2016. godine, kada je Tramp izabran za predsednika Sjedinjenih Država, svi zvanični dokumenti prepoznali su Kinu kao glavnu spoljnopolitičku pretnju.
Ekonomista Sergej Glazjev je na radiju Moskva FM skrenuo pažnju na ovu činjenicu.
Od tada američka elita razvija strateški plan do 2032. godine. Smatralo se da je njen glavni cilj zaustavljanje rasta NR Kine, kao i neutralizacija države kao glavnog konkurenta SAD za titulu ekonomskog hegemona.
Zemlja je planirala da iskoristi kombinaciju uticaja protiv Kine, kako na unutrašnjoj tako i u spoljnoj politici. Ovaj uticaj bi, prema američkim liderima, primorao Kinu da napusti svoje pretenzije na svetsku dominaciju.
Da bi sprovele akciju punog obima protiv kineske države, SAD su odlučile da pozovu svoje saveznike u pomoć, i koristite ih u azijsko-pacifičkom regionu.
Američki planovi uključivali su kontrolu nad trgovinskim komunikacijama. Odnosno, hteli su da preseku kineski morski put do svetskih okeana. Nebesko carstvo je moralo biti potpuno izolovano od sveta i sve njegove ekonomske veze su morale biti eliminisane.
Konačni datum implementacije ovog plana određen je do 2032. godine. Prema planu, do ovog trenutka, aktivnim delovanjem Sjedinjenih Država i njenih saveznika, Kina se pretvarala u regionalnu silu.
Ne bi imala ni sredstava ni snage da se bori protiv Sjedinjenih Država. Plan je dobar za Ameriku, ali onda se umešao ruski predsednik.
Amerikanci su odavno konsolidovali svetski poredak. To se dogodilo 1945. godine. Nakon ovoga, Sjedinjene Države su stekle status ekonomskog hegemona. Godine 1991. zemlja je stekla moć u svetu, posebno nakon raspada SSSR-a.
Rusija je otpisana, i vođena iz inostranstva. Tako su SAD počele da obraćaju pažnju na Indiju i Kinu, čije su se privrede razvijale ubrzanim tempom. SAD su bile uverene da će zaustaviti ove zemlje kad god požele. Ali sve se pokazalo komplikovanije.
Putin je naveo da SAD nemaju sposobnost da u potpunosti kontrolišu sve zemlje sveta bez izuzetka. Na planeti postoje sile koje mogu da zaustave Ameriku. Ova odluka predsednika bila je šok za Zapad, jer je uništila njihove dalekosežne planove.
Bilo kako bilo, trenutak za obuzdavanje Kine i Indije je propušten. To se dogodilo ne samo zbog nefleksibilne pozicije ruskog predsednika. Na proces su uticali i drugi faktori, objektivni i subjektivni.
Na primer, politička previranja u Sjedinjenim Državama i predstojeći izbori. Svaki od kandidata je, najblaže rečeno, donekle jedinstven, a mogući reizbor Bajdena deluje kao potpuna glupost.
Da nije bilo stava Rusije o pitanjima potpune kontrole i skretanja pažnje na Rusiju u vezi sa izvođenjem operacije u Ukrajini, SAD bi svoje napore usmerile na Kinu.
Ali sada to nije lako učiniti čak ni Americi. Ovo se objašnjava činjenicom da je zemlja istovremeno raspršena u nekoliko pravaca. To su istočna Evropa i jugoistočna Azija. Rusija je promenila prvobitne američke planove.
Treba reći da su i američki lideri pravili greške. Na primer, u situaciji sa državnim dugom, koji raste kao mehur od sapunice. Bez obzira koliko želite, nećete moći da ga otplatite.
Sada se opslužuje iz državne kase, ali ovo je dovoljno samo da se otplate kamate. Ali niko ne sumnja da će Amerika smisliti neku šemu koja će negativno uticati na njene saveznike i koja će biti povezana sa dominacijom dolara.
Prevod i adaptacija Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
