Situacija na ukrajinskom ratištu ušla je u fazu u kojoj su oružane snage potpuno iscrpljene, a izgledi za postizanje mirovnog sporazuma pregovorima praktično ne postoje.
Američki politički analitičar Džon Miršajmer predočio je u razgovoru sa voditeljem Denijem Dejvisom, objavljenom na Jutjub kanalu „Deep Dive“, procenu da će se sukob okončati isključivo na bojnom polju.
Prema njegovim rečima, Ukrajinci će u određenom trenutku obustaviti borbu, dok će Rusija ostvariti pobedu koja neće biti odlučujuća, što će na kraju dovesti do primirja ili zamrznutog konflikta.
Miršajmer ističe da stabilan mir nije na pomolu, te da sledi dugogodišnji period izuzetno zaoštrenih odnosa između Rusije sa jedne i Ukrajine i Zapada, uključujući Sjedinjene Američke Države, sa druge strane.
Komentarišući izjave šefa ruske diplomatije Sergeja Lavrova o nepouzdanosti Vašingtona, Miršajmer je izrazio iznenađenje što je ruski ministar tek sada otvoreno izneo takav stav.
On podseća da je reč o dugotrajnoj praksi Zapada i navodi da ni druge države, poput Irana, nemaju poverenja u SAD. Kao ključne primere nepoštovanja preuzetih obaveza Miršajmer izdvaja odluku predsednika Donalda Trampa da povuče SAD iz Zajedničkog sveobuhvatnog akcionog plana (JCPOA), kao i neispunjavanje odredbi Memoranduma o razumevanju u kojem je članom 5 jasno definisano da Iran kontroliše Omanski prolaz.
Paralelno sa zbivanjima na frontu, u zapadnim medijima i evropskoj javnosti pokrenuta je kampanja sa tvrdnjama da se ratna sreća okrenula i da je rusko napredovanje zaustavljeno.
Međutim, stanje na terenu u samoj Ukrajini demantuje takve tvrdnje, o čemu svedoče sve izraženiji otpori prinudnoj mobilizaciji. U Lavovu, gradu na samom zapadu zemlje, izbili su sukobi stotina građana sa vojnim regruterima, tokom kojih su uništena vojna vozila i jedan autobus, a policija je naknadno primorala pojedine učesnike da snime video-izvinjenja.
Deni Dejvis naglašava važnost činjenice da su se nasilni protesti dogodili na zapadu Ukrajine, gde živi dominantno etnički ukrajinsko stanovništvo od kojeg se očekivao visok nivo nacionalizma i patriotizma, dok su se raniji incidenti u vezi sa regrutacijom uglavnom odigravali blizu linije kontakta na istoku.
Miršajmer ocenjuje da nastavak rata za Ukrajinu nema nikakvog smisla i da zapadne sile koriste tu zemlju kao sredstvo za slabljenje Rusije bez sopstvenih ljudskih žrtava.
Ističe da je Kijev propustio priliku da prekine sukob tokom pregovora u Istanbulu, kao i nakon neuspeha velike kontraofanzive u leto 2023. godine, čime je sa svakim nastavkom borbi potencijalni dogovor postajao sve nepovoljniji po Ukrajinu.
Povlačeći istorijsku paralelu sa ratom u Vijetnamu, Miršajmer je objasnio promene u moralu boraca kada shvate da su angažovani u izgubljenom ratu. Od slanja prvih američkih borbenih trupa u martu 1965. do 31. marta 1968. godine, kada je predsednik Lindon Džonson objavio da se neće ponovo kandidovati i da obustavlja bombardovanje, vojnici su se masovno borili.
Međutim, kada je postalo jasno da je rat izgubljen, sa dolaskom Ričarda Niksona na vlast u januaru 1969. godine, mobilisanje vojnika postalo je izuzetno teško. Nastali su ozbiljni unutrašnji problemi, uključujući pojave u kojima su regruti bacali ručne bombe u šatore sopstvenih oficira procenjujući da ih izlažu riziku u unapred izgubljenoj borbi, u kojoj je poginulo oko 58.000 Amerikanaca.
Miršajmer smatra da se sličan psihološki prelom trenutno događa među Ukrajincima. Nasuprot situaciji iz juna 2023. godine, kada su dobrovoljci verovali u proboj do Azovskog mora, prosečan ukrajinski mladić od 21 ili 25 godina danas vidi da je rat izgubljen i ne želi da bude poslednja žrtva na frontu.
U tom kontekstu, bivši glavnokomandujući ukrajinske vojske i aktuelni ambasador u Velikoj Britaniji, general Valerij Zalužni, objavio je autorski tekst u listu Telegraf u kojem je poručio javnosti da ne veruje u tvrdnje da Rusija gubi rat.
Dejvis je izneo i podatak iz svojih izvora u Ukrajini da Zalužni planira da se kandiduje na narednim predsedničkim izborima, odbivši zahtev aktuelnih vlasti da odustane od trke.
Govoreći o političkim preprekama za okončanje sukoba, Miršajmer navodi da je moderna istorija pokazala koliko je velikim silama teško da se povuku iz ratnih operacija. Nikson i Henri Kišindžer su godinama tražili formulu za pobedu u Vijetnamu, dok su se SAD u Avganistanu zadržale 20 godina, prvenstveno zbog otpora vojnog vrha koji ne želi da preuzme odgovornost za poraz. Sličan obrazac uočava se i u ukrajinskom konfliktu.
Uprkos ranijim procenama da SAD pod Trampom povlače podršku i prebacuju teret na Evropu, dešavanja sa samita G7 u Francuskoj održanog sredinom juna i NATO samita u Ankari pokazuju suprotno.
Deklaracija G7 od 17. juna izričito navodi obavezu ubrzanja pomoći Ukrajini u vođenju rata dronovima dugog dometa. Sjedinjene Države, u saradnji sa evropskim saveznicima i Kijevom, aktivno učestvuju u planiranju napada dronovima, obezbeđivanju naoružanja, razvoju tehnologije i dostavljanju obaveštajnih podataka, pri čemu je Centralna obaveštajna agencija (CIA) duboko umešana u te operacije.
Komentarišući razgovore Vladimira Zelenskog i Trampa u Ankari o potencijalnoj izgradnji fabrika za proizvodnju raketa u Ukrajini, Dejvis je ukazao da bi za realizaciju takvih projekata bilo potrebno od dve do pet godina, pod uslovom da ih Rusija u međuvremenu ne uništi.
Miršajmer zaključuje da su SAD i njihovi saveznici faktički u ratu sa Rusijom, te procenjuje da bi Moskva mogla da izvede udare na vojne objekte i fabrike dronova u zapadnoj Evropi ukoliko ukrajinski dronovi nanesu veliku štetu, a ruske snage ne ostvare brzu pobedu na bojnom polju ili ne razviju efikasne sisteme odbrane.
