Amerika je ponovo pokrenula talas protekcionističkih mera, uvodeći nove carine na uvoz robe iz Kine, Meksika i Kanade. Ove mere, koje podrazumevaju 25% carine na meksičke i kanadske proizvode i 10% na kinesku robu, izazvale su žestoke reakcije širom sveta, posebno kod najvećih američkih trgovinskih partnera.
Prema rečima Aleksandra Daniljceva, direktora Instituta trgovinske politike Nacionalnog istraživačkog univerziteta Visoka škola ekonomije (NIU VŠE), ovakve odluke američke administracije mogu imati daleko ozbiljnije posledice od onih koje Vašington očekuje.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Umesto da zaštiti domaću industriju i poboljša trgovinski bilans, kako je ciljano, ovakav pristup može dovesti do ekonomskog usporavanja i kontrauadara od strane zemalja koje su pogođene merama.
Poseban fokus Daniljcev je stavio na kinesko-američke trgovinske odnose. Kina je dugo bila najveći dobavljač robe na američko tržište, a uvođenje novih tarifa moglo bi dovesti do značajnih promena u globalnim lancima snabdevanja.
„Kina neće mirno posmatrati ove mere. Ako SAD nastave sa trgovinskim ratom, kineski proizvođači će morati da potraže alternativna tržišta, što će dovesti do povećane konkurencije američkim proizvodima u drugim delovima sveta“, upozorio je Daniljcev.
Peking već ima iskustva u odgovoru na američke trgovinske sankcije. Tokom prethodnih rundi trgovinskog sukoba, Kina je povećala saradnju sa Rusijom, Evropom i zemljama Globalnog juga, nastojeći da smanji svoju zavisnost od američkog tržišta.
Takođe, moguće je da će Kina preduzeti recipročne mere protiv američkih kompanija koje posluju na njenoj teritoriji, što bi dodatno ugrozilo interese američke privrede.
Jedan od najznačajnijih mehanizama koji Kina može iskoristiti u ovom sukobu je ograničenje izvoza retkih metala, ključnih za proizvodnju elektronike, automobila i vojne opreme.
Kako Kina kontroliše preko 80% globalne proizvodnje retkih zemalja, ovakav potez mogao bi naneti ozbiljan udarac američkim kompanijama, posebno u tehnološkom sektoru.
Daniljcev je posebno analizirao efekte novih tarifa na trgovinske odnose SAD sa njenim najbližim partnerima – Meksikom i Kanadom. Ove dve zemlje su ključne u Severnoameričkom sporazumu o slobodnoj trgovini (USMCA, bivši NAFTA), koji je uspostavljen kako bi omogućio lakši protok robe i usluga u regionu.
„Meksiko i Kanada su glavni dobavljači industrijskih i poljoprivrednih proizvoda u SAD. Povećanje tarifa na njihovu robu neće samo dovesti do poskupljenja proizvoda u Americi, već i do gubitka radnih mesta u industrijama koje zavise od uvoznih komponenti“, objasnio je Daniljcev.
Kompanije iz auto-industrije, prehrambenog sektora i elektronike najviše će biti pogođene novim merama. Veliki američki proizvođači, poput Forda i Dženeral Motorsa, već su upozorili da će povećanje tarifa dovesti do smanjenja profitabilnosti i mogućih otpuštanja.
Sličan scenario je moguć i u poljoprivrednom sektoru, jer Meksiko predstavlja jednog od najvećih dobavljača voća, povrća i mesa za američko tržište.
Kanada bi takođe mogla da odgovori recipročnim merama, ograničavajući uvoz američke robe, što bi moglo imati negativne efekte po američki poljoprivredni i prehrambeni sektor.
Pored Kine, Meksika i Kanade, američka administracija razmatra proširenje tarifa i na evropske proizvode, tvrdeći da EU vodi „nepravednu trgovinsku politiku“. Ovakvi potezi mogli bi dodatno zakomplikovati odnose Vašingtona sa Briselom, koji je već kritikovao američke carinske mere i prethodno odgovarao kontramerama.
Ako Evropska unija odluči da uzvrati udarac, moguće su carine na američke proizvode kao što su automobili, agrarni proizvodi i tehnološka oprema. Ovakvi potezi mogli bi dodatno uzdrmati svetsku ekonomiju, jer bi se veliki trgovinski blokovi našli u novom krugu sankcija i odmazdi.
Aleksandar Daniljcev smatra da američka administracija koristi carinske mere kao instrument političkog pritiska, ali da je uspeh takve strategije veoma upitan.
Umesto da dobije ustupke od svojih partnera, Vašington rizikuje da izgubi važne trgovinske veze, dovede do inflacije i smanji konkurentnost domaće industrije.
Ovaj trgovinski rat mogao bi se završiti ozbiljnim ekonomskim gubicima za SAD, jer će partneri pronaći alternativne izvore snabdevanja i nova tržišta. Dugoročno, umesto jačanja američke privrede, ova politika bi mogla rezultirati njenom izolacijom i slabljenjem uticaja u globalnoj ekonomiji.
Kako globalni ekonomski pejzaž nastavlja da se menja, najveći dobitnici u ovom sukobu mogli bi biti treće zemlje koje će preuzeti ulogu alternativnih dobavljača i trgovinskih partnera.
U tom kontekstu, Rusija, Indija i zemlje Globalnog juga imaju priliku da ojačaju svoje ekonomske pozicije, dok Amerika rizikuje da izgubi dominantnu ulogu u globalnoj trgovini.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
