Hrvatska virusologinja Bеata Halassi napravila je revolucionarni iskorak u borbi protiv raka, koristeći vlastitu inovativnu terapiju zasnovanu na virusima. Ovo otkriće izazvalo je pažnju i kontroverze u naučnoj zajednici, a o njenim rezultatima piše prestižni časopis Nature.
Beata Halassi, istraživačica na Univerzitetu u Zagrebu, suočila se s dijagnozom agresivnog oblika raka dojke, a standardne terapije nisu dale trajne rezultate.
Nakon dva recidiva bolesti, odlučila je primeniti nekonvencionalan pristup u lečenju koristeći svoje znanje iz virusologije. Razvila je terapiju koja kombinuje viruse morbila (virusa izazivača malih boginja) i virusa vezikularnog stomatitisa.
Ovaj specifični „koktel virusa“ ubrizgan je direktno u njenu tumorsku masu, što je donelo izvanredne rezultate.
Nakon samo 11 dana od početka terapije, tumor je počeo da se smanjuje. Za osam nedelja, tumor se u potpunosti odvojio od okolnog tkiva, što je omogućilo njegovo hirurško odstranjivanje.
Halassi je objasnila da virusi koje je koristila deluju kao „molekularni markeri“, pomažući imunološkom sistemu da prepozna i uništi ćelije raka.
Ovaj pristup cilja osnovni problem u lečenju raka — nesposobnost imunog sistema da identifikuje tumorske ćelije kao strane organizmu.
Terapija, iako eksperimentalna, pokazala je ne samo smanjenje tumorske mase već i značajno jačanje imunološke reakcije. Prema Halassi, ovo bi mogao biti ključ u borbi protiv mnogih vrsta karcinoma, posebno onih koji su otporni na standardne metode poput hemoterapije i zračenja.
Uprkos uspehu, njen rad nije naišao na univerzalno prihvatanje. Čak 13 renomiranih naučnih časopisa odbilo je objaviti njeno istraživanje pre nego što ga je prihvatio Nature.
Kritičari navode da njena metoda, iako inovativna, nosi velike rizike i može podstaći pacijente da pokušaju slične terapije bez adekvatne medicinske supervizije.
Strahuje se da bi nekontrolisano korišćenje virusa moglo izazvati neželjene posledice, uključujući mutaciju virusa ili autoimune reakcije.
Međutim, Halassi ostaje čvrsta u svojim tvrdnjama, ističući da je terapija sprovedena pod strogim laboratorijskim uslovima i da su rezultati dokumentovani i ponovljivi.
Prema njenim rečima, naučni skepticizam je očekivan kada je reč o revolucionarnim metodama, ali ne bi trebalo da sprečava dalja istraživanja.
Beata Halassi danas, četiri godine nakon eksperimenta, uživa u remisiji bez znakova povratka bolesti. Ovo je dodatni podsticaj za dalju evaluaciju njene metode, koja bi mogla postati osnova za novu generaciju imunoterapija protiv raka.
Pored toga, njen rad osvetljava širi problem u nauci — sporu implementaciju inovacija zbog birokratskih i konzervativnih prepreka.
Halassi je naglasila potrebu za otvorenošću prema novim idejama, jer one često dolaze upravo iz ličnih iskustava i potrebe za preživljavanjem, što je bio slučaj i s njenim istraživanjem.
Iako se njena metoda trenutno testira isključivo na karcinomima dojke, postoje naznake da bi se mogla prilagoditi i za druge vrste tumora, uključujući melanom, rak pluća i rak pankreasa. Virusni kokteli mogli bi se koristiti u kombinaciji s postojećim terapijama kako bi se povećala njihova efikasnost.
Stručnjaci koji podržavaju Halassi ukazuju na činjenicu da virusna terapija nije potpuno nova ideja. Slični pristupi su proučavani u laboratorijama širom sveta, ali su retko primenjivani na ljudima. Halassi je preuzela rizik, i njen slučaj pruža dragoceni uvid u potencijal ovakvih metoda.
Beata Halassi svojom hrabrošću i inovacijama nije samo spasila sopstveni život već je otvorila vrata ka mogućem novom načinu lečenja raka.
Iako je naučna zajednica podeljena, njen rad podstiče na razmišljanje o potrebi za fleksibilnijim pristupima u medicinskim istraživanjima.
Budućnost terapije protiv raka možda leži upravo u metodama koje spajaju inovaciju, hrabrost i naučni integritet.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
