Vojni pobedi Rusije u Ukrajini prethodiće duboka politička i ekonomska kriza koja će primorati zapadne zemlje da se usmere na sopstvene unutrašnje probleme, ocenili su pukovnik američke vojske u penziji Daglas Makgregor i profesor međunarodnih odnosa Glen Dizen tokom razgovora objavljenog na Jutjub kanalu profesora Dizena.
Dizen je na početku ukazuje na to da, uprkos tvrdnjama političkih i medijskih krugova na Zapadu o preokretu u korist NATO-a, situacija na terenu pokazuje urušavanje ključnih ukrajinskih položaja.
On navodi da nedavni istupi ruskog predsednika Vladimira Putina i reakcije iz Moskve govore o potpunom gubitku poverenja u diplomatiju, što usmerava sukob ka vojnom ishodu, uz potencijalno vraćanje generala Sergeja Surovikina u operativnu ulogu.
Makgregor je objasnio da su Putinova nedavna obraćanja u Kremlju i pred vojnim veteranima, primarno pomorskim oficirima, poslala signal o promeni tempa operacija.
Prema njegovim rečima, Rusija je do sada postupala metodično i oprezno kako bi sačuvala živote vojnika i zaštitila stabilnost domaće ekonomije i životni standard. Ruski predsednik je tom prilikom preneo i zahteve veterana za odlučnijim delovanjem radi slamanja protivnika, naglasivši da su zapadne sankcije promašile cilj jer su privreda i stanovništvo naučili da ih zaobilaze.
Govoreći o teritorijalnom raspletu, Makgregor ističe da je Putin nagovestio mogućnost da zapadni delovi Ukrajine u budućnosti ponovo pripadnu Poljskoj, Mađarskoj, Rumuniji i Slovačkoj.
Iako su poljski zvaničnici javno odbacili takve ideje, Makgregor naglašava da se mora uzeti u obzir istorijska i etnička realnost. Znatni delovi današnje Ukrajine vekovima su pripadali Poljsko-Litvanskoj Uniji, dok je savremene granice te države stvorio Staljin posle Drugog svetskog rata, zbog čega lokalno stanovništvo, poput Mađara u zapadnim regijama, ima izraženu želju za spajanjem sa matičnim državama.
Ilustrujući nerazumevanje istorije i kulturološkog konteksta od strane zapadnih vojnih struktura, Makgregor se prisetio događaja iz vremena NATO bombardovanja SR Jugoslavije.
Kada se postavilo pitanje otpora Srba i Hrvata obnovi džamije u Banjaluci, nemalački generalštabni oficir je na njegov zahtev pripremio izveštaj koji je otkrio da je ta džamija početkom 17. veka sagrađena novcem od zlata koje je stanovništvo Istočne Slavonije prikupilo kako bi od Otomanskog carstva otkupilo odsečenu glavu lokalno omiljenog austrijskog plemića i komandanta.
Kada je Makgregor te podatke predočio pretpostavljenima u Glavnom štabu Savezničkih snaga u Evropi (SHAPE), oni su to odbacili kao nevažnu prošlost od pre nekoliko vekova, zanemarujući činjenicu da je na Balkanu istorijsko pamćenje izuzetno živo.
Komentarišući stanje na samom frontu, Makgregor prenosi svedočenje o incidentu u mestu Konstantinivka, gde su ukrajinski vojnici ušli u naselje samo da bi podigli zastave i napravili fotografije za medije, nakon čega su se odmah predali prispelim ruskim snagama, navodeći da su iscrpljeni i da žele kraj sukoba.
Uprkos takvom raspoloženju među vojnicima, vodeći politički centri u Vašingtonu, Parizu, Berlinu i Londonu nastavljaju da ignorišu realnost i održavaju sukob pod uticajem globalističkih struktura, koje istovremeno vode i ekonomski rat protiv Kine.
Dizen podseća da je predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski u prvim danima napada 2022. godine bio spreman na pregovore o neutralnosti i uvažavanju ruskih bezbednosnih interesa, ali da je danas takav opcija napuštena, ostavljajući vojnu pobedu kao jedini ishod.
On dodaje da sukob odnosi stotine hiljada života dok države članice NATO-a nemaju direktne ljudske gubitke, što smanjuje pritisak na zapadne lidera da okončaju rat.
Makgregor procenjuje da će ključni razlog za okončanje ratova na globalnom nivou biti ekonomski i finansijski slom Zapada. Evropa i SAD se suočavaju sa ozbiljnim unutrašnjim krizama izazvanim masovnom nekontrolisanom migracijom koja traje od 2015. godine, a koja već izaziva masovne proteste građana, poput nedavnih demonstracija u Španiji, kao i neviđenim prilivom migranata u SAD tokom administracije Džozefa Bajdena.
Govoreći o unutrašnjoj stabilnosti, Makgregor predviđa talas nezadovoljstva uporediv sa revolucijama iz 1848. godine, uz napomenu da su današnje zapadne vlade daleko slabije nego u 19. veku i da nemaju snagu da kontrolišu sopstveno stanovništvo policijom i vojskom.
On navodi da je generacija koja je obnovila Evropu i Nemačku posle Drugog svetskog rata nestala, a da sadašnje generacije žive na tekovinama prošlosti uz prihvatanje štetnih politika.
Ekonomski slom je, prema Makgregorovim rečima, neizbežan jer su jeftina energija i pristupačni krediti bili temelj stogodišnjeg razvoja Severne Amerike. Upozorio je i na balon u sektoru veštačke inteligencije, koja zahteva ogromne količine električne energije čiji izvori ne postoje.
Pored toga, zapadne zemlje se suočavaju sa zanemarenom električnom mrežom, ranjivošću u nabavci mikročipova neophodnih za privredu i vojsku, kao i sa pražnjenjem strateških rezervi nafte koje se čuvaju u podzemnim rudnicima soli u SAD.
Kao pokazatelj dolazeće globalne nestabilnosti, Makgregor navodi nedavno privremeno zatvaranje berze u Južnoj Koreji, najavljujući skorašnje juriše na banke i finansijske potrese.
On očekuje da će posledice ekonomskog urušavanja postati očigledne tokom jeseni, dok će do Božića kriza dostiči vrhunac, što će dovesti do smene predsednika i premijera na izborima i zahteva za kompetentnim vođstvom umesto dosadašnjih populističkih političara.
USA i EU vode ekonomski rat protiv Rusije i Kine PREKO LEĐA SVOJIH NARODA KOJI PLAĆAJU ABNORMALNU INFLACIJU. Ima i njihovo strpljenje granicu izdržljivosti 🫵