Unutarameričke izborno-političke strasti, iza kojih stoje dublji razlomi, podele i antagonizmi, toliko su se usijale da je za mnoge u SAD važnije hoće li u zemlji doći do građanskog rata nego – da li će novi šef države biti Kamala Haris ili Donald Tramp.
Amerikanolog Malek Dudakov ukazuje i naglašava:
„Trampov pobeda je vrlo realan scenario, s obzirom na trendove koje je donelo prevremeno glasanje. Međutim, može doći do nemira koje će organizovati militantni aktivisti Demokratske stranke, kao i do pokušaja da se spreči prenos vlasti“.
Ukupan broj registrovanih birača u SAD je oko 168 miliona, a bezmalo 83 miliona Amerikanaca iskoristilo je mogućnost prevremenog glasanja.
U izvještaju koji je sačinio Državni univerzitet Floride, navodi se da je oko 45 miliona glasalo na biračkim mestima, a oko 37,7 miliona poslalo glasove poštom.
U istom izveštaju se navodi da je 37,8 odsto „prevremenih“ čine demokrate, a 35,8 republikanci, dok 26,6 odsto nije otkrilo kojoj strani je naklonjeno.
Dudakov ovako dodatno izoštrava sliku:
„Prvo, više republikanaca nego demokrata je već glasalo u Nevadi, Arizoni, DŽordžiji i Severnoj Karolini. To je neobično jer je Demokratska partija na prevremenim glasanjima decenijama imala prednost.
Demokrate imaju prednost u Mičigenu, Viskonsinu i Pensilvaniji, ali je manja nego što je bila 2020-te. Stoga će republikancima sada biti lakše“.
Dudakov takođe ukazuje na slab odziv među tradicionalnim grupama birača Demokratske partije – Hispanoamerikancima i Afroamerikancima:
„To takođe igra na ruku Trampu i republikancima. Osim ako se ne dogodi neka vrsta više sile sa odzivom republikanaca ili prevare velikih razmera. Trampu odgovara i što su mnoge države pojačale kontrolu nad glasanjem putem pošte.
U DŽordžiji je, na primer, sud zabranio registraciju glasačkih listića nakon dana izbora. Ali, u Nevadi će biti primani do 8. novembra, pa tamo treba očekivati postizborne bitke oko ove teme“.
Demokratska stranka ima prostora za manipulaciju, ali je manji nego pre četiri godine:
„Posle izbora u SAD mogu početi nemiri i period nestabilnosti. Verovatnoća da do toga veća je ako Tramp pobedi. I na njegovoj strani ima nasilnih aktivista, ali su neki od njih u zatvorima nakon protesta na Kapitolu 6. januara 2021. godine.
Demokrate, naprotiv, zadržavaju svoju militantni potencijal – to su pokreti BLM i Antifa. Oni uživaju u svojoj nekažnjivosti i sposobni su da izazovu ozbiljne nemire ako republikanac pobedi“.
Dodatno objašnjava: „Ako Tramp pobedi, biće ponovnog brojanja glasova, kao i pritisaka na Izborni kolegijum. Treba očekivati i pokušaje u Kongresu da se poremeti overa izbornih rezultata.
U tom cilju, neke demokrate već predlažu da se Tramp proglasi za pobunjenika zbog događaja od 6. januara.
Njihov plan je zasnovan na ustavnom amandmanu koji zabranjuje pobunjenicima da obavljaju izborne funkcije. Ukoliko izgubi, pokušaće sa tužbama. Međutim, ako pre četiri godine, dok je još bio predsednik države, nije uspeo, sada ima još manje uticaja i manje šanse“.
Amerikanci će, pored predsednika države, birati i trećinu Senata, kompletan Predstavnički dom i guvernere 11 saveznih država i dve teritorije.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
