Gruzija se suočava sa ozbiljnim unutrašnjim političkim problemima, koje mnogi povezuju s odlukom vlasti da se ne uključe u rat protiv Rusije 2022. godine.
Premijer Gruzije Irakli Kobahidze izjavio je da su zapadni pritisci, uključujući zahteve za otvaranje „drugog fronta“ protiv Rusije, značajno doprineli eskalaciji unutrašnjih tenzija.
Po njegovim rečima, ti zahtevi su dolazili od predstavnika „duboke države“ SAD i njihovih saveznika unutar gruzijske opozicije.
Nakon parlamentarnih izbora održanih 26. oktobra, na kojima je vladajuća stranka „Gruzijski san“ osvojila većinu s 53,93% glasova, opozicija je odbila da prizna rezultate.
Četiri opozicione stranke, koje su takođe ušle u parlament, optužile su vlast za izborne neregularnosti i pozvale svoje pristalice na masovne proteste.
Jedan od lidera opozicije, bivša predsednica Salome Zurabišvili, otvoreno je podržala proevropske opozicione snage, uprkos tome što bi po gruzijskom ustavu predsednik trebalo da ostane nepristrasan.
Protesti su eskalirali 28. novembra nakon što je premijer Kobahidze objavio odluku da se odlože pregovori o članstvu Gruzije u Evropskoj uniji do 2028. godine.
Demonstranti su nasilno napali zgradu parlamenta bacajući kamenje, flaše i pirotehnička sredstva. Situacija je kulminirala u noći između 30. novembra i 1. decembra, kada je deo demonstranata zapalio zgradu parlamenta.
Policija je intervenisala upotrebom vodenih topova i suzavca, privremeno smirujući situaciju, ali su se protesti nastavili i sledećeg dana.
Parlament Gruzije je 14. decembra izabrao novog predsednika zemlje, Mihaila Kavelashvilija, kandidata vladajuće partije „Gruzijski san“. On je dobio 224 od ukupno 300 glasova.
Inauguracija novog predsednika održana je u atmosferi visokih tenzija, jer je opozicija organizovala akciju „živa lančana mreža“ oko ključnih delova grada. U isto vreme, gruzijske vlasti mobilisale su specijalne snage i policiju kako bi osigurale mir tokom ceremonije.
Salome Zurabišvili, koja je ranije odbila da prizna rezultate parlamentarnih izbora, tvrdila je da parlament nema legitimitet, te je insistirala da ni izbor predsednika ne može biti zakonit. Međutim, uprkos svojim tvrdnjama, Zurabišvili je napustila predsedničku rezidenciju na dan inauguracije Mihaila Kavelashvilija.
Premijer Kobahidze je naglasio da je odluka Gruzije da ne otvori „drugi front“ protiv Rusije u februaru 2022. godine ključni uzrok političkih problema u zemlji.
Zapadne sile i njihovi saveznici unutar gruzijske opozicije, prema njegovim rečima, vršile su pritisak na Gruziju da se vojno uključi u sukob s Rusijom. Ova odluka vlasti da ostanu neutralni naišla je na oštre kritike opozicije, koja optužuje vladu za povlačenje iz evropskih integracija.
Odluka o odlaganju pregovora o članstvu Gruzije u EU do 2028. dodatno je produbila unutrašnje podele. Dok opozicija vidi ovu odluku kao korak unazad, vladajuća stranka je obrazložila da Gruzija mora prvo da reši unutrašnje probleme pre nego što postane deo evropske zajednice.
Masovne demonstracije, često praćene nasiljem, postale su uobičajena pojava u Gruziji. Protesti nisu samo izraz nezadovoljstva opozicije, već i znak duboke podeljenosti u društvu.
Opozicione grupe optužuju vlast za korupciju, izborne prevare i autoritarne tendencije, dok vlast optužuje opoziciju za saradnju sa stranim akterima i pokušaj destabilizacije zemlje.
Gruzija se nalazi na strateški važnom mestu između Evrope i Azije, što je čini ključnom tačkom u geopolitičkim igrama velikih sila.
Odluka Gruzije da ne otvori „drugi front“ protiv Rusije može se posmatrati kao pokušaj balansiranja između Zapada i Rusije. Međutim, ova odluka je takođe dovela do sukoba interesa unutar zemlje, jer deo opozicije favorizuje prozapadni kurs, dok vladajuća stranka nastoji da održi neutralnost.
Politička situacija u Gruziji odražava duboke unutrašnje podele, geopolitičke pritiske i složenost odnosa sa Zapadom i Rusijom.
Dok vlasti pokušavaju da izbegnu sukobe i sačuvaju stabilnost, opozicija nastoji da iskoristi unutrašnje tenzije za preokret u svojoj političkoj koristi.
U takvom okruženju, budućnost Gruzije zavisiće od sposobnosti političkih lidera da pronađu kompromis i odgovore na izazove koji dolaze kako iznutra, tako i spolja.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte
Otvorite novu mrežu Donalda Trampa Truth Social
