[adsenseyu2]
Država ima simpatije ka NATO i EU i želi ženu na mestu predsednika, a u direktnom duelu pobeđuje nepolitička ličnost, muškog pola, navodno bliska Rusiji.
Ovoga puta ne mislimo na SAD, ovakav scenario se dogodio u našem komšiluku – general Rumen Radev je izabran za prvog čoveka Bugarske, kao nezavisni kandidat, s podrškom socijalista i, navodno, veoma bliskim vezama sa zvaničnom Moskvom.
“Donedavno sam leteo na sovjetskom borbenom avionu. Na mojoj diplomi stoji američki pečat. Ipak, ja sam bugarski general. Moja stvar je Bugarska”, rekao je Radev u nedelju, posle drugog kruga predsedničkih izbora u kom je ukrstio koplja s kandidatkinjom vladajuće partije GERB Ceckom Cačevom.
Bivši komandant vazduhoplovnih snaga Bugarske izabran je za petog predsednika Bugarske u njenoj istoriji, do avgusta ove godine u politici nije bio prisutan, dok ga kao kandidata nisu istakle opozicione Bugarska socijalistička partija i Alternativa za bugarsko oživljavanje.
Sasvim je jasna namera te dve “ulevo” i “ruski” opredeljene političke opcije:
- Naslednica Bugarske komunističke partije je 2009. godine otišla sa vlasti, a kao uzrok toga navedeni su nesposobnost suočavanja s posledicama ekonomske krize i visok stepen korupcije u društvu.
- Stranku koja postoji svega dve godine osnovao je bivši predsednik Bugarske Georgij Prvanov, nakon poraza na predsedničkim izbora i napuštanja BSP.
Prvanov nije ostao do kraja uz Radeva, iz nejasnih razloga je krajem avgusta povukao svoju podršku nezavisnom kandidatu.
[adsenseyu1]
Njegov pad je značio i dodatni uspon stranke GERB Bojka Borisova, koji je učvrstio svoju premijersku poziciju, iako je godinu dana kasnije podneo ostavku. Ubrzo se vratio, bez većih posledica. Sada, kako stvari stoje, odlazi, na duže.
“Prvog radnog dana parlamenta ću predložiti ostavku Vlade”, rekao je Borisov posle objavljivanja rezultata drugog kruga predsedničkih izbora, u kojim je kandidatkinja njegove partije izgubila sa 20 odsto razlike (58-38% za Radeva).
Socijalisti su uspeli, iskoristili su odluku vlasti da uvede obavezu izlaska na ovogodišnje predsedničke izbore za sve građane i kao kandidata isturili čoveka koji je mogao apsolutno da se svidi narodu – vojnik, još pilot, američki đak, ali i blagonaklon prema Moskvi.
Procenjuje se da je Radev pobedio iz istih razloga koji su Borisovljevu partiju doveli na vlast – problemi sa korupcijom i spore reforme u javnom sektoru. Pritom je Radev, iako smatran “ruskim čovekom”, otvoreno istakao da ne želi da Bugarska okrene leđa svojim zapadnim saveznicima, očigledno svestan finansijskog uticaja Evropske unije na državu.
Svaki pravi populistički lider pored pragmatične ima i stranu koja služi za zadovoljenje širokih masa, pozivajući se na zdravorazumski način bavljenja politikom, uz emotivni dojam “bratstva”, Radev je pozvao na ukidanje sankcija Rusiji.
[adsenseyu4]
Pritom, jednom prilikom je izjavio da Bugarska mora da zauzima pragmatičan stav prema ruskoj aneksiji Krima, iako zvanična Sofija nema potrebe, ali u krajnjem slučaju ni osnova za to, s obzirom na činjenicu da je članica Evropske unije i da, s tim u vezi, mora da bude uz briselski način ponašanja u međunarodnoj politici.
“Ljudi su zabrinuti… Šta je njegova agenda? On šalje kontradiktorne poruke. Radev je mekši prema Rusiji, na neki način je išao uz dlaku rusofilskim emocijama u biračkom telu. Ipak, mislim da je stopostotno okrenut NATO”, rekao je Rojtersu neimenovani zapadni diplomata sa sedištem u Sofiji.
https://youtu.be/MbwBvdExGVo
Analitičari ocenjuju da razloge za “otopljavanje” prema Rusiji treba tražiti i u želji da se obnove trgovinske veze sa Moskvom, pritisnutom ekonomskim problemima i sankcijama, ali i da se privuku ruski turisti, koji u Crnu Goru neće više svraćati… A moraće negde, Bugarska je najbliža.
Bugarska je i u problemu i zato želi da privuče kapital sa istoka. Verovatno prerano i nepripremljeno članstvo u Evropskoj uniji ne donosi rast kakav se očekivao, tako da naši susedi ostaju najsiromašniji članovi evropske zajednice naroda, sa prosečnom platom od nešto manje od 500 evra.
[adsenseyu1]
U takvoj državi je Borisov očajnički želeo da ostane na vlasti, pošto je predviđen ekonomski rast od oko tri odsto u narednoj godini. Zbog toga je više on učestvovao u predsedničkoj kampanji, nego njegova kandidatkinja, pritom pokušavajući da “urazumi” biračko telo koje je krenulo da naginje ka generalu.
Iako je tvrdio da na njega ne treba gledati kao na rusofila, Radev je prisustvovao skupu ljubitelja Rusije i svojim očima video cepanje zastava EU i NATO. Organizatori skupa su se ogradili od postupaka Nacionalnog ruskog pokreta, to je učinila i BSP, ali je to bio argument za ocenu da general “teži” ka Moskvi.
O 56tome svedoči i način na koji je skinuo uniformu. Pažnju javnosti je stekao neverovatnom predstavom u oktobru 2014. godine, kada je u svojstvu komandanta vazdušnih snaga postao prvi Bugarin koji je u Bugarskoj izveo manevar “Pugačeve kobre”.
Prvi put je pokušao da ode godinu dana kasnije, odnosno pre godinu dana, kada su najavljene zajedničke misije bugarskog Ratnog vazduhoplovstva sa NATO snagama. Radev je uslišio molbu Borisova, ostao na funkciji, ali je zahtevao da se preuzmu motori za MiG-29 iz Poljske i repariraju, što bi mnogo značilo vojsci da se “pregura” do nove kupovine celih aviona, ne pre 2020. godine.
Kasnije se saznalo, Radev je ostavku podneo 27. septembra 2015. godine, a spekulisalo se da je to odlučio jer je Borisov ostao nem na njegov zahtev da nad bugarskim nebom ne lete NATO avioni, kao i da “stranci” ne bi trebalo da budu zamena za “domaće”, te da ne mogu da prođu kao fora da se ne bi kasa ispraznila za nove lovce.
Taj potez ga je vinuo u centar pažnje, a general je postao opoziciona figura oko koje su se okupili i nacionalisti i prorusi i protivnici NATO. Tome je doprinelo i saznanje da se usprotivio nabavci polovnih aviona tipa F-16 koje je nudio Pentagon.
Analitičari ipak spuštaju loptu i navode da suštinski ne postoji velika razlika između onoga što su u kampanji govorili Radev i Cačeva. Ni jedan ni drugi kandidat nisu izrazili želju za podizanjem tenzija u odnosima sa Rusijom i zagovarali su “nežniji ton” sve zbog ekonomskih interesa države.
Oboje su na sličan način govorili i o unutrašnjoj politici, stavljajući u prvi plan izbegličku krizu i odnose u regionu. Sve slično, samo su reči koje su korišćene bile drugačije.
Ipak, izbor Radeva znači jedno – Bugarskoj sledi ozbiljna politička kriza, posle odluke Borisova, kao je više puta isticano u domaćoj javnosti, velikog prijatelja premijera Srbije Aleksandra Vučića, samim tim i Srbije, da obori Vladu.
Predsednik Bugarske ima uglavnom ceremonijalnu ulogu, ali je Borisovu jasno da u ovakvoj konstelaciji snaga “miroljubiva i aktivna koegzistencija” nije moguća, već će građani uskoro morati i na parlamentarne izbore.
A kako stvari stoje u većem delu Evrope, mnogo razvijenijem od Bugarske, Evropska unija će imati još jednu veliku brigu pred sobom.
Činjenica je, neće Brisel problemu Bugarske davati veliki značaj, preokupiran je haosom u svom dvorištu, tako da će zvanična Sofija morati da se snađe sama. Ili će Radev zaista okrenuti bugarski avion ka Moskvi.
(B92)
[adsenseyu5][adsenseyu5]
[adsenseyu2]
