U trenutku kada se situacija na Bliskom istoku ponovo zaoštrava i kada se sve češće govori o mogućim novim potezima velikih sila, iz Berlina stiže poruka koja ne zvuči nimalo diplomatski ublaženo.
Bivši kancelar Nemačke Gerhard Šreder, u razgovoru za Süddeutsche Zeitung, izneo je ocenu koja se teško može ignorisati – i koja, zapravo, otvara više pitanja nego što zatvara.
Na pitanje da li bi Nemačka trebalo da se uključi u eventualnu vojnu operaciju s ciljem deblokade Ormuskog moreuza, Šreder nije ostavio prostor za tumačenje.
Njegov odgovor bio je kratak, gotovo odsečan: to ne sme da se radi, ni pod kojim okolnostima. Takva vrsta odlučnosti retko se čuje u današnjoj političkoj retorici, pogotovo kada dolazi od nekoga ko je godinama bio deo sistema.
Zanimljivo je da Šreder, uprkos kritičkom tonu prema globalnim potezima, ipak podržava odluku aktuelne nemačke vlade da se ne uključuje direktno u ovaj sukob.
U prevodu, Berlin – makar za sada – ostaje po strani, što u ovakvim okolnostima mnogi vide kao pokušaj da se izbegne uvlačenje u scenario koji bi mogao da izmakne kontroli.
Ali ono što je zapravo privuklo najviše pažnje jeste njegova procena šire slike. Šreder tvrdi da Sjedinjene Američke Države i Izrael ozbiljno potcenjuju Iran.
Ne samo vojno, već i u smislu otpornosti i sposobnosti da izdrži dugotrajan pritisak. Kako kaže, ono što se trenutno dešava podseća ga na Vijetnam – konflikt u kojem je, kako istorija pokazuje, snaga na papiru bila daleko od presudnog faktora.
„To što rade Amerikanci i Izraelci smatram beznadežnim“, rekao je on, ne pokušavajući da ublaži formulaciju. Po njegovoj proceni, reč je o sukobu koji se vodi i iz ideoloških razloga, što dodatno komplikuje mogućnost da se dođe do jasnog, konačnog ishoda. Takvi konflikti, kako sugeriše, po pravilu nemaju pobednike u klasičnom smislu.
U toj oceni ima i doze iskustva, ali i možda opreza koji dolazi s vremenskom distancom. Jer istorija je već više puta pokazala koliko brzo procene o „kratkim i odlučujućim akcijama“ mogu da se pretvore u dugotrajne i iscrpljujuće situacije.
I dok se politički centri moći bave strategijama i odgovorima, ostaje otvoreno pitanje – da li se zaista uči iz prošlosti ili se, s vremena na vreme, samo menja scenografija, dok obrazac ostaje isti.
