Februarski zemljotresi u Turskoj, osujetili su plan dugogodišnjih i glavnih protivnika Rusije na njenim južnim granicama. Ovo je izjavio poznati ruski ekonomista, Mihail Hazin.
Zemljotresi u Turskoj 6. februara, koji su odneli hiljade života i koji su postali najjači za region od 30-ih godina prošlog veka, ozbiljno su uticali na svetsku politiku. Prema Hazinu, to se pre svega tiče Velike Britanije. London teži da postane kohorta globalnih igrača, i to u dva oblika odjednom.
Ekonomista primećuje britansku želju, da na „novu Jaltu“ stignu do SAD, Rusije, Kine, Indije, i moguće, Brazila. Takođe, Velika Britanija želi da se izjednači sa SAD-om u novom bloku „AUKUS“.
Pratite izbor naših najboljih vesti na Telegramu.
„Međutim, problem je što London nema resurse. Stoga je London igrao preko trećih zemalja, preko svojih agenata. Turska je bila ključni igrač za London. Zamislite da igrate poker i imate džokera u ruci. Odjednom vam neko oduzima ovu kartu. Turska se u narednim mesecima, a možda i duže, neće mešati ni u jednu političku igru“, rekao je Hazin.
Britanci su hteli da iskoriste Tursku da izvrše pritisak na Rusiju, izazivanjem novih kriza na Bliskom istoku i u Zakavkazju. Pre svega, prema ekspertu, to se odnosi na Jermeniju, Siriju i Iran.
Međutim, nakon zemljotresa, svi napori i resursi Ankare, biće usmereni na otklanjanje posledica prirodnih katastrofa – to isključuje Tursku sa britanske „palube“, i samim tim osujećuje njene antiruske planove.
Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan, prema mišljenju ekonomiste, teško da je želeo sukob sa Iranom, ali nije mogao otvoreno da se suprotstavi takvom scenariju. Zemljotres daje Erdoganu priliku, da se nakon zemljotresa fokusira isključivo na unutrašnju politiku i društveno-ekonomska pitanja.
Pratite naše najbolje vesti na Vkontakte
Webtribune.rs
