su, navodno, bez fluora, proizvode isti proizvođači koji nas masovno truju svojim drugim proizvodima, pa im ne bi trebalo verovati.
Nije samo fluor problematičan u pastama.
Etiketa na tipičnoj zubnoj pasti navodi sledeće sadžaje:
voda, sorbitol, hidrirani silicijum-dioksid, glicerin, tetrakalijum pirofosfat, tetranatrijum pirofosfat, natrijum lauril sulfat, dinatrijum pirofosfat, aroma, karbomer, dikalijum fosfat, natrijum fosfat, natrijum fluorid, natrijum saharin, triklosan, ksantenova guma, titanium dioksid …
ili nešto slično ovome.
Natrijum lauril sulfat (SLS) je deterdžent i sredstvo za stvaranje pene. Dodaje se uglavnom zbog prijatnog ukusa. Ako ste skloni dobijanju ranica u ustima ili aftama, smatrajte SLS potencijalnim krivcem, jer može da uzrokuje jaku nadraženost osetljive kože oko usta. SLS nije potreban kako bi vaši zubi bili čistiji. To je zapravo težak otrov, pored usne duplje i peridontitisa (oboljenje desni), oštećuje oči, mozak, srce i pluća ako se duže koristi, ekceme i gubitak kose.
Hidrirani silicijum-dioksid se upotrebljava kao abrazivno sredstvo. Iako se smatra da je samo silicijum u prahu (koji nalazimo u kozmetičkim proizvodima i praškovima za čišćenje) kancerogen ako se udahne, većina zubnih pasti sadrži iste čestice.
[adsenseyu4]
Triklosan je antibakterijsko sredstvo u zubnim pastama, tečnostima za ispiranje lica i proizvodima za kupanje. Može prouzrokovati alergijske reakcije i afte (ranice) u ustima. Lako se upija u telo preko usta, a dovodi se u vezu sa oštećenjem jetre i nadraženošću očiju.
Pirofosfati su sastojci za suzbijanje zubnih naslaga. Problemi uzrokovani dodatkom priofosfata u zubnu pastu: prvo, pirofosfat čini smesu delimično baznom; kad se nađe u ustima, koja su prirodno delimično kisela, pirofosfat može izazvati nadraženost sluzokože. Drugo, pirofosfati imaju odvratan okus, pa je potrebno dodati više čestica za aromu kako bi se prikrio njihov ukus. Treće, pirofosfati se ne otapaju lako, pa u smesu dodaju deterdžent kako bi se pospešilo njihovo otapanje.
Karbomer je sredstvo sa svojstvima gela. To je sintetički polimer (materijal nalik na plastiku) koji se upotrebljava za zgušnjavanje, stabilizovanje i produženje veka trajanja proizvoda. Može izazvati nadraženost kože. Ksantenova guma se takođe upotrebljava kao sredstvo za oblikovanje mase, ali nije poznato da ima toksično dejstvo.
Saharin je kancerogen veštački zaslađivač. Sorbitol, šećer koji se dobija od alkohola i ima sladak ukus, a rastvara se tek u crevima – ako se proguta, može prouzročiti grčeve u želucu i crevima i nadutost.
Arome (ukusi) i boje dodaju se da bi proizvod izgledao i mirisao primamljivije i imao ugodniji ukus. Oni ne pomažu u čišćenju vaših zuba. Arome se uglavnom dobijaju od petrohemikalija. Nekim proizvodima se dodaju dodatne hemikalije kako bi se olakšalo brže oslobađanje arome u ustima – ni one nemaju nikakve veze sa čišćim zubima. Boje se upotrebljavaju da proizvod izgleda privlačnije; npr. titanov dioksid, beli pigment i oštro sredstvo koje izaziva nadraženost kože i za koje je utvrđeno da uzrokuje pojavu tumora.
Naravno, na vrhu lestvice je fluorid
U periodičnom sastavu elemenata fluorid se po svojoj toksičnosti nalazi otprilike između arsena i olova. Kada kontejneri s fluoridom stignu pred vrata proizvođača zubnih pasti, na njima se može uočiti znak mrtvačke lobanje s prekrštenim kostima. Ta se slika sasvim razlikuje od slike srećnih nasmešenih lica na reklamama za zubnu pastu.
Prevelika količina fluorida u zubnoj pasti za manju decu može prouzrokovati fluorozu – trajne mrlje i šare na njihovim zubima.
Takođe može izazvati teško trovanje ako dete proguta više paste. Jedno dete u SAD je umrlo kada je pojelo izvesnu količinu zubne paste. Zato sada na svakom pakovanju sitnim slovima piše upozorenje da mala deca ne smeju sama da peru zube već samo pod nadzorom starijih koji će voditi računa da količina paste koju dete upotrebljava ne bude veća od zrna graška, i da je ne proguta u toku pranja.
(4dportal.com)
