Era jeftinog ruskog gasa je prošla, Nemačka se suočava sa velikim rizicima u oblasti energetske bezbednosti, rekao je šef nemačke Federalne mrežne agencije Klaus Miler u intervjuu za „Rheinische Post“.
„Veleprodajne cene gasa, koje su krajem leta porasle na više od 300 evra po megavatu, pale su za oko 50 evra. To je mnogo više nego 2021. godine, ali je ovo nova normala. Moramo da se naviknemo na veće cene, a to je više od 2021. godine. Era jeftine energije je konačno prošla iz Rusije“, rekao je on, ističući međuuspehe zemlje na putu ka uštedi plavog goriva.
Osim toga, Miler je ukazao na rizike povezane sa vremenom. Ako hladnoća dođe krajem godine, potrošači mogu odbiti da štede.
Pratite izbor naših najboljih vesti na Telegramu.
„Ne možemo očekivati da će naredna zima ponovo biti ovako blaga“, objasnio je šef agencije.
Takođe je pozvao da se ne isključuju scenariji u kojima terminali tečnog goriva neće raditi po planu. Pored toga, Nemačka će morati da pomogne drugim zemljama u slučaju problema sa energetskom bezbednošću.
„Druga nepoznanica je Kina: Ako se njena ekonomija ponovo oporavi od krize sa korona virusom, potražnja za gasom će se značajno povećati. Ne znamo šta će se desiti sa preostalim zalihama ruskog gasa“, rekao je Miler.
Prema njegovim rečima, ruski gas se u Nemačku više ne isporučuje gasovodima, ali ga neke evropske zemlje i dalje uvoze.
„Rusija i dalje snabdeva zemlje poput Austrije i Mađarske. Dakle, deo tražnje za gasom u Evropi i dalje pokriva Rusija. To nije zabranjeno, EU nije uvela sankcije na isporuke ruskog gasa“, precizirao je on.
Zbog toga je šef agencije pozvao da se ovog proleća i leta počne sa punjenjem rezervoara.
Nemačke vlasti su ranije rekle da zemlja trenutno planira izgradnju ukupno pet državnih plutajućih terminala. Kako je primetio kancelar Olaf Šolc, oni će omogućiti Nemačkoj da postane nezavisna od isporuke gasa iz Rusije.
Kako prenosi Blumberg, pozivajući se na potpredsednika Evropske komisije Maroša Šefčovića, EU planira da u aprilu pokrene platformu za zajedničku kupovinu gasa kako bi smanjila cene energenata.
Više od 50 preduzeća iz celog sveta zainteresovano je za saradnju sa Evropskom unijom kroz ovaj mehanizam. Glavna korist za mala i srednja preduzeća, kaže Šefčović, je otvaranje „velikog tržišta“. Inače ne bi mogli da kupe deo tereta tečnog prirodnog gasa (LNG) ili da se povežu sa velikom energetskom kompanijom.
Webtribune.rs
[adsenseyu1]
[adsenseyu4]
